TRI PUTA SE PREKRSTIMO, POMOLIMO BOGU I ONDA KRENEMO: Ovim poslom ne može svako da se bavi, godišnje odnese na desetine života

Imajući u vidu veliki broj nesreća koje se događaju, seča šume jedan je od najrizičnijih poslova koji u Srbiji godišnje odnese na desetine života. Iako je sve manje onih koji žele tim da se bave, poslednji Mohikanci ne odustaju i hvataju se u koštac sa svim izazovima i opasnostima koji taj posao nosi sa sobom.

Oni koji se dugo bave sečom stabala kažu da je najbitnije u šumu otići odmoran i fokusiran isključivo na posao, jer mnoge su stvari koje na žalost mogu poći naopako.

- Kad krene u seču drva, čovek treba prvo da se preksrti pet puta i pomoli Bogu, pa tek onda da krene da obori bukvu - rekao je za Rinu drvoseča Dragoljub i otkrio koliko je zapravo teško biti drvoseča.

- Rad u šumi teži je od rada u rudniku. Život ti uvek visi o koncu. Mogo ljudi izgubi život jer misli da je to lako, ali ne može svako ovim da se bavi - naglašava naš sagovornik.

Foto: Rina

Ovaj drvoseča kaže da se morati imati veliko znanje kad se krene u seču drva, jer to na koju će stranu drvo pasti zavisi od mnogo faktora, a upravo to je najvažniji faktor.

- Prvo se mora pogledati krošnja drveta, na koju stranu ide, zatim da li ima suvih i odlomljenih grana, a onda krenuti u posek stabla. Nikako ne sme da se poseče skroz jer na panju može da se okrene i padne u neželjenom pravcu, već je neophodno ostaviti prostora po nekoliko centimetara sa obe strane. A ako krene nešto po zlu, samo streba brzo reagovati i baciti se u stranu ako za to uopšte ima vremena - objašnjava Dragoljub.

Međutim, kad se završi seča drva za ove vredne radnike potencijalni problemi i dalje ne prestaju, jer je svu tu posečenu građu potrebno natovariti na traktor i izvući, tako da je dinar zarađen u šumi očigledno jedan od najtežih, najopasniji i najkrvavijih.