USKRŠNJI INTERVJU - SRĐAN BLAGOJEVIĆ: Bolji sam trener nego igrač, najveći rizik je ne rizikovati ništa!

U susret Uskršnjim praznicima imali smo priliku da razogovaramo sa Srđanom Blagojevićem, šefom stručnog štaba Partizana. Klub iz Humske ukazao mu je poverenje u prvim danima ove kalendarske godine i evo puna četiri meseca predvodi crno-bele ni u malo fudbalskim okolnostima. 

Ekipa Partizana nalazi se na drugom mestu Superlige Srbije  sa osvojenih 63 boda, što je za 14 više u odnosu na trećeplasirani OFK Beograd, a ekipa Crvene Zvezde joj je pobegla za 26 bodova i time osigurala ovogodišnjeg prvaka. 

Pre nego što se osvrnemo na Vaše fudbalske početke, možete li nam reći kako ocenjujete Vaš protekli period na klupi Partizana? Šta je to čime ste zadovoljni, a šta bi smatrate da je moglo bolje?

- Pozitivno je to, po mom mišljeju, što smo uspeli da napravimo određeni pomak što se tiče kvaliteta i organizacije igre, to kako izgledamo na terenu što je i statistički evidentno. Imamo dosta stvari koje dosta dobro funkcionišu uz izazove na koje bi trebalo da odgovorimo što se tiče poboljšanje igre. Rezultatski smo napravili pomak otkako smo počeli da radimo, bilo je 8 bodova prednosti u odnosu na trećeplasiranog a sada je 14. Bili smo skeptični po pitanju toga zbog svega što se dešavalo tokom prelaznog roka, ali smo uspeli. Svesni smo svojih kvaliteta, ali tako isto znamo gde nam je i problematika. Ono što smatram nekim svojim neuspehom, to je ispadanje iz Kupa protiv TSC-a. 

Da li je poraz u derbiju bolna ali i korisna opomena?

- Bilo koji poraz je bolna tačka, ali da se poraz smatra bolom onda bi i pobeda trebala da se smatra srećom, ali to nije tako. Poraz jeste bol, ali sreća je olakšanje i svaki poraz izaziva tugu ako tako mogu da kažem, pogotovo poraz u derbiju i to kad se desi na takav način. Moram da priznam da je to uticalo na trenutno raspoloženje u ekipi i što se mene lično tiče ali to je sastavni deo našeg posla. Izanalizirali smo utakmicu, videli smo šta se dešavalo i izvukli smo određene zaključke i moramo da razmišljamo o daljem procesu koji je ispred nas. 

Foto: Starsport

 

Vi ste nadmudrili Milojevića u pretprošlom derbiju odigrajući rezultatom 3:3, sad ste vodili ali on vas je pročitao i preokrenuo, i mnogi kritikuju vašu defanzivu na toj utakmici.

- Generalno, ono što je karakteristično jeste da ljudi komentarišu i stvaraju utisak na osnovu onoga kako je završeno, a ne kako je urađeno. Ono prvo je pozitivnije kometarisano jer je završeno tri prema tri, apsolutno sam svestan da smo dali gol u poslednjem minutu da bi možda bila drugačija priča. Neki put, kao što je bilo na ovoj utakmici, sve odluke koje su se donele i ono što se dešavalo nije bilo samo do nas, već jer i protivnik ima određene kvalitete i zato što je uspeo da se nametne i primorao nas da odigramo na određeni način. Što se tiče derbija, naša strategija je bila, pogotovo prvo poluvreme, da pokušamo da se predstavimo na drugačiji način u odnosu prethodnog derbija i to nam je išlo za rukom. Drugo poluvreme Zvezda je svojim kvalitetom, intezitetom i izmenama u krajnjem slučaju, uspela da se nametne i primorala nas je da se spustimo u niže zone i to je isključivi razlog zašto je to izgledalo tako kako je izgledalo. 

Da se osvrnemo na Vaše igračke i trenerske početke, od onih dok ste nosili dres Radničkog s Novog Beograda, Zmaja, Žarkova i BASK-a, ali i trenerskog puta koji je vodio od Sremčice preko Kovačevca, nekoliko srpskih superligaša do šampionske titule sa Astanom iz Kazahstana i priznanja najboljeg stranog trenera u Mađarskoj gde ste te sezone predvodili Debrecin. Šta je to po čemu pamtite vaše igračke fudbalske početke, ali i kako gledate iz sadašnje perspektive trenerski fudbalski put koji vas je doveo u Humsku?

- Ja volim da posmatram svoj put kroz prizmu da sam se trudio da svaki moj naredni korak bude jedan korak napred. Nažalost, što se tiče igračke karijere nisam uspeo u tome zato što sam, moram da priznam bio prosečan fudbaler, i da sam bolji trener nego što sam bio igrač. Igrao sam najviše do Srpske lige do 28 godine i onda sam odlučio da završim Višu trenersku školu i pred kraj Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje da prekinem da igram veliki fudbal i da počnem da se bavim trenerskim poslom. Odluka mi nije bila laka jer sam u tom trenutku ostavio nešto što mi je bio život ali sam ostao u sličnom zanimanju. Stasao sam od mlađih kategorija Radničkog sa Novog Beograda i onda sam krenuo sa seniorskim fudbalom kroz četvrtu, treću ligu pa do inostranstva i evo me sada u Humskoj.

Foto: Starsport

 

Da li imate neke anegdote iz inostranstva, šta vam je ostavilo najveći utisak u Kazahstanu, a šta u Debrecinu?

- Svaka sredina je specifična za sebe. Kazahstan je specifičan jer je deveta zemlja na svetu po površini. Najveća zanimljivost je svako gostovanje i let avionom od minimum dva sata. Izračunali smo da smo u jednoj sezoni imali šesdeset takvih letova. Različitost je i u klimi zbog jako hladnih krajeva na severu do toplih južno što daje specifičnost takmičenju. Što se tiče Mađarske oduševljenost je zbog organizacije takmičenja, infrastrukturom, stadionima, terenima, ozbiljnošću takmičenja i posetom na tribinama. To je nešto čime bi i mi kao fudbalska nacija da stremimo. 

Da li smatrate sebe trenerom koji uživa u fudbalskim rizicima, videli smo da ste davali priliku i mladim igračima u derbiju, poseban akcenat na tome i koji bi savet imali za njih?

- Ja volim rizik i kad je sama utakmica u pitanju iako to možda na nekim utakmicama ne izgleda tako. Smatram da je najveći rizik ne rizikovati ništa. Pristalica sam toga da radimo neke stvari koje se mogu smatrati rizične, a koje bi mogle u nekom drugom segmentu da nam donesu prednost. Ako se smatra ubacivanje u igru mladih igrača onda sam saglasan. Pomažemo mladim igračima da napreduju u svom razvoju jer je Partizan primoran da se osloni na mlade igrače. 

Kako pamtite proslavu i pripremu Uskrsa iz najranijeg detinjstva?

- Kad sam bio mlad dok sam igrao fudbal pamtim da se igralo na Uskrs i kad se na dan utakmice dolazilo sa jajima i pre ili posle utakmice pravilo takmičenje. Ostalo mi je u sećanju da su se ljudi družili  na dan utakmice u vreme Uskrsa. 

Kako ste proslavljali Uskrs u inostranstvu i koliko je teško biti odvojen od porodičnih dešavanja u tim trenucima?

- Imali smo sreću i zadovoljstvo da smo bili u zemljama koje su nastrojene prijateljski prema strancima. Svaki put od strane domaćina nam je priređen tradicionalni običaj, tako da smo imali i ofarbana jaja a tradicija je bila ispoštovana. Tako je biloi u Kazahstanu i u Mađarskoj. 

BONUS VIDEO