"ZAŠTO SU MIRNI STUDENTSKI PROTESTI POSTALI NASILNI?": Saša Milovanović otvoreno o GORUĆIM PITANJIMA

Direktor dnevnog lista Srpski telegraf Saša Milovanović, gostovao je u emisiji "Fokus" na B92, a tom prilikom osvrnuo se na aktuelne teme u Republici Srbiji.

Poslednjih nekoliko dana obeležilo je nasilje opozicije nad građanima i članovima Srpske napredne stranke. Podsetićemo, u Nišu su ljudi gađani jajima i kamenicama, u Sremskoj Mitrovici su pljuvani, a takođe su zasuti jajima. Ima li kraja nasilju, kao i na mnoge druga pitanja odgovorio je  Saša Milovanović. 

Milovanović se najpre osvrnuo na NATO agresiju 1999. godine.

- To je gotovo najveća sramota i NATO, Evrope, i Amerike, na kraju prošlog veka uradili su nešto što se pre nije dešavalo. Uradili su akciju bez presedana, odnosno bez ikave dozvole su napali jednu zemlju koja im nista nije uradila, koja nije napala NATO, ni formalno, a NATO pre toga nikada nije napao zemlje koje pre toga nisu napale bilo koju NATO članicu. To su tada prekšili. Prekršili su ga i u napadu na Srbe u Bosni. To su bila izolovana dejstva, ali ovo je bila jedna zločinačka akcija u kojoj su poginuli civili, gde je uništena zemlja. Tada smo vraćeni u kameno doba - započeo je Direktor dnevnog lista Srpski telegraf Saša Milovanović. 

O govorima na obeležavanju Dana sećanja na žrtve tokom NATO agresije

Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ

Milovanović je istakao da je gledao sve govore na obeležavanju Dana sećanja na žrtve tokom NATO agresije 1999. 

- To obeležavanje je vraćeno tek dolaskom Aleksandra Vučića. Da se Vučić nije pojavio, mi bismo danas verovatno bili s onima od dvehiljaditih godina naovamo, s onima koji su išli su smeru da smo mi krivi što smo bombardovani. Verovatno bi na današnji dan odavali priznanje NATO što nas je bombardovao za naše dobro, što je rekla Mirjana Karanović.

Vučić vratio kulturu sećanja

Direktor dnevnog lista Srpski telegraf izjavio je da je Aleksandar Vučić vratio kulturu sećanja, kao i da to mnogo nervira blokadere i opoziciju.

- Ima i simbolike sa današnjim vremenom, znate, toj zločinačkoj akciji je prethodila strasna propaganda CNN i zloglasne Kristin Amanpur i posle toga ništa nije bilo dobro za Srbe. Bio je je pakao i beznađe. Sad je zaminljivo da je baš pre nekoliko dana, ista Kristin Amanpur, na istom CNN, ugostila pojedine iz centra za ljudska prava, sve one izmišljne organizacije koje su uzimale pare iz USAID, koje sad nova administracija naziva teroristima, i ona ih ugosti, i centralno vreme posvećuje dešavanjima u Srbiji, zabrinuta je opet za ljudska prava, slobodu. Samo malo drugačiji narativ, ali zlokobno isti ljudi, ista lica, a i ovi koji učestvuju politički u obojenoj revoluciji su oni koji su došli posle dvehiljaditih, koji su uništili ovu zemlju i vratili je u kameno doba.

"Posle dvehiljaditih godina smo se borili za koru hleba"

Foto: Printscreen/Youtube/ B92 TV

- Izmišljen Račak! Ono što se desilo u Račku je izmišljeno, ubijanje civila koje je dokazano da je laž, ali na osnovu te laži se krenulo u napad na Jugoslaviju, jedna izmišljotina, za koju danas studenti plenumaši govore da je akcija u Račku bila takva kakvu su govorili Solana, Džejmi Šej i Vesli Klark. Mnogo ima tih indikatora koji pokazuju na sličnost u odnosu na to vreme kako treba srušiti Srbiju. Srbija je, zamislite, porasla do nivoa da bude među najjačim privredama u Evropi u nekim godina, to nije bilo zamislivo. Posle dvehiljaditih godina smo se borili za koru hleba, a ne za prava pingvina, Eskima i ekologiju, to niko nije pričao o tome. Sada kako je porastao standard, kako je Srbija postala razvijena zemlja, kada vidimo da ovi blokaderi u Srbiji imaju automobile od 25.000 do 30.000 evra u proseku, neko i po 100.000 evra, onda smo krenuli da se bavimo nekim drugim temama. 

Brojevi ne lažu!

Direktor dnevnog lista Srpski telegraf Saša Milovanović osvrnuo se i na domaću ekonomiju i na pozivitnu statistiku tokom Vučićeve dekade. 

- Sve to je priznanje Vučiću jer ovu zemlju podigao, brojevi govori, sve što pogledate, sve što se meri u ekonomiji i razvoju, svi brojevi u ovoj Vučićevoj dekadi, u odnosu na onu posle revolucije nakon 5. oktobra, svi su pozivini, po 10, 20 ili 100 puta, osim kada je stopa zaposlenosti u pitanju. U ono vreme stopa nezaposlenosti je bila 25 odsto, a sada je osam ili devet odsto, to je jedino u čemu su pobedili. Otpustili su 500 ljudi, sa manjim brojem satnovnika u zemlji danas nego tada - naglasio je Milovanović. 

"Devet godina lista Srpski telegraf"

Posebna simbolika stoji iza 24. marta, kako za Srbiju i Srbe tako i za osnivače dnevnog lista Srpski telegraf. 

- Kada smo 2016. moj kolega Milan Lađević i ja planirali da pokrenemo Srpski telegraf, razmišljali smo isključivo o tome da imamo neku simboliku i nama je ovaj datum, iako je datum zla prema srpkom narodu, datum velikog otpora srpskog naroda!

- Gde sa jedne strane imate 1.150 aviona, i onda sa druge strane par aviona, neke i neispravne, gde vam Milenko Pavlović uzleti i pogine kao jedan od dvojice komandanata. U istoriji čovečanstva, tačnije u svim bitkama poginula su samo dva čoveka na svetu tog ranga na svetu u borbi. Jedan je Milenko Pavlović i njegov sin je pričao na aerodromu u Batajnici. I to je, makar za mene, bilo emotivno.

"Ako se to ne uradi klizimo ga građanskom ratu"

Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ

Na istom mestu, u Batajnici, obratio se i patrijarh Porfirije koji je izjavio da je u ovom trenutku najpotrebniji mir.

- Ja sam, apsolutno, na tom stanovištu - složio se Milovanović.

- Mene iritira svaki oblik nasilja. Svako ko vrši nasilje bi, po mom skromnom mišljenju, trebalo da bude procesuiran. Ko god da je.

- Znači, prosto ne može tužilaštvo da ne kvalifikuje svako delo. Nema tu nekog protesta bacanja jaja u nečiju glavu. To je poziv na nasilje. To je nasilje. I to kada vam neko baci predmet u glavu sigurno ne želi sa vama da razgovara. Znači, želi da se tuče. Znači, to prosto, mora da se sankcioniše. Ako se to ne uradi, ako država ne odgovori na tu erupciju nasilja, koju viđamo svakog dana u različitim delovima Srbije, onda, prosto, klizimo ga građanskom ratu. A oni koji su pokrenuli ovu obojenu revoluciju njima to i jeste cilj.

- Da, petnaesti, taj "Dan D" kada je trebalo da se proizvede taj scenario Petog oktobra, Šestog oktobra, Čaušesku scenario, Majdan... Šta su sve govorili u ovoj trovačnici Šolakovoj mesecima i danima. Kada se to nije dogodilo, onda, kao, dajte nešto drugo, što će opet da zapali ljude. Dajte zvučni top, dajte bilo šta, dajte da se nešto desi.

"To nisu studentski mirni protesti, već postaje nasilje"

Foto: Tanjug/STR

- Zapanjuje me da su studenti od tog Gandijevskog pristupa gde su imali samo četiri zahteva, polako ih neko uvlači u nasilje. To više nisu studentski mirni protesti. To postaje nasilje. Prvo imate dva jako bitna indikatora. Prvi je da postoje studenti nasilnici. Jer Mila Pajić i ova grupa koja je privedena, koja je planirala upad na RTS, terorizam i sve ostalo, to su sve studenti. A to nisu bilo koji studenti. To su studenti koji su pokrenuli prvi plenum i prvu blokadu Rektorata u Novom Sadu. A Mila Pajić je rektora lično proganjala i jurila. To su studenti koji su nosili i megafone, iza kojih su svi ostali išli. To su studenti koji su desetine, stotine puta, svi zajedno gostovali na N1 i Novoj. Znači, to nisu neki slučajni studenti. Nego, to su prvoborci plenumaši. I kada se videlo šta oni rade, onda se, kao, ogradimo jednim saopštenjem, kao, to nema veze sa nama. Idemo dalje Onda, sada, pazite, ovaj u Nišu što je napadao gradonačelnika, taj je isto i u PSG-u i slike sa Milom Pajć i isti profil kao i ovi u Novom Sadu. Za kojeg sada neke Nišlije traže da se pusti.

- Svi koji su najistaknutiji su bili na treninzima u Tirani, u Hrvatskoj... Evo, ovi što su u bekstvu su svi u Hrvatskoj. Znači, svi su vam oni bili na treninzima, na NGO edukacijama, na obukama civilnog društva i tako dalje. To je udarna pesnica svega ovoga.

"Novi zahtev studenata"

Foto: imago stock&people / Profimedia

- Sada isplivavaju studenti koji vrše nasilje. Znači, onog u Nišu, direktora Doma zdravlja, gađaju studenti. Pet-šest ljudi oko njega koji ga proganjaju su svi mladi. I znate šta je tu zanimljivo? Danas smo prisustvovali Još jednoj novoj stvari. Prva stvar, više to nije mirni protest nego nasilnički i, druga stvar, danas se pojavljuje novi zahtev studenata, Danas su studenti organizovali posetu, odnosno ceo dan ispred Generalštaba da Trampov zet tu ne gradi, da tu ne bude velelepni objekat koji će biti Trade Mark Beograda. Nego da ostane ruina i sećanje na neka ružna vremena. I sada vi vidite, odjednom tu više nisu četiri zahteva. Ovo je novi zahtev.

- Znači, sada ulazimo u fazu nasilja i gde studenti ili, to što mi zovemo studentima, kako se oni sami zovu, sada ispostavljaju neke nove zahteve. Znači, vi vidite da taj koji je pričao priču tri meseca, da su bitna samo ta četiri zahteva i ništa drugo, da su nas sve vreme lagali, sve građane Srbije i da se iza toga krije ono što sve vreme pričamo, obojena revolucija.

"Ulazimo u finale obojene revolucije"

- Ja sam još 26. januara rekao na jednoj televiziji da nije ovo obojena revolucija u pokušaju, ovo je obojena revolucija koja već uveliko traje i ovo što sada ulazi je finale obojene revolucije.

Na pitanje novinarke da li su u sve umešane strane službe Saša Milovanović je rekao da tu nema dvojbe.

- Apsolutno. Toliko ima indikatora, toliko ima pokazatelja da razne službe imaju uplive. Vi vidite i po tim treninzima, vidite i po načinu na koji se izveštava, vidite ovu trovačnicu koja vrši krivična dela. Imate Šolakove medije koje svakog dana vrše krivično delo pozivanje na nerede i ustavnu promenu nasilnim putem. To je član 3.4.3 Krivičnog zakonika, stav dva. Kazna za to je od šest meseci do pet godina. Oni to svakog dana rade niko ih iz Tužilaštva nije pitao ni kako su. Znači, bukvalno imate na desetine takvih poziva, u produženom dejstvu, iz dana u dan, mesecima. I ništa od toga.

"Hrvati su izvršioci"

Milovanović satra da su tu zakazali sudstvo, tužilaštvo i svi koji su u tom aparatu koji su trebali da sankcionišu.

- Ako vi dozvolite da sve može, vi onda klizite u anarhiju. Ovo koji to rade, koji su i osmislili celu priču, oni su na to i računali. Nije obo ona priča, par studenata se setilo i pokrenulo zahteve. Čak i kada bi to bilo tačno, tih par studenata, to su ovi iz Novog Sada, koji su spremali terorizam. To su vam prvi studenti. Znači, nije to ta priča, nego je neko radio analizu ko su naši tužioci, ko su naše sudije, gde imamo uporišta, koji su naši mediji, koji profesori, koji rektor... Zašto će rektor da se pravi lud? Mislim na rektora Đokića. Pa će reći kako ne može da priča ni sa kim osim sa Žofreom, ambasadorom Evropske Unije. On mi je jedini nadležan. Niko mi u Srbiji nije nadležan osim njega. Znači, vi imate celu aparaturu, a boga mi, i agenturu koja ova sprovodi. I ovo dolazi iz dve zapadne zemlje zasigurno, a Hrvati su vam samo izvođači, pešadinci. Pošto su oni izvođači zbog jezika, ovo što su slali njihove studente, što imaju upliv u firmama, kompanijama, imaju svoju razrađenu špijunsku mrežu, i oni to rade iz te pozicije. A njihova želja je da se Srbija vrati na nivo iz 2000. godine. Ponižena, osramoćena, da se svima izvinjava, da sve rasprodaje, da zatvara radna mesta, da katanči fabrike, da topi tenkove i svoja ubojna sredstva, da uništava vojsku... Ta Srbija je idealna za ove iz okruženja i zato oni učestvuju.

"Izbori su uvek rešenje"

- Kada bi ova obojena revolucija, ne daj bože, prošla, nas bi vratili dvadeset i pet godina unazad. A posle, mi stari se toga sećamo, mladi se ne sećaju, kako je to bilo. Te godine, od 2000. do 2012. su najcrnje godine, Nisu one čak lošije ekonomski od devedesetih, nego su najcrnje što su očekivanja da će nešto da se pomeri bila velika. Ali, ne da se ništa nije pomerilo, nego je ispalo i u toj demokratiji da je sve ispalo mnogo gore, da se sve uništilo, da se sve rasprodalo, da smo se svima izvinjavali, da nam je ubijen premijer... I sada vi imate Srbiju koju je za samo deset-dvanaest godina Vučić digao na onaj nivo koji je svima ostalima nepodnošljiv i zato on mora da plati.

Na pitanje voditeljke da li je rešenje izlazak na izbore Saša Milovanović kaže da su izbori uvek rešenje.

- Ko god želi dobro svom narodu, svojim građanima, on će izaći na izbore. Oni su napravili tu pripremu da se dogodi ta bojena revolucija, da se desi krv, bratoubilački rat na svim nivoima. Ovo što sam nabrajao. Izbori su još jedna od priča koja se plasirala. Vi imate sada narativ da su izbori pokradeni. I sada kada pogledate, izborni zakon koji se menjao je mnogo bolji u ovo vreme nego što je bio u njihovo vreme, kada pričamo o ovima koji kažu da su izbori pokradeni.

- Napravljen je jedinstven birački spisak. Očišćen spisak. Više nemate svaku opštinu za sebe, već je sve vrlo jasno, sve je vidljivo. Imate na svakom biračkom mestu više kontrolora iz opozicije nego iz vlasti jer ima mnogo više partija. Šta to znači? Da je nemoguće pokrasti izbore. Jer kada imate dvoje-troje iz vlasti i desetoro iz opozicije, oni svi moraju da čekiraju šta je bilo na izbornom mestu, koliko glasova. I svi se potpišu i to se pošalje. Znači, priča o izbornoj krađi je u stvari alibi, sve vreme, za loše politike opozicionih partija koji uopšte i nisu imali politiku svih ovih godina. I onda, da ne bi rekli da su nesposobni, jer ko bi za sebe rekao da je nesposoban i da ga neće narod, nego je lakše da kaže kako ga stalno Vučić krade. I to je ta zamena teza. I to u ovom trenutku, uz sve ovo što sam nabrojao, ima opasnu stvar da svuda bude zatvoreno. Da vi vidite, da nema razgovora, već da mora da se sprovede revolucija.Vlast na sve načine pokušava da ispunjava zahteve, da pruži ruku, da hoće da razgovara. Ali niko neće da razgovara. Neće opozicija, neće studenti u blokadi, neće rektor, neće drugi profesori, svi se sklanjaju.

"Šta god uradite zahtevi neće biti ispunjeni"

Kada ga je voditeljka pitala da li je u ovom trenutku moguće uspostaviti bilo kakav dijalog Saša Milovanović je odgovorio da ako ovi što sve ovo organizuju kažu da bi trebalo da se izbegava dijalog onda je jasno šta žele.

- Vidite ko želi da priča i ko pruža ruku. I vidite, kolokvijalno rečeno, drugu stranu, koja kaže da nema nikakvog razgovora. Dajte nam vlast, bez izbora. Privremena vlada, ekspertska vlada... To je jedino o čemu oni hoće da pričaju. Znači vi imate zarobljenu zemlju. Ovo je otmica države od građana pred očima svih nas. I još bi trebalo da pumpamo i aplaudiramo na sve to i kažemo bravo. Ja to ne mogu da radim. Ali ima zavedenih ljudi koji to ne vide. Koji misle da je to samo ta priča o studentskim zahtevima. Jasno je da je to bio samo mamac. I vidite kada je vlast uradila sve da ispuni zahteve, oni su stalno govorili da fali jedan papir, pa zašto je Vučić pomilovao ove iz tračke tri, zašto ih sud nije oslobodio. Znači, traže bilo koji način da se to produži. Čak i ovi profesori koji kao pišu svoju analizu ispunjenja zahteva, a to nije neki obavezujući dokument. A moglo je da bude za sud da su se potpisali. Ali se nisu potpisali. A onda plenumi taj nepotpisani dokument od nekih profesora gde znamo samo jedno ili dvoje, onda oni uzmu i to bude Sveto pismo za nastavak blokade. Vidite kako je sve to lepo smišljeno da ne bude ispunjenja zahteva nikada. Šta god da uradite zahtevi neće biti ispunjeni. Znači, to je potpuno jasno.

- Ali danas smo videli novu  stvar. Peti zahtev je o Generalštabu. Studeni su to pokrenuli, studenti su danas gostovali i pričali o tom zahtevu Znači, oni sada mogu da traže još sto i pedeset zahteva. Znači, neko ih gura u to. Iako sam video da ta okupacija u centru grada, od osam, devet, deset sati, uz svu najavu, pumpanje, bilo je oko hiljadu i po, dve hiljade ljudi u toj šetnji. To je okej, nije to malo ljudi, ali mislim da su se i ovi ljudi koji su to podržavali inicijalno studente, da oni ne žele da podržavaju nasilje. Sve više čujem ljudi, čak i lično znam neke koji su šetali, ali koji ovo nasilje koje se emituje svakog dana ne žele da prihvate, ne žele da učestvuju, ne žele da daju podršku tome.

"Posledice će biti po plate i penzije"

Na pitanje koliku štetu Srbija može da pretrpi u ekonomskom smislu Saša Milovanović potvrđuje da naša zemlja trpi ogromnu štetu.

- Te štete su izražene u milijardama. Te štete su velike i na način ako vi četiri meseca generišete minus, ako imate manju naplatu PDV-a svakog meseca u odnosu na sve mesece koji se gađaju sa tim mesecom, mislim na februar i januar. Ako vam se zaustavlja privreda, čak i kada sve to prođe, ne možete da upalite dugme, pa da se ona pokrene. Prsto, to je proces. Kao visoka peć. Ne može da se pali i gasi. Nego je potrebno vremena i to košta.

- Posledice će biti po plate, po penzije, po životni standard, po sve ovo što je rađeno. Znate, ova deca koja šetaju, oni misle da sve ovo gde su u poslednjih deset godina odrastali u Vučićevo vreme, to je zlatno vreme za ono gde smo mi odrastali. Oni misle da je to polazna tačka, pa će doći Marinika, Đilas i ovi neki plenumaši, pa će oni da nastave dalje. Ne. Srušiće sve, već su jednom srušili. Srušiće kamen na kamenu, Oni moraju da znaju da taj put ima i drugi smer. Nije to jednosmerna ulica.  A kakvi su kapaciteti ovih, kakvi su im programi, šta su nudili svih ovih godina, kako su se ponašali, kako su učestvovali u odbrani zemlje, kakve su imali ideje da se unapredi nešto u napretku zemlje, pa oni su sigurna karta da će ovi, navodni, eksperti, da će zemlja da se rastavi. To nema veze sa Vučićem. Već sa biografijama koje su nude među ovim ekspertima tih koji bi u nekoj revoluciji bez izbora došli na vlast. To bi bilo kuso i repato i ne bi ostao kamen na kamenu. Ja to potpisujem danas.

Jak simbolički naboj Pokreta za narod i državu

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav/printscreen

Što se tiče osnivanja Pokreta za narod i državu Saša Milovanović kaže da to ima pre svega jak simbolički naboj zbog datuma osnivanja, na Vidovdan kao i na osnovu mesta sastanka inicijalnog odbora.

- Odbor je držan u kući kralja Petra Ujedinitelja. I to na mestu, mislim da je ta kuća izgrađena, 1896. godine. Ima tu simboličku vezu sa našim vremenom vezanu za ujedinjenje i pomirenje svih nas u ovim danima gde nam se napada država. Ovi ljude iz inicijalnog odbora, koji su prvi među jednakima, imaju blistave karijere, ljudi koji nemaju nijedan razlog da se bave politikom. Čak ovo i nije politički, već nadpolitički pokret koji bi trebalo da svu srpsku inteligenciju dovede pod jednu kapu. Koji bi trebalo da sve ljude koji žele da se bore za svoju zemlju, pritom ne mislim da se fizički bore, već mentalno i duhovno, da dovede pod jednu kapu. Taj pokret, sam po sebi, već pokazuje te ljude koji su bili na margini, koji nisu hteli da se bave politikom, koji su se sklanjali, a sada su istupili, makar ovih prvih jedanaestoro, istupili su jer su shvatili kakav je trenutak za Srbiju.

- Ovo i jeste prelomni trenutak. Ovo što se sada bude dešavalo, ovo će odrediti narednih deset-dvadeset godina Srbije. Nije ovo neka šarena laža, revolucijica, malo pevamo, malo pumpamo, malo šetamo... Ovo će odrediti i živote naše dece. Ovo što se sada lomi. A ovo što se ovde lomi je nešto što se lomi i u celom svetu. Ti lomovi su veoma opasni. Veoma su kruti. Dešava se da, preko noći, zemlje koje su bile superiorne imaju probleme. Dolazi Amerika pa čisti Evropu pred sobom. Gde Evropa u panici ne zna šta će. Gde Evropa, kao što je nekada bila Mažino linija, sada pravi liniju prema Rusiji, ponovo na liniji Slovačka, Mađarska, Srbija, Srpska Krajina, Rumunija gde je suspendovana demokratija. Rekli su da nema više demokratije. A ko im je rekao? Brisel. Gasimo demokratiju. Ne treba vama Rumunima demokratija. Iako ste u EU. Pa onda dole, Turska, Grčka, Severna Makedonija i Crna Gora koje su, nažalost, pregažene od tih briselskih liberala.

- Tako da vi danas imate bukvalno taj rat koji nije pravi rat. Ali koji će za posledicu imati mnogo toga što će odrediti naše živote u decenijama koje dolaze. Zato je Pokret za narod i državu bitan. Jer mislim da će Pokret okupiti sve te ljude koji su časni, pa čak i političke organizacije. Okupiće ljude koji bi trebalo da budu i neki premijeri i neki ministri. Vidim da se već spekuliše o novoj vladi sa ljudima koji su eksperti, ali pravi, ne ovi Đilasovi. Ovo briselski lažni. Koji idu u Brisel da se klanjaju, a ne da idu da pregovaraju. Znači, mislim da je to dobro za nas i da je to poslednji trenutak da se svi nekako dobronamerni, koji želimo dobro svojoj državi, da se okupimo oko tog pokreta.

"Ko može Jokića da kupi?"

Saša Milovanović zaključuje da je ovaj pokret nadstranački.

- Znam još neka imena koja će biti i koja još nisu za objavljivanje. To su vam ljudi koje ne možete da kupite. Jednom sam se smejao kada sam čitao kako je, navodno, Vučić kupio Jokića. A Jokić ima primanja više nego neke manje zemlje. Ko može Jokića da kupi? Ko može takve ljude da kupi? Pa niko. Tako isto imate, recimo, profesora Macuta. Čovek je najbolji endokrinolog u Evropi, među najboljima u svetu. Njemu je mali dan koliko bi novca mogao da zaradi kada bi radio. Kada bi mogao da radi i ne spava on bi zarađivao još. Čovek je stručan. Znači takvi su ljudi. Ne možete da ih kupite. Oni su sami po sebi brend. I takvi ljudi pokazuju visko stepen patriotizma da u ovakvim trenucima pristupaju Pokretu. A nisu kukavice da kažu kako uživaju u životu i što bi se baktali sa protestima, plenumima i nekim studentima kada mogu da uživaju. E takve ljude bi trebalo posebno istaknuti koji su istupili, a da nisu imali nijedan razlog osim čistog patriotizma za opstanak i budućnost svoje zemlje.

Milovanović smatra da će taj širok Pokret imati zadatak da pokrene opšti dijalog u društvu.

- Nama je potreban taj opšti dijalog. Ne može opšti dijalog da nam pokrenu zborovi i plenumi. Nama dijalog mora da se pokrene sa svima i na svim nivoima. I uzduž i popreko i na svaki način. Jer ako nema dijaloga, ako se samo pumpa nasilje, a nema razgovora, onda znamo u kom pravcu to ide. Znači, neko će za to snositi odgovornost.

- Još jednom pozivam tužilaštvo da kvalifikuje sva dela nasilja, ko god da ih čini.

"Svakog dana imate poziv na linč"

Na pitanje novinarke koliko je tužilaštvo odgovorno u slučajevima poput onoga kada je čovek iz Smedereva pretio da će ubiti predsednika Vučića i koliko u takvim slučajevima možemo da se uzdamo u institucije, Saša Milovanovi kaže da mi samo u institucije i možemo da se uzdamo.

- Da li je taj čovek dobio te ideje tako što je gledao B92 ili tako što je čitao Srpski telegraf? Ne. Dobio je ideje od pumpanja na N1 i Novoj. Svakoga dana vi imate pozive na linč, na ubistvo. Imate otvorene pozive u medijima, opozicionih političara, profesora, raznih stručnjaka, pa čak i novinara. Imate takozvane novinare koji bi želeli da spaljuju druge redakcije koje im nisu po volji. I zamislite kada to imate svaki dan. Naravno da će se pojaviti ludaci koji će misliti da je to normalno. Oni su zatrovani mržnjom. Taj stepen mržnje koji se emituje sa Šolakovih medija. A sada je ubačeno u petu, u šestu brzinu. To nije viđeno u medijskoj sferi Srbije, a sigurno ni na planeti Zemlji. Tako guranje ljudi, targetiranje... I to svakodnevno. A, tobož, pod plaštom demokratije, novinarskih sloboda... I oni su zabrinuti, kao. Gledao sam kako su opravdavali tog, navodnog, studenta iz Niša, gde prilazi jedan drugi student i zakucava jednoj ženo u glavu jaje. Udara je i šakom. To je za mene bilo jezivo. Vidim i devojku od dvadeset i tri godine, izvesna Ćurčić, vuče za kosu, čupa, devojčicu od šesnaest, sedamnaest godina jer su joj roditelji, valjda, u SNS-u. Razumete li dokle je to došlo? Devojka čupa devojčicu ispred kuče jer je ona to negde videla da je normalno, da ti neki mladi ljudi bi trebalo da se obračunaju, pa čak i sa decom.

"Jova Bakić vređa patrijarha"

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Ako tužilaštvo to ne počne da sankcioniše, da privodi... A tužilaštvo je moglo da reaguje brzo, juče. Može da reaguje svakog dana. Ima dovoljan broj tužilaca. Ali mora da se zaustavi ta spirala nasilja u koju se svi uvlačimo. To postaje nepodnošljivo. Ne mogu ljudi da se kreću ulicom slobodno. A to vam je sve najavljivano na ovim "medijima". Na ovoj Šolakovoj trovačnici. Oni su govorili sve vreme. Jovo Bakić. On je ideolog. On dinsta. Trinaest i po godina studirao. Profesor, veliki, vrli... On je nekome uzor. On na Svetog Savu, na Auto-komandi, pred dvadeset i pet hiljada ljudi, vređa patrijarha. I nema zviždanja, da mu kažu da se skloni. Nego mu aplaudiraju. Neka deca aplaudiraju. Takav čovek je uzor nekome. Takav čovek je na plenumu. Ovi koji su Novom Sadu govorili su sve mrzitelji. Oni bi svako srpsko pitanje o kojima smo govorili u ovoj emisiji bi rešili na štetu Srbije. Da li je Kosovo, Vojvodina, Sandžak, da li je lažni genocid koji oni zovu genocidom, da li je Račak... Svaka njihova pozicija je antisrpska. To nema veze sa Vučićem već sa državnom Srbijom. E takvi vam ljudi dolaze na plenume koje niko nikada nije video sem njih. Nismo zaboravili da su studentima, na tri pelnuma, pustili predstavu u kojoj se povraća na srpsku zastavu. Od toliko stvari koje su, zahvaljujući Telekomu, snimljene više nego ikada ranije, oni izaberu Frljićevu predstavu od pre deset godina i to puste deci da vide kako se povraća na srpsku zastavu. A sve to, navodno, slučajno.

- Inače smo mnogo tužni zbog žrtava, ali pevamo, jedemo prasence, igramo košarku sa onim Štimcem koji je smešan sam sebi kada zine. Znači, sve je to kao zabava, kao kolce se igra, disko, rejv, a onda smo tužni, pa onda opet opletemo i tako u krug. Pronađite bilo gde na internetu, "Obojena revolucija i kako se to radi". I u obojenoj revoluciji, kada se izvode deca na ulicu, to vam je zadnja faza. To nisam ja izmislio, nego stručnjaci koji su se time bavili. Evo, na primer, profesor Simeunović, on se time bavio. Uzmite i neke strane autore i pogledajte šta znači faza izvođenja dece na ulice. To je zadnja faza. Šta znači "Ko ne skače, taj je Ćaci"? U Ukrajini su isto radili. "Ko ne skače taj je Miškin". To je neki pogrdni naziv za Ruse. Ista ikonografija, koreografija, iste poruke, ista krv, šake... Sve isto. Više nikoga ne zanima što nije korupcija ubila nad nadstrešnicom, nego struka. To više nikoga ne zanima.

Saša Milovanović kaže da obojene revolucije moraju da se rešavaj u skladu sa zakonom.

- Ako se ne reši u skladu sa zakonom, onda se te zemlje slamaju. A kada se zemlje slome, onda se ispostave sateliti od političara koji izvršavaju sve što im se kaže spolja. I onda ta zemlja gubi svoj identitet, teritoriju, gubi sve. I, opet, da ne idemo po drugim zemljama, setimo se kako se završilo posle 2000. godine. Ubijen je premijer, Koštunica, koji se sada zlokobno pojavio sada na ovom protestu petnaestog, i Tadić, otišla Crna Gora na lažnom referendumu, Kosovo, ovi postavili granicu Brnjak i Jarinje. Borko Stefanović koji se "bori za Srbiju" je postavio to. Isporučivali srpske heroje na kilo u Hagu bez ikakve optužnice, sa lažnim optužnicama, bez ikakvog zakona. Isporučivali predsednika Miloševića, o kome je lično ne mislim ništa dobro, ali ne može da se isporuči predsednik. Ako isporučite predsednika stranoj državi vi više niste država. Tog trenutka prestajete da budete država. Davali sve fabrike, a znate kome? Pa Hrvatima. Hrvati su bilo mnogo pametni, Mi ovde nismo imali biznismene koji su bili mnogo pametni da pakuju bananice i smoki, nego smo sve dali Hrvatima jer oni to mnogo bolje rade od nas. Celo uništenje Srbije se dešavalo dvanaest godina. I sada, kada je Srbija prodisala, porasla, kada je došla na nivo mnogo veći od tih koji su je uništavali, sada kreće operacija ponovnog vraćanja Srbije na onu meru koja je prihvatljiva za njih.

BONUS VIDEO