ČEKA NAS PAKAO OD VREMENA! Suše i poplave će se smenjivati na tlu cele planete!

Prethodna, 2024. godina bila je najtoplija u Evropi otkad se mere i beleže temperature, što ima alarmantne posledice. Ipak, postoje i pozitivne vesti, navodi se u najnovijem izveštaju o klimi.

I to dok koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i dalje raste, te je 2024. ponovo dostigla rekordne vrednosti. Od osamdesetih godina Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, dodaje Berdžis.

Poplave i vrućine ugrožavaju ljude i infrastrukturu

- To ima ogromne posledice. Kod klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem nije reč samo o globalnim prosesima. One imaju posledice na regionalnom i lokalnom nivou - kaže Florans Rabije, glavna sekretarka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji sarađuje sa Kopernikusom.

Nijedan drugi kontinent ne zagreva se tako brzo kao Evropa. To pokazuje izveštaj o stanju klime u Evropi "State of the European Climate 2024", objavljen u utorak, 16. aprila. Prema tom izveštaju, prošle godine premašeni su brojni temperaturni pragovi, a zabeleženi su i negativni rekordi.

Foto: Shutterstock

Samo jedna zemlja izuzetak

Autori izveštaja su oko 100 naučnika iz EU programa za praćenje klimatskih promena Kopernikus i Svetske meteorološke organizacije. Ceo svet se od industrijalizacije u proseku zagrejao za oko 1,3 Celzijusova stepena. U Evropi su to 2,4 stepena. Osim Islanda, gde je bilo hladnije nego inače, prošle su godine u celoj Evropi zabeležene natprosečne temperature.

- Temperatura mora bila je izuzetno visoka, nivo mora nastavio je da raste, ledeni pokrivači i glečeri nastavili su da se tope - objašnjava Samanta Berdžis, jedna od glavnih autorki izveštaja. I globalno, prošla godina bila je najtoplija otkad postoje meteorološka merenja, piše Jutarnji.

Bilo da se radi o poplavama, ekstremnim vrućinama, olujama ili sušama – život oko 750 miliona ljudi u Evropi sve češće je pogođen ekstremnim vremenskim prilikama – uzrokovanim klimatskim promenama koje izazivaju ljudi. U Valensiji, u Španiji, u poplavama prošle godine u oktobru i novembru poginulo je više od 220 ljudi. Količine padavina srušile su sve prethodne rekorde u samo nekoliko sati i uništile automobile, kuće i infrastrukturu. Šteta se procenjuje na više od 16 milijardi evra.

Foto: Tanjug/AP

Pre toga, oluja Boris već je izazvala poplave u osam istočnoevropskih zemalja duž hiljada kilometara rečnih tokova.

Prema procenama, u Evropi je prošle godine olujama i poplavama bilo pogođeno 413.000 ljudi, a najmanje 335 ljudi je izgubilo život.

Broj dana sa ekstremnim toplotnim opterećenjem 2024. bio je drugi najveći otkad postoje merenja. Posebno je u istočnoj Evropi bilo izuzetno vruće i suvo. Jug je još jednom iskusio teške suše, čak i tokom zime.

Na zapadu Evrope, pak, palo je toliko kiše kao retko kada od 1950. godine. Kombinacija suše i obilnih padavina značajno povećava rizik od poplava, jer tvrdo, isušeno tlo ne može u kratkom vremenu apsorbovati velike količine vode. Time brzo nastaju opasni vodeni tokovi.

Foto: Freepik/image by freepik

Gradovima je potrebna bolja zaštita

- Svaki dodatni delić stepena porasta temperature je važan jer povećava rizike za naše živote, privredu i planetu. Prilagođavanje je nužnost - izjavila je glavna sekretarka SMO-a Seleste Saulo prilikom predstavljanja izveštaja.

Iako emisije koje podstiču klimatske promene i dalje rastu širom sveta, postoji i dobra vest: Evropa je 2024. proizvela više energije iz sunca, vetra i biomase nego ikad pre. Čak 45 odsto električne energije došlo je iz klimatski prihvatljivih obnovljivih izvora.

- Ipak, države moraju što je moguće brže da preduzmu mere, naročito kada je reč o zaštiti od poplava i toplotnog stresa - upozoravaju naučnici.

Samanta Berdžis upozorava da bi dugoročno globalno zagrevanje iznad 1,5 stepeni moglo dovesti do dodatnih 30.000 smrtnih slučajeva u Evropi zbog ekstremnih vrućina.

U izveštaju se kao pozitivna vest ističe da više od polovine evropskih gradova već razvija planove za prilagođavanje ekstremnim vremenskim uslovima i bolju zaštitu svojih građana.

Pariz, Milano, Holandija i Glazgov prednjače u tim naporima. U tim sredinama ubrzano se razvija infrastruktura za klimatsku otpornost, šire se zelene površine radi hlađenja urbanih zona, a sprovode se i intenzivne mere zaštite od poplava.

(Jutarnji/NIN)