"BATUT" IZDAO ZAPANJUJUĆE PODATKE! Sve je više gojaznih, među njima veliki broj DECE!

Gojaznost kao hronično oboljenje predstavlja ne samo zdravstveno, već i ekonomsko i socijalno opterećenje za pojedince, porodice, zajednicu i društvo u celini.

Gojaznost se odražava na očekivano trajanje i kvalitet života i povezana je sa povećanim rizikom obolevanja od vodećih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes tip 2, bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti, a porast broja gojaznih osoba sve je značajnije javnozdravstveno pitanje, upozorava Institut za javno zdravlje "Batut" na Svetski dan borbe protiv gojaznosti.

- Gojaznost je rezultat složene interakcije bioloških, genetskih, faktora životne sredine i psihosocijalnih faktora. Samo u prethodne dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi je trostruko uvećana. Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5 odsto normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1 odsto) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3 odsto) i gojazno (20,8 odsto) - navodi "Batut".

Lekari upozoravaju i da se broj gojazne dece udvostručuje se svakih 10 godina širom sveta.

- Očekuje se da će gojaznost kod dece porasti za 60 odsto u narednoj deceniji i dostići 250 miliona dece do 2030. Gojaznost može uticati na fizičko zdravlje dece, njihovu društvenu i emocionalnu dobrobit, kao i na samopouzdanje. Gojaznost se često zadržava i u odraslom dobu, pa su prevencija i lečenje ključni za zaustavljanje globalnog porasta gojaznosti - ističe Institu za javno zdravlje.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti obeležava se 4. marta sa ciljem podizanja svesti javnosti o rasprostranjenosti gojaznosti, boljeg razumevanja uzroka i posledica i pozivanja na akcije koje mogu doprineti rešavanju ovog javnozdravstvenog izazova. Ove godine Svetski dan borbe protiv gojaznosti se obeležava pod sloganom: „Menjamo navike - živimo zdravije”.

- Sa­ve­ti u ve­zi sa is­hra­nom mo­gu se do­bi­ti u Sa­ve­to­va­li­štu za is­hra­nu In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”. Rad u sa­ve­to­va­li­štu kao pre­ven­ci­ja nu­tri­tiv­nih fak­to­ra ri­zi­ka kod zdra­vih i medicinska nutritivna terapija kod bo­le­snih lju­di za­sni­va se na in­di­vi­du­al­nom pri­stu­pu sva­kom pa­ci­jen­tu.

Saveti

• Jedite raznovrsno u skladu sa godišnjim dobima.
• Jedite redovno! Ne preskačite doručak kao najvažniji obrok u toku dana.
• Hleb, testenina, cerealije ne goje!
• Goji masnoća koji serviramo uz žitarice: buter, kajmak, pavlaka, namazi, kremovi, sosovi prelivi.
• Krećite se kad god za to imate prilike! Malo vremena može dobro da se iskoristi makar pri odlasku ili povratku sa posla. Vikende posvetite sebi i svojoj porodicii provedite ih aktivno u prirodi.

- Plan is­hra­ne u Sa­ve­to­va­li­štu izrađu­je se na osno­vu pre­gle­da ko­ji ob­u­hva­ta: uzi­ma­nje lič­ne i po­ro­dič­ne anam­ne­ze i uvid u po­sto­je­ću me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju, sa­gle­da­va­nje bi­o­he­mij­skih ana­li­za, ni­voa fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i sve­u­kup­nog sti­la ži­vo­ta, an­tro­po­me­trij­ska me­re­nja (te­le­sna vi­si­na, te­le­sna ma­sa, od­re­đi­va­nje in­dek­sa te­le­sne uhra­nje­no­sti) i od­re­đi­va­nje te­le­snog sa­sta­va me­to­dom bi­o­im­pe­dan­ce. Pre­gle­di u Savetovalištu za ishranu obavljaju se uz uput izabranog lekara.

BONUS VIDEO