RAZARA VAS GLAVOBOLJA?! Sve je posledica Šumanove rezonance: Otkrivamo o kakvom fenomenu je reč i zašto se mnogo ljudi žali na stravične tegobe!

Došlo je do magnetne oluje, odnosno promene magnetnog polja Zemlje što se odražava i na ljude. Poslednji put je ova pojava ovako snažno bila izražena krajem avgusta prošle godine, a novi udar očekuje se 13. jula.

OSCILACIJE POČELE 1980.

Povezanost prirode i čoveka je neraskidiva, ma koliko mi radili protiv nje. Na to ukazuje i Šumanova rezonanca, što je elektromagnetni puls Zemlje i posledica interakcije magnetnog polja planete i jonosfere (Zemljinog omotača).

Naučno je dokazano da njena frekvencija odgovara frekvenciji našeg mozga i zato čovek reaguje na svaku promenu.

Kada je nemački naučnik Vinfrid Oto Šuman 1952. objavio naučni rad o ovoj frekvenciji, ona je iznosila 7,83 herca. Do 1980. ona je bila konstantna, ali od tada oscilira.

Međutim, mnogo pre nego je Šuman objavio naučni rad na ovu temu, o tome je govorio Nikola Tesla.

Foto: www.profimedia.rs

Tada, krajem 19. veka, niko i nije znao ništa o jonosferi, a Tesla, eksperimentišući, shvatio je da je ona globalni sinhronizator celog života na Zemlji, kaže Milka Kresoja iz Međunarodnog centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle.

- On je toga bio svestan pre sto godina. Više puta je testirao dejstvo različitih frekvencija na sopstveno telo i mozak. Zemlja i njena jonosfera su džinovski sferni rezonator. Svaki put kada Zemlja pulsira, pobuđuju se elektromagnetni talasi niske i ultraniske frekvencije. To je Zemljino disanje. Frekvencija mozga je jednaka Šumanovoj frekvenciji 7,83 herca. S apsolutnom podudarnošću Šumanove frekvencije i frekvencije mozga čovek dobija samoizlečenje - kaže Milka Kresoja.

NEMINOVNE PROMENE

Međutim, frekvencija je u jednom trenutku, neočekivano za sve, počela da raste. Naš mozak je naštelovan da trpi oscilacije, ali promene koje donose tegobe su neminovne.
- Mnogi pišu o povećanoj Šumanovoj rezonanci. Spoljna reakcija čoveka može biti glavobolja, vrtoglavica, osećanje straha, panike, bola - kaže Milka Kresoja.

ČINJENICE

- Šumanovu rezonancu otkrio je nemački inženjer Vinfrid Oto Šuman 
- u to vreme njena frekvencija je iznosila 7,38 herca
- od osamdesetih počinje snažno da oscilira
- frekvencija ljudskog mozga jednaka je početnoj Šumanovoj rezonanci
- zvanično, njena frekvencija bila je najviše 2017. - 36 Hz

ISTRAŽIVANJE LABORATORIJE RUSKE AKADEMIJE NAUKA: Udariće nas talas snage G2

Magnetne oluje nastaju periodično, kada Sunce izbacuje plazmu u kosmos. Ona nastavlja put u vidu sunčevog vetra i doseže Zemlju, pri čemu se magnetno polje naše planete deformiše, a što može i da se vidi kao polarna svetlost.

Ako je za utehu, magnetne oluje najčešće su i najintezivnije na severu. Tako laboratorija Instituta kosmičkih istraživanja i Instituta sunčevo-zemljine fizike Ruske akademije nauka redovno daje izveštaje i prognoze magnetnih oluja. Ova institucija objavila je da je Zemlju 16. juna pogodila magnetna oluja slabog (G1) i umerenog stepena (G2), čiji se intenzitet postepeno smanjuje.

Prema prognozi, sledeća magnetna oluja pogodiće Zemlju 13. jula i biće opet umerenog stepena (G2).

Foto: Shutterstock

Geološka služba SAD jačinu magnetnih bura opredeljuje na ovoj G skali od jedan do pet, prema jačini uticaja na ljude, životinje, elektrotehniku, komunikacije i navigaciju. Uprkos toj definiciji, ova američka služba negira da su magnetne bure opasne po čoveka. Izuzetak su kosmonauti i piloti na visinama većim od 10.000 metara, ali njih ne pogađaju magnetni talasi, već radijacija.

Međutim, ako nisu opasne, magnetne oluje svakako utiču na čoveka, koji obitava uglavnom u stabilnom okruženju magnetnih talasa i reaguje na svaku promenu. Prema uticaju magnetnih oluja na čoveka uzdržana je i medicina, ali zato što nema odgovor na sva pitanja.

Zvanično, ne postoji organ u čoveku koji može da oseća promenu magnetnih talasa, ali se to ipak dešava i uzroci toga su u nauci sporni.

Lekari kažu da se u praksi često sreću s posledicama, pošto se za vreme magnetnih oluja ljudi žale na sanjivost, slabost, apatiju, povišen krvni pritisak, glavobolju, pa čak i napade panike. Sve to ponekad natera ljude da se obrate lekaru, najčešće one starije i s hroničnim bolestima.

Moskovski lekar Vadim Odincov preporučuje da se uravnoteži režim rada i odmora i kontroliše krvni pritisak, a hronični bolesnici ne smeju da propuštaju terapiju i lekove. On dodaje da magnetne bure češće pogađaju ljude s kardiovaskularnim bolestima. Takođe i psihijatrijske pacijente, koji mogu da se uznemire, što dovodi i do jačih fizičkih smetnji.

Otkazuju sateliti i transformatori

Slaba oluja (G1): Manje greške u radu satelita
Umerena oluja (G2): Kvarovi na transformatorima i smetnje na radio-vezi
Jaka oluja (G3): Ozbiljno narušavanje satelitske navigacije
Moćna oluja (G4): Generisanje električnog toka u cevima
Ekstremna oluja (G5): Kritično narušavanje rada električne mreže i satelita

Foto: printscreen/NASA

Oluja iz 1859. sada bi Ameriku koštala 2.600 milijardi dolara

Magnetne oluje ne utiču samo na živa bića. U avgustu 1859. prvi put su primećene kada su ljudi po celom svetu posmatrali kako se na sunčevom disku pojavljuje sve više tamnih pega. Među njima je bio i britanski astronom amater Ričard Kerington, koji je zapazio kako je jedna pega zablistala.

Narednih dana na planeti se desilo mnogo čudnih slučajeva. Prestale su da rade telegrafske linije u Evropi i Severnoj Americi, a niko nije uspeva da shvati šta je uzrok kvara, a kamoli da ih popravi.

Ipak, najstrašnije je bilo stanovnicima planete u tropskim krajevima, koji su na noćnom nebu ugledali polarnu svetlost, što se od tada nije ponovilo. Novine su mogle da se čitaju kao po danu, ptice nisu prestajale da pevaju, a ljudi su se molili, uvereni da dolazi sudnji dan.

Ipak, sve se brzo završilo i palo u zaborav. Nauka je već znala za magnetno polje Zemlje, a zahvaljujući Keringtonu, shvatila je i da ih izaziva Sunce, kao i superoluju, koja je zadesila svet.

Naučnici su izračunali da bi magnetna oluja, snažna kao ona 1859, koštala privredu SAD 2.600 milijardi dolara.

Do pre pola veka najveće probleme s magnetnim olujama imali su brodovi, koji su tada još koristili busole.

Fizičari objašnjavaju da su u tom slučaju bile moguće greške do jedan odsto, odnosno do 3,6 stepena, što je bila noćna mora za kapetane i navigatore. Ipak, magnetne bure i danas utiču na sisteme koji šalju signal kroz jonosferu, kao što su radio-veza ili GPS.

Zebeleženo je i da je 1989. magnetna oluja izbacila iz stroja transformatore u kanadskoj provincije Kvebek.