VATIKAN STAVIO KLJUČ U BRAVU SIKSTINSKE KAPELE! Sve je zatvoreno, evo i zašto! (FOTO)

Sikstinska kapela u Vatikanu danas je zatvorena, a kardinali su se okupili kako bi započeli izbor novog pape.

Papa Franja sahranjen je u subotu u bazilici Svete Marije Velike, a na Trgu Svetog Petra u Rimu tada su se okupile stotine hiljada ljudi kao i značajan broj svetskih lidera.

Sikstinska kapela trenutno se priprema za konklavu, odnosno veće kardinala koje će izabrati novog papu nakon što se završi devetodnevna žalost, a ona će početi između petog i desetog maja.

Turisti koji su uspeli da uđu u Sikstinsku kapelu u nedelju smatraju da im se posrećilo s obzirom da se ne zna koliko će konklava trajati.

Foto: Tanjug/Vatican Media via AP

- Mislim da smo bili veoma srećni što smo mogli da budemo poslednja grupa posetilaca koja je danas došla. Znate, naše putovanje ne bi bilo potpuno da nismo videli ovo prelepo mesto - izjavio je jedan turista.

Foto: Tanjug/Vatican Media via AP

Podsetićemo, kardinali tokom konklave ne smeju da otvore prozore.

Godine 2005. Benedikt XVI izabran je za samo dva dana (četiri glasanja), a Franjo 2013. takođe za dva dana (pet glasanja).

Kardinalima koji budu birali naslednika pape Franje zadatak će biti lakši nego što je bio njihovim prethodnicima, koji su nekada morali da izdrže spartanske uslove ili su bili zatvoreni toliko dugo da su neki i umrli.

Evo nekoliko zanimljivih trenutaka iz istorije izbora papa.

Golubica odlučila ko će biti papa

Godine 236. hrišćanska zajednica u Rimu raspravljala je o potencijalnim kandidatima za papu kada je bela golubica sletela na glavu prolaznika, Fabijana.

- Tada su svi, podstaknuti božanskim nadahnućem, željno i svim srcem uzviknuli da je Fabijan dostojan - zapisao je crkveni istoričar Euzebije. Za Fabijana to ipak nije bio naročiti blagoslov, jer je 14 godina kasnije stradao kao mučenik pod carem Decijem, koji je pokrenuo progon hrišćana.

Podmićivali senatore i kraljevske zvaničnike

U ranoj Crkvi pape su birali članovi klera i rimske aristokratije, a glasanja su često bila predmet spletki. Jedan od najzloglasnijih izbora bio je 532. godine, nakon smrti Bonifacija II, kada je "veliko podmićivanje kraljevskih zvaničnika i uticajnih senatora" odigralo ključnu ulogu, prema P.G. Maksvel-Stjuartu u "Hronici papa".

Na kraju je izabran običan sveštenik Merkurije, koji je promenio ime u Jovan. Tek 1059. godine papa Nikola II. dao je isključivo pravo kardinalima da biraju papu.

Zaključavanje papa

Ideja o zaključavanju kardinala kako bi se ubrzalo donošenje odluke pojavila se u 13. veku. Reč "konklava" potiče od latinskog izraza koji znači "sa ključem". Godine 1241, kada se izbor odugovlačio, šef rimske vlade zaključao je kardinale u trošnu zgradu, bez osnovne higijene i lekarske pomoći.

Spavali na poljskim krevetima

Konklave se vekovima održavaju u Apostolskoj palati, a od 1878. godine u Sikstinskoj kapeli. Kardinali su spavali na poljskim ležajevima u improvizovanim odeljcima, pri čemu je desetorici kardinala pripadala samo jedna kupaonica, prema Alenovoj "Konklavi".

Prozori su bili zatvoreni, a 1978. godine, tokom vrelog avgusta, skoro je izbila pobuna zbog nemogućnosti da se otvore prozori. Nakon izbora Jovana Pavla II, izgrađen je pansion Svete Marte vredan 20 miliona dolara, gde su kasnije boravili i kardinali, a danas i papa Franjo.

Pansion ima više od 100 apartmana i dvadesetak jednokrevetnih soba, ali su i tamo tokom konklave prozori zatvoreni. Godine 1978. održane su dve konklave: na prvoj je izabran Albin Lučijani (papa Jovan Pavle I), koji je preminuo 33 dana kasnije, a njegove prve reči bile su: "Neka vam Bog oprosti ono što ste učinili!"