KREĆE NAJJAČI UDAR NA SRBIJU I SRPSKU: Zloslutne pretnje stigle sa visokog mesta iz SAD, POMINJU SE SANKCIJE!

Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike ocenio da je korupcija glavni problem na Balkanu.

Govoreći o sankcijama uvedenim protiv člana Predsedništva BIH Milorada Dodika i još dvojice bosanskih zvaničnika, zatim protiv Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića na KiM, on je rekao da ne želi da ljudi misle da se Sjedinjene Države angažuju u regionu prvenstveno kroz sankcije.

Istakao je, međutim, da je administracija u Vašingtonu veoma posvećena borbi protiv korupcije i da je jedno od sredstava u toj borbi sankcije.

- I mogu reći da, biće ih još, ali to neće biti primarno sredstvo našeg angažmana - rekao je Eskobar.

Foto: printscreen

Dodao je da te sankcije nisu usmerene na zemlje niti na određene narode, već, kako je naveo, na pojedince koji su duboko umešani u korupciju.

Na pitanje da li se najava da će biti još sankcija odnosi na sve zemlje Zapadnog Balkana, on je potvrdno odgovorio, dodajući da je ova administracija posvećena korišćenju drugih sredstava, uključujući i globalni Magnitski zakon protiv ljudi širom sveta koji su uključeni u kriminalne aktivnosti i korupciju.

Eskobar smatra da su sankcije važno sredstvo u stabilizaciji regiona i da imaju efekta.

- Ne mogu i ne želim da komentarišem pojedinosti. I ne mogu da govorim o detaljima našeg diplomatskog angažmana sa raznim ljudima u regionu. Mogu vam reći da sankcije sprečavaju ljude da prebacuju novac. Sprečavaju i dovode do zatvaranja ofšor kompanija preko kojih se prenosi novac, posebno javna sredstva, kroz netransparentne procese od kojih koristi ima veoma mali broj ljudi - rekao je Eskobar.

Na konstataciju da Evropska unija još nije uvela sankcije Dodiku, i da li izostanak jedinstvenog stava u Evropskoj uniji utiče na efikasnost politike SAD na Balkanu, Eskobar je odgovorio da u najvažnijem delu Vašington ima zajednički stav sa našim evropskim partnerima.

Dodao je da se u Evropskoj uniji vode intenzivni razgovori o tome šta oni mogu da ponude, da upotpune mere SAD.

Ukazao je da se politika i angažman SAD na Zapadnom Balkanu tradicionalno odnose na multietničko pomirenje i integraciju u EU, ali da se u poslednjih godinu dana promijenio obim pažnje koju Zapadni Balkan dobija u administraciji SAD.

Foto: Tanjug/AP

Eskobar je istakao da postoji obnovljeni napor da se SAD ponovo angažuju na svim mehanizmima koji su bili uspešni, a to je, prema njegovim rečima, da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog Beograda i Prištine i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Na pitanje da li će Vašington intenzivirati svoj angažman u narednom periodu i na koji način, Eskobar je odgovorio potvrdno, ocenjujući da je priča o bivšoj Jugoslaviji, kako je rekao, "uspešna".

- Ako pogledate sedam zemalja koje su činile Jugoslaviju, dve su u Evropskoj uniji, četiri su u NATO-u. A na Zapadnom Balkanu, tri su u NATO-u, a četiri ostvaruju solidan napredak ka ulasku u Evropsku uniju - rekao je Eskobar.

O Crnoj Gori

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Eskobar je rekao da nije na SAD da rešavaju tenzije i probleme vladajuće koalicijie unutar jedne članice NATO-a, ali da je Vašington jasno stavio do znanja šta očekuje, da se nada da će Crna Gora ostati zapadno orijentisana zemlja, čvrsta članica NATO-a i da će nastaviti da napreduje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Dodao je da su SAD jasno stavile do znanja da ne smatraju da sve stranke u političkom spektru ispunjavaju te kriterijume i ocenio da se Demokratski front, kako je rekao, "pokazao kao neko ko izaziva podele, podstiče etničke tenzije, stalno blokira reforme u parlamentu i time blokira put ka Evropi".

- Takođe je u prošlosti bio veoma protiv NATO-a i nije bio od pomoći svojim izjavama o Kosovu. Tako da ne verujem da se to promenilo i ne smatramo ih odgovarajućim partnerom - rekao je Eskobar.

BONUS VIDEO: