DVE INFEKCIJE POKOSILE DECU U SRBIJI! Ambulante PUNE, a roditelji se javljaju tek kad simptomi postanu mnogo gori!

Sezona virusnih infekcija je u punom jeku, a nagle vremenske oscilacije dodatno otežavaju situaciju, posebno hroničnim bolesnicima, ali i zdravim ljudima. Lekari upozoravaju da su među decom trenutno najzastupljenije infekcije gornjih disajnih puteva i stomačne viroze.

- Trenutno su aktuelne infekcije gornjih disajnih puteva koje se manifestuju zapušenjem ili curenjem nosa, gušoboljom i kašljem, uz povišenu temperaturu koja se obično kreće oko 38 stepeni, ali su zabeleženi slučajevi i do 40 stepeni - kaže za Telegraf.rs pedijatar dr Dejan Jonev.

Kako dodaje doktor, pored respiratornih infekcija, aktuelne su i stomačne viroze, koje se javljaju u kombinaciji sa retkom stolicom i mučninom.

- Ove infekcije se brzo šire među decom, a dovoljno je jedno obolelo dete u kolektivu da bi se bolest prenela na veći broj njih i tako nastaje epidemija - istakao je dr Jonev.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, roditelji se obično javljaju lekaru kada kašalj postane jači, a temperatura veća, a trebalo bi odmah.

- Roditelji često ne reaguju na prve simptome, a trebalo bi. Oni se obično jave lekaru ako dođe do jakog kašlja ili visoke temperature. Bitno je da lekar prati dete i proceni kakvo je stanje kod deteta jer te viroze značajno oslabljuju imunitet i mogu dovesti do sekundarnih bakterijskih infekcija, poput upale grla, koja zahteva antibiotsku terapiju ili bronhitisa - pojasnio je dr Jonev.

- U svakom slučaju, dete sa simptomima treba izolovati iz kolektiva i obavezno se obratiti lekaru - savetuje dr Jonev.

Foto: Printscreen/Youtube

I vremenske oscilacije utiču na ljude

Zašto hladno vreme ne pogoduje ljudima, naročito hroničnim bolesnicima objasnila je kardiolog dr Milijana Balević, sa Instituta "Dedinje", te ističe da tokom zimskog perioda treba biti posebno na oprezu.

- Zimski period i hladni vremenski uslovi su test za kardiovaskularni sistem. Mi smo navikli na neke lake mediteranske temperature, kada je minus i 1 stepen, može organizam osetiti to, naročito ako se radi o hroničnim bolesnicima - objasnila je dr Balević.

Foto: Schutterstock

Kako je istakla, rađena su istraživanja, naročito u Velikoj Britaniji, koja su pokazala da 2 odsto infarkta se češće javlja kod pada temperature.

- Zato treba biti obazriv kada dođe do pada temperature, jer organizam se bori da ostane topao. Tada je potrebno dovoljno kiseonika dostaviti svakom organu i zato se on brani tako što grči krvne sudove, ubrzava srčani rad. Krv postaje gušća, naročito ako ne pijemo dovoljno tečnosti može doći do stvaranja ugrušaka tromba ili izazvati infarkt - istakla je dr Balević u emisiji pomenutog portala.

BONUS VIDEO