REAGOVANJE SELAKOVIĆA NA PISANJE DANASA: "Njihova odanost gebelsovskoj logici da sto puta ponovljena laž postaje istina i ovog puta se vidi na delu"

Ministar Nikola Selaković reagovao je na pisanje dnevnog lista Danas.

Njegovu reakciju prenosimo u celini:

- U pisanom dnevnom glasilu poznatom po višedecenijskoj odanosti širenju brutalnih laži i diskrediteciji svakoga ko se zalaže za jaku, stabilnu i suverenu Srbiju pojavila se informacija da sam lagao da je na mene 7. marta ove godine izvršen fizički napad kome nisam dao nikakvog povoda. Tajkunska đilasovsko-šolakovska mašinerija za širenje laži odmah je preuzeta i širena od strane dobro poznatih sarajevskih i zagrebačkih portala sa višegodišnjim antisrpskim stažom u svome delovanju. Njihova odanost gebelsovskoj logici da sto puta ponovljena laž postaje istina i ovoga puta se vidi na delu kada u istom satu objavljuju na desetinama adresa kako smo i predsednik Vučić i ja lagali da sam bio napadnut, a dosledno se poštuje pravilnik o obojenim revolucijama da kada je pristalica vlasti žrtva, treba ga istog trena kriminalizovati.

Sa gnušanjem odbacujem perfidne i cinične teze o tome da na mene nije izvršen mučki fizički napad kao deo nasrtaja koji sam pretrpeo bez ikakvog povoda i provokacije sa moje strane. Naravno, kod ovakvih tvrdnji, konstrukcija i falsifikata nikada nije reč samo o jednoj stvari, u ovom slučaju o nepobitnoj činjenici o tome da se fizički napad odigrao. To je nesumnjivo potvrđeno i na zvaničan način u medicinskoj ustanovi koja je svakako najviši autoritet po tom pitanju. Reč je o tome da se ovaj napad nije dogodio kao posledica nekakvih uzavrelih strasti ili sticaja okolnosti koji bi kulminirali sukobom. Naprotiv, napad na mene je bio sasvim neizazvan i iz čista mira.

Ovaj verbalni i fizički nasrtaj bez povoda može delovati kao najobičniji slučaj siledžijstva, ali to nije zaista tako. Taj napad zapravo je samo logična i prirodna posledica kampanje i harange koja se bezočno i beskrupulozno, bez i mrvice ljudskosti u đilasovsko-šolakovskim medijima i na društvenim mrežama već dugo i kontinuirano vodi protiv predsednika države, članova Vlade, članova Srpske napredne stranke i svih koji je podržavaju, ali i svih koji na sopstvenu državu gledaju sa dužnim poštovanjem i obraćaju joj se sa dostojanstvom koje zahteva. Ova prljava kampanja protiv Srbije u prvom redu ima za cilj da podstiče nestabilnost i normalizuje nasilje. U dovoljno zasićenoj atmosferi linča samo je pitanje vremena kada će pozivi i opravdavanje nasilja naći na plodno tle kod onih koji veruju u nasilje kao rešenje i koji će se na te pozive odazvati. Ta normalizacija nasilja, čija ni prva ni poslednja i svakako ni najveća žrtva, na žalost verovatno nisam ja, u osnovi je uperena ka srpskoj državi i interesima građana i srpskog naroda u celini, šta god inače inspiratori, propagandisti i zagovarači nasilja govorili i odakle god da se raduju nevoljama i iskušenjima našeg naroda. To je jasno iz objektivnih razloga, jer se iz posledica njihovog delovanja, haosa i gubitaka koje beleži Srbija najbolje vide i motivi za takvo delovanje. To na žalost znamo i zahvaljujući zdravom razumu, ali i skupo plaćenom iskustvu.

Ono što je ovde posebno podlo i besprizorno je način na koji se ova nasilnička i podmukla kampanja sprovodi. Sa jedne strane, reč je o normalizaciji nasilja kroz dehumanizaciju političkih protivnika, o tome da se svi koji brane i štite suverenitet srpske države, njenu samostalnu i nezavisnu politiku i politiku razvoja diskredituju, opanjkavaju na najbesmislenije načine, uključujući i presne i očigledne laži. Tako se stvara atmosfera u kojoj je sasvim prihvatljivo ili poželjno na bilo koji način naneti zlo svakome ko je na strani srpske države, pri čemu on ne sme ni da se brani. Sa druge strane, reč je o tome da su nasilnici glorifikovani i da se predstavljaju kao nekažnjivi, zapravo kao da bi za svoje nasilje trebalo da budu i nagrađeni. Jednom rečju, ono što već decenijama na svojoj koži oseća srpski narod koji često nije imao pravo ni na pravdu ni na jednak tretman kao svi drugi, sada se sprovodi upravo nad onima koji stoje u odbranu interesa srpskog naroda. U ovoj podmukloj igri zamene žrtve i učinioca tako se bezočnim lažima još jednom vrši nasilje nad žrtvama. U jednoj reči, u pitanju je kulturni i politički rasizam.

Nasilnicima je sve dozvoljeno, žrtvama, koje u njihovim očima nisu ni ljudi, zabranjeno je sve, pa i istina.  

I tome kao da nema kraja. Po oprobanom receptu ovakvih takozvanih medija u službi haosa očigledno je potpuno u redu trudnici biber sprej prskati u oči, ili se zapravo ona podmetnula. Po istom modelu, studentkinja u Pionirskom parku je “napala” Nemanju Šarovića, a ne on nju kada joj je gurnuo mikrofon u lice. Po toj logici je, prema njima, verovatno i poslanica Jasmina Obradović sama sebi izazvala moždani udar? A studenti koji ne žele blokade svojih fakulteta već žele da uče ne mogu biti studenti i nemaju prava ni da dolaze u Beograd, a kamoli da studiraju. Evo još jednog primera, kao pogodne ilustracije. Oni koji su tako spremno i raspolažući, kao i uvek „pravim informacijama“ i koji su na najbedniji način plasirali bednu laž o tome kako je do napada na mene došlo zbog parking mesta koje sam tobož zauzeo, promakla je sitnica da ja niti vozim kola, niti imam vozačku dozvolu (još samo moraju da se dogovore da li da lažu da do napada nije ni došlo, ili da lažu da je došlo zbog parking mesta, ne mogu iznositi istovremeno obe laži).   

Tvrdnje o navodnom sukobu zbog parking mesta predstavljaju samo još jedan očigledan primer pokušaja relativizacije nasilja i umanjivanja odgovornosti učinioca. Više je nego jasno da je pokušaj da se ovakav čin nasilja svede na banalnu svakodnevnu svađu kreiran u istim kuhinjama gde i sve druge manipulacije koje gledamo danima. Toliko o tome. Kako o ovome, tako je i u svim drugim slučajevima. Iako na žalost sumnjam i da će ih ovo očigledno raskrinkavanje sprečiti da nastave da obmanjuju javnost nadalje. Prodavci čaršijske i medijske magle, dezinformacija radi uznemiravanja javnosti i rogova za sveću, sa različitih strana, koji se izdaju za bolje od drugih. Nećemo dozvoliti i kao društvo ne smemo dozvoliti da gori budu bolji, pri čemu je teško naći nešto gore od javnih poziva na linč, potkrepljenih besomučnim lažima.

Ovim putem poručujem svima koji se zalažu za nasilje da je to jedini put kojim ne mogu da ostvare ama baš ništa. Mi znamo i za šta se borimo, za naprednu, suverenu i slobodnu Srbiju kojom upravljaju isključivo naši građani i srpski narod, koji je Srbiju i stvorio, i to isključivo na demokratski način. Zato i nećemo i ne možemo i ne smemo da ustuknemo pred nasiljem, jer bi time Srbija bila izručena haosu i jer nam naša dužnost to zabranjuje.