PRE ĆETE SAMI U EU NEGO SA OSTALIM ZEMLJAMA REGIONA! Zvaničnik Evropske Unije: Srbija je Nemačka Balkana!

Jedan od zvaničnika Evropske unije sumirao je dešavanja proteklih meseci na Zapadnom Balkanu i igru nerava oko proširenja koja se već dugo odvija između Brisela i Beograda za Blic.

Srbija će u EU pre ući samostalno, nego u paketu sa ostalim državama regiona, smatra on.

- To je realnije. U slučaju da se čeka da Bosna ispuni sve uslove, ostale zemlje nikada neće dočekati. Niko iz Evropske unije to neće reći naglas, ali činjenica je da svi tako misle - kaže sagovornik Blica.

Posle dugogodišnje gromoglasnog ćutanja i zaobilaženja ove teme diplomatskim floskulama, visoki zvaničnici Brisela sami su ponovo potegli priču o o proširenju "kruga odabranih".

Foto: Shutterstock

Agresija Rusije na Ukrajinu koja je počela u februaru ove godine delovala je otrežnjujuće na Evropsku uniju i uticala je na to da omekša stav, svesna da bi to pomoglo da se Zapadnbi Balkan učini stabilnim regionom.

Balkanske zemlje nisu ni blizu!

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, dve (Srbija i Crna Gora) su već dve decenije u pregovorima), dve (Albanija i Severna Makedonija) su prošlog leta otvorile pristupne pregovore, a kriza u Ukrajini pomogla je da Bosna i Hercegovina uskoči po hitnom postupku u taj voz u decembru prošle godine i zajedno sa Kijevom i Moldavijom dobije status kandidata.

- Što se tiče Srbije, ona je Nemačka Zapadnog Balkana i želimo da se nađe u EU. Ujedno je i ekonomski najnaprednija, i najlakše bi joj bilo da pristupi. Ali, nijedna od šest zemalja nije blizu - napominje sagovornik.

Zajedno sa smanjenjem želje EU da se proširi, rasla je frustracija i nezadovoljstvo Beograda što se naposletku i reflektovalo u javnom mnjenju Srbije. Naš sagovornik konstatuje da EU pomno prati pad podrške, te da u Briselu postoji "velika zabrinutost za raspoloženje javnog mnjenja".

Foto: www.profimedia.rs

Licemerje EU - slon u staklarskoj radnji

Ali, umesto da se napravi korak napred i iskoristi meka moć, Brisel je u međuvremenu na listu zahteva za prijem dodao i politički uslov: da uvedemo sankcije Rusiji.

Štap je sve dalji, a šargarepa sve manja jer je teško zamisliti da će sve zemlje reći "da" proširenju.

Ipak, naš sagovorni kaže i da unutrašnjih reformi kojima bi se sprečilo da neka članica EU vetom blokira onošenje odluke neće biti u narednih 18 meseci jer 2024. slede izbori za Evropski parlament.

- Za Srbiju je odnos sa Rusijom problem i utiče i na ostale segmente. Ne može se reći da je Srbija saveznik Rusije, ali nije u liniji sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana i to bode oči - kaže sagovornik ovog medija.

I dok se ka Beogradu maše prstom i zahtevaju sankcije, dvostruki aršini se primenjuju za Tursku i koristi se drugačija retorika.

Nije preuveličavanje ako kažemo da se radi o licemerju EU, na šta sagovornik kaže da je ta tema "slon u staklarskoj radnji".

- Zbog ekonomske moći, njenog geopolitičkog položaja i uloge u pregovorima Rusije i Ukrajine, pribegava se drugačijem pristupu. Ono što ja mogu da kažem je da po prvi put posle dugo vremena postoji dobra volja volja za proširenjem, ali visoka politika režira postolje za igru šaha - napominje on.

Zamena za EU

Jedan od poteza u toj igri mogla bi da bude i ideja da je Evropska politička zajednica u stvari zamena za EU, ali zvaničnik daje drugačije objašnjenje.

- Možda je neobično čuti, ali se tu ne radi o Srbiji, već o velikoj Britaniji. To je jedan od načina da London bude blizu, što je Briselu važno, a ujedno se i šalje poruka da se pod platformom koja je šira od EU može razgovarati o svim važnim temama. Svesni smo bojazni da je to zamena za EU, ali nije napravljena pod geslom "imate ovo, zaboravite na EU" - napominje sagovornik.

Baš kao što je proširenje dospelo na sto zbog Ukrajine, tako je i EU uložila sve napore da oživi dijalog Beograda i Prištine, i temu rešavanja pitanja Kosova.

Tramp krao kiseonik, Borelj izgubio strpljenje

Trenutno se čeka da dvojica glavnih pregovarača predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti 27. februara sednu sa sto. Sagovornik izdvaja detalj sa poslednjeg susreta.

- Kada je Kurti zadnji put bio u Briselu, Borelj je izgubio strpljenje i svi smo to primetili. Dovoljno je samo to reći - kaže izvor Blica.

Primetno je i savezništvo EU i Amerike po pitanju dijaloga, a naš sagovornik slikovito opisuje odnos EU i SAD.

- Bivši predsednik Amerike Donald Tramp je krao kiseonik, specijalni izaslanici su se takmičili za njegovu naklonost i ljubav, ko će mu doneti veću kosku. Solirali su, a mi smo bili naivni. Kao što novčić ima dve strane, tako možemo da kažemo da je druga strana tog novčića da smo u stvari bili idealisti - zaključuje izvor Blica.

BONUS VIDEO: