ŠEST VOJNIKA ZAUSTAVILO BATALJON TERORISTA! Epska bitka vođena 9. aprila na srpsko-albanskoj granici!

Naša vojska 9. aprila izvela je akciju kod karaule Košare kojom je u potpunosti iznenadila albanske teroriste koji su pokušavali iz Albanije da se ubace u našu zemlju. Oni su znali da tu ima naših vojnika, ali su se srpski borci sjajno postavljali i potpuno zavarali neprijatelja.

U trenutku napada na karaulu Košare 9. aprila grupa graničara koja je bila na prednjem kraju pokazala je izuzetno herojstvo. Vodnik Saša Radojević, zamenik komandira karaule Košare, s 15 vojnika, među kojima je bio i desetar Slavoljub Šarad, bio je u trenutku napada najbliži graničnoj liniji, na svega 70 metara, u zasedi kod Kolibica, na području Glave. Vojnici su bili u uređenim zaklonima. Počinje žestoka artiljerijska priprema, pri čemu pomeraju vatru metar po metar vršeći opasno prostreljavanje terena. Napad je počeo u sedam časova. Teroristi su na položajima u šumi ispod pinc staze na Maja glavi. Prilaze našim položajima na 40-50 metara. U napad kreće oko 300 terorista. Radojević s 15 vojnika brani liniju 500-600 metara širine...

BOJ NA MAJA GLAVI

Deo terorista, koristeći strahovitu vatru ostalih, ide napred pokušavajući da se približi našim borcima. Prebacuju se po dvojica ili trojica, od drveta do drveta. Graničarima prilaze teroristi i s levog krila. Dolaze na tridesetak metara. Tada naši borci otvaraju vatru i ubijaju petnaestak terorista. S leve strane, od Maja glave, pinc stazom ide grupa od četvorice terorista u crnim uniformama. Borci ih preciznom vatrom likvidiraju. Napadi se smenjuju u talasima od 30 minuta, uz dejstvo albanske artiljerije. Teroristi pokušavaju da priđu karauli, ali malobrojni hrabri graničari odbijaju napade. Oko 13 časova napadi 20-30 puta brojnijih terorista slabe. Svi naši borci su živi. Prvi napad je oko devet časova zaustavljen na samoj graničnoj liniji, iako su naši vojnici bili u izuzetno nepovoljnoj situaciji, a teroristi toliko brojniji. Nakon toga se razvijaju žestoke borbe na 100-500 metara udaljenosti.

Foto: Privatna arhiva

U ranim jutarnjim satima, albanska artiljerija, koja pod vatrom drži Maja glavu, Glavu i karaulu Košare, prebacuje vatru na naše zasedno mesto na Rasa košaresu, gde se na samom vrhu, u zasednom mestu, nalazi šest naših boraca (pet vojnika i starešina) s protivavionskim topom. Počinje da sviće. Magla je. Odjednom se iz šumarka u dolini, trčeći kroz sneg, pojavljuje oko 500 terorista. Uz prave indijanske pokliče i dreku idu u frontalni napad širine 200 metara. Šest naših boraca otvara žestoku vatru, ali ne može da zaustavi 500 terorista, koji im prilaze na stotinak metara. Borci se povlače prema Musinoj kući, dok teroristi zauzimaju Rasa košares i stvaraju uslove da artiljerijom precizno dejstvuju po našim položajima na Maja glavi, Glavi i karauli Košare. S tog vrha, kroz proređenu šumu koja još nije olistala, mogli su dobro da više naše položaje. Tokom dana naši graničari iz grupe Gromovi, koji su bili na samoj graničnoj liniji, gledali su kroz šumu teroriste na oko 150 metara. Stotinak terorista koji su nosili municiju, opremu i minobacače na kotu 601 nije videlo naše graničare.

Tog 9. aprila, dok je trajao napad na karaulu Košare, ubačena je teroristička grupa iz Jablanice, na pravcu selo Rastavica - Batuša - karaula Košare. Grupu u kojoj je bilo 19 specijalaca-plaćenika predvodio je izvesni Batuši iz sela Košare, koji je odlično poznavao teren. Grupa je imala savremenu opremu, bestrzajni top, bazuke, protivtenkovske mine, specijalne upaljače, satni mehanizam. Oprema je bila poreklom uglavnom iz Istočne Nemačke. Zadatak grupe je bio da prihvati snage iz Albanije koje je trebalo da se probiju iz rejona Košara, da minira i preseče put prema karauli i nanosi gubitke našim snagama u dubini.

UPAD U ZASEDU

Grupa je postavila zasedu na putu prema karauli južno od sela Košare, tri-četiri kilometra u dubini naše teritorije. U zasedu, oko devet časova, upada komandant graničnog bataljona u Đakovici major Duško Šljivančanin, koji je nakon napada na karauli Košare, na kojoj je bio, tražio pojačanje. Dobio je vod vojne policije s potpukovnikom Đuricom Iličićem na čelu.

Kada je obavešten da mu stiže pojačanje, krenuo je u Batušu da se spoji s vojnom policijom i uputi ih na Rasa košares. S obzirom na to da je obezbeđenje koje je Šljivančanin imao bilo uključeno u borbu, krenuo je samo s vozačem pincgauerom. Na vozilo u pokretu, na jednoj oštroj serpentini, sa svega 20-30 metara, teroristi iz šume otvaraju vatru. Major Šljivančanin je bio na desnoj, a zaseda s leve, vozačeve strane. Pinc staje. Ispred vozila su dijagonalno bile postavljene dve protivtenkovske mine, na koje je kasnije naišao BOV. Prvi rafal ne pogađa vojnika i majora. Tog trenutka oni su se samo pogledali. Stiže drugi rafal. Puca šoferšajbna. Vozaču Miroslavu Stojanoviću počinje da teče krv iz usta. Šljivančanin ga povlači prema sebi. Prestaje paljba. Miroslavljev život se ugasio u odbrani otadžbine. Šljivančanin izlazi iz vozila prema kojem kreću teroristi. U pokretu iz ruku pucaju na majora koji izlazi ispred vozila. Ranjavaju ga na tri mesta, Šljivančanin silazi s puta strminom, niz potok, u šumicu. Teroristi trče za njim otvarajući vatru, ali ga zbog guste šume ne vide dobro. Šljivančanin ide niz potok. Silazi niz glavni put za Batušu i sreće Iličića. Pružaju mu prvu pomoć.

 

BONUS VIDEO