ŽIVOTNA ISPOVEST GORANA RADOSAVLJEVIĆA GURIJA: Moja istina o 5. oktobru - SVE O ČEMU SAM ĆUTAO 23 GODINE! (VIDEO)

- Peti oktobar je bio velika prekretnica u našim životima i za državu. Mislim da su tog dana zakazale naše obaveštajne službe. Nismo imali precizne podatke koliko će ljudi doći, nismo imali podatke u kom smeru će taj dan da ide i protekne. Naše starešine su u to vreme imale oskudne podatke. Prekretnica se desila kada su neki ljudi ušli u stanicu policije Stari grad, uzeli oružje, uzeli radio-vezu i umešali se u nju i kada je faktički sve puklo. Krenula su poprečna naređenja, mimo komandnog lanca. U policiji, kao i u vojsci, postoji hijerarhija, zna se ko kome izdaje naređenja, ko komanduje... Međutim, tada se umešao ministar policije Vlajko Stojiljković, dajući poprečna naređenja da se po svaku cenu zaustave ljudi koji su dolazi iz Čačka, Novog Sada, Niša...

Foto: Republika.rs

Međutim, postojao je trojni dogovor.

- Legija, ja i pokojni Boško Buha smo se našli i dogovorili da nećemo protiv svog naroda. Šta to znači? Bili smo svesni, imali smo iskustva iz svih ratova koji su se dešavali do 2000. da tu glavnu ulogu ima strani faktor i da je tom faktoru bio cilj da dođe do krvoprolića na ulicama Beograda. Igrom sudbine, srećom, neko nas je pogledao u tom momentu da do toga nije došlo.

Milorad Ulemek je u to vreme bio neko na koga je država mogla da se osloni, deo regularnih jedinica.

Foto: www.profimedia.rs

- Legija je tada komandovao svojom Jedinicom za specijalne operacije. Boško Buha je bio komandant policijske brigade koja je imala više posla u Lazarevcu s rudarima. U tom momentu ja sam bio šef odseka za posebne akcije u MUP, tako da sam sve te ljude iz posebnih jedinica znao. Čuli smo se našom internom vezom, dogovorili smo se da ne smemo da uđemo u konflikt iz kojeg ne bismo mogli da izađemo čistog obraza pred svoju decu, unuke i, na kraju, pred narod.

Usledila je naredba koju ste morali da odbijete.

- U jednom trenutku sam dobio direktno naređenje od Vlajka Stojiljkovića, leteo sam u helikopteru, tražio je da bacimo suzavac. Odbio sam. Bio sam u tom helikopteru, ali sam poveo i jednog kolegu da bude sa mnom da bude svedok da nećemo to da uradimo. Vratili smo helikopter na Batajnicu.

Foto: www.profimedia.rs

Tada ste upoznali Đinđića.

- To je bilo u noći peti na šesti oktobar. Legija me je u jednom trenutku zvao i rekao da Zoran Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Bio sam u svom stanu, tada sam živeo na Retenziji, i rekao sam, ako hoće da dođe, neka dođe, ako neće, ja ne mogu, mrtav sam... Posle deset minuta zove i kaže doći će Zoran Đinđić. I došao je posle 15 minuta. Konvoj dole ispred zgrade, izlazi Đinđić, bio je i Čeda Jovanović... Seli smo, počeli da pričamo. Rekao je: "Eto vidiš, ja te pre nisam poznavao, ali treba da ostaneš da faktički izgradimo državu." Već tada sam doneo odluku da napustim službu. Pio je zeleni čaj, nije pio alkohol. Ali u jednom trenutku pita: "Imaš li nešto da se popije, imaš li francuski konjak." Moja žena kaže da ima. Popili smo po konjak, međutim, ostao sam pri tome da neću da radim u službi.

Ipak vas je ubedio.

- Imao je takvu harizmu... Rekao je: "Ja sam došao, upoznao tvoju porodicu, ajde ti sutra dođi kod mene da upoznaš moju." Tada je živeo na Studentskom trgu, otišao sam, upoznao Ružicu, Jovanu i Luku, bili su mali tada. Rekao je: "Eto vidiš zbog naše dece treba nam da ostaneš, treba nam tvoja pomoć." Prelomio sam i ostao sam u službi.

Foto: Tanjug/AP

 

Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović postavio vam je ultimatum vezano za ime jedinice.

- Razna imena su bila u igri. Želeo sam da to bude Žandarmerija s obzirom na to da nas vezuje za istoriju, jedinice s takvim imenom postoje i na istoku i na zapadu, u Francuskoj, Rumuniji, Bugarskoj... U Italiji se zovu karabinijeri, u Španiji civilna garda. Organizacija je svuda slična, gotovo ista. S tim da smo mi mala zemlja. Ministar mi je tada rekao: "Generale, imate jedan pokušaj, ako ne kažete pravo ime, nema ništa od formiranja jedinice." Iz cuga sam rekao Žandarmerija. I eto, to je bio početak.

O Mihajloviću kruže razne teorije, pa i to da je engleski čovek. Šta vi kažete?

- On je izuzetno važan kada je u pitanju srpska policija. On je čovek koji je radio u službi i odlično je razumeo službu. Znao je kako funkcioniše, što je nama tada bilo vrlo bitno. Prvi put smo dobili čoveka iz struke. Tada je bio aktuelan jug Srbije, držali smo administrativnu liniju. Mihajlović nam je na jednom sastanku rekao: "Gospodo, imate Ustav, imate Zakon o unutrašnjim poslovima, imate pravila službe i tako postupajte. Nemojte da me pitate za savet. Ako nešto ne možete da rešite, onda me pozovite, a sve ostalo je na vama.

Foto: Printscreen/youtube

 

Telefonski razgovori sa Koštunicom

Kakva je bila saradnja s Koštunicom?

- On je bio povučen, retko se pojavljivao u javnosti. U nekoliko navrata čuli smo se telefonom kada je bila kriza na jugu Srbije. Vojska nije mogla da se uključi u Kopnenoj zoni bezbednosti jer ona, prema Ustavu, može da se aktivira kada je ratno stanje. U tom trenutku bili su smenjeni generali Đorđević i Obrad Stevanović... Ostali smo opet u nekom vakuumu, morali smo sami da donosimo odluke, lično smo morali da zovemo i tražimo pomoć Vojske da nam da dva tenka, da nam obezbedi položaje, hranu, vodu... Takav je bio period da smo svi lutali, ali je sreća što smo se svi znali iz prethodnih ratova, ko je ko, kao i kako možemo jedni drugima da pomognemo. Onda je formirano koordinaciono telo, došao je Nebojša Čović za šefa tog tela, združena je komanda vojske i policije i sve je funkcionisalo mnogo efikasnije.

Sistem je morao da pukne kad je Jočić smenio 700 generala

Za Jočićevo šefovanje policijom nemate lepih reči?

- O Jočiću ne želim da pričam naširoko, svi znamo u kakvoj je situaciji. On je bio čovek koji nije imao autoritet u policiji, najblaže da kažem. Drugo, sam je tada izjavio da je smenio 700 starešina. Znate, kad u maloj policiji, maloj državi smenite toliko starešna... Ako smenite 700 ljudi i dovedete neke druge ljude, taj sistem mora da padne.

Postojao je poseban protokol za te smene?

- Imali smo kolegijume i tačno se znalo ko gde sedi od svih načelnika, kamandanata SAJ, svih uprava... Počeli smo da se osipamo. Onda smo provalili da su svaki put kad dođemo naša imena različito raspoređena za tim ovalnim stolom. Provalimo da ko sedi tu kod vrata, njega na slećem kolegijumu nema. I u jednom trenutku, na tom mestu piše ima generala Bore Banjca. Iz šale mu kažem: "Ej, Boro, brate, da se mi pozdravimo, nećemo se videti na sledećem kolegijumu." I tako ispade. Pa onda Mile Novaković... Svako od nas je došao na red.

ČINJENICE O GURIJU

- Goran Radosavljević
- general-pukovnik
- rođen 1957. u Aranđelovcu
- završio DIF (Fakultet za fizičku kulturu)
- od 1986. radio u MUP
- pričao je da policiju nije voleo, da su ga privodili nekoliko puta i to zbog pevanja četničkih pesama
- na­di­mak Guri dobio od saboraca s Kosovu, ta reč na albanskom znači kamen
- policiju napustio 2005.