LETO NA MORU ĆE BITI KAO RUSKI RULET! Klimatolog Irida Lazić za Republika TV otkrila ono što sve zanima! (VIDEO)

Gost emisije "Intervju", koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news, bila je klimatolog Irida Lazić.

Ona je pričala o ekstremnim temperaturama, njihovim posledicama po zdravlje ljudi, objasnila nam je razliku između globalnog zagrevanja i klimatskih promena, najavila brisanje godišnjih doba i nestanak zimskog turizma...

Najavljivana je hladna zima, teško smrzavanje, šta se desilo s njom?

- Već godinama primećujemo trend zagrevanja i iz meseca u mesec posmatramo temperaturne ekstreme. I ova godina se uklapa u to. Možda je novembar bio u skladu s klimom na koju smo navikli, ali meseci pre njega su bili izrazito topli. Zapravo najtopliji otkad postoje merenja. Bez gledanja u budućnost i pravljenja klimatskih projekcija, jasno je da se s klimom nešto čudno događa. Što se prvo odnosi na temperaturu.

Gde je nestala zima, gde je nestao sneg?

- Snega nema godinama. Kao što svi pretpostavljamo, uzrok su klimatske promene. Mi, kao naučnici koji se bave klimatskim promenama, to dokazujemo kroz različite postupke, izvođenje dokaza i statistike koje pravimo na osnovu osmatranja. Međutim, bitno je napomenuti da sve ovo ne znači da nikad nećemo imati snega u budućnosti jer može da se desi da neka zima bude jača. Ali statistički gledano, kad uzmemo period od narednih 20-30 godina, mi ćemo imati jednu zimu u tom periodu koja je jača. Tako da je trend taj da ćemo imati blage zime. Vidimo i da granice između godišnjih doba nestaju. Imamo produženo leto, o čemu svedoči sve veći broj letnjih dana i u oktobru i novembru, što je neuobičajeno. Jesen kao da se vodi pod nekadašnje leto. Zime više nema, već je kao neki prelazni period između leta i leta.

Foto: Republika

Kad se priča o globalnom zagrevanju, često se priča u apokaliptičnim terminima. Koliko smo zaista blizu te apokalipse?

- Ljudi često mogu i da zamisle tu neku apokalipsu kao gorećemo živi. Ne! Nije u tome poenta. Neće biti 80 stepeni na zemlji...

Jesi li sigurna?

- Da. Prema projekcijama, neće se to dogoditi. Ali šta je problem, te ekstremne pojave iziskuju da se što pre smanje emisije s efektom staklene bašte kako bi posledice bile blaže. Ako ne smanjimo te emisije, temperatura će biti viša. To će dovesti do ekstremnih suša nekih godina, što će uticati na čitav ekonomski lanac. To povećava i cenu hrane koju mi plaćamo. Postoje i naučni radovi koji pokazuju da svake godine mi 10 odsto od svoje plate dajemo kao ceh zbog klimatskih promena. Zato cela planeta treba da reaguje i smanji emisije staklene bašte da cena ne bi bila još viša.

Ali ovo leto je, kao što si rekla, bilo najtoplije od početka merenja. Ni prošlo nije bilo mnogo drugačije. Činjenica je da temperatura postaje ekstremna?

- Jeste, to je tačno. Baš sam nedavno radila jedno istraživanje i pisala članak o tome kako na planinama neće više biti moguć zimski turizam, ispod recimo 1.500 metara nadmorske visine, jer nije ekonomski isplativo za skijališta. Ali zato će mnoge planine postati odlično mesto za letnji turizam. Recimo, na Kopaoniku se već ulaže u letnju sezonu jer je turizam značajna ekonomska grana za državu. S druge strane, mnoge mediteranske zemlje postaju sve toplije i toplije, tako da leti nije ni prijatno boraviti na plaži kad je preko 45 stepeni u nekim danima. Tu je i problem požara. Oni ne zavise samo od temperature nego i od vegetacija koja je zastupljena na nekom području.

Recimo, četinari i još neke vrste drveća su osetljiviji, i tu je rizik od požara mnogo veći. Evo, na primer, Grčka, Italija i Portugal imaju veliki problem s požarima. Tako da turizam pomalo postaje kao ruski rulet: čovek kad rezerviše letovanje ne zna šta sve može da mu se desi. Drugo, kad se kaže da je temperatura, recimo, 45 stepeni, to znači da je na plaži daleko više. Međutim, nisu problem samo ti dnevni maksimumi koje temperature dosežu, nego i dnevni minimumi, ono što zovemo tropske noći. Znači, kada čak i u toku noći ne pada temperatura. To se dešava i u Beogradu.

Postajemo poput arapskih zemalja, gde ljudi sve vreme borave u klimatizovanim prostorijama. S druge strane, u toku noći, kad organizam mora da se odmori, to se ne dešava, što je konstantan stres po organizam. U tom slučaju su najugroženiji stariji ljudi koji imaju i pridodate bolesti. Postoje studije koje jasno pokazuju kako sve to utiče na zdravlje čoveka. Kad naiđe neki toplotni talas, teško je proceniti koliko je tačno ljudi umrlo od njega. Desi se, na primer, da čovek umre deset ili 15 dana nakon tog toplotnog talasa, jer se stres akumulira i dodaje na već postojeće bolesti, što povećava smrtnost. Jedno istraživanje je zaključilo da je u Evropi 2007. na desetine hiljada ljudi umrlo od posledica toplotnih talasa.

U kojoj meri se sve to preslikava na naše zdravlje i da li bi moglo da dođe do promene zdravstvene slike nacija?

- Svakako. Evo ima istraživanje koje je pokazalo da zagađenje vazduha utiče na zdravlje čoveka, i to ne samo na pluća nego i na srčane bolesnike, jer čestice koje ne vidimo, ali ih udišemo, mogu da zakrče krvne sudove. Živimo u vremenu kad je hrana nezdrava, vazduh zagađen, toplotni talasi, nagle promene temperature... Sve to kad se spoji, često je teško detektovati od kojih posledica je čovek na kraju umro. Kad je zagađenje vazduha u pitanju, drastično se povećao broj ljudi koji imaju opstruktivnu bolest pluća. To je bolest koju najčešće imaju pušači. Sad se opaža da i nepušači obolevaju od nje, pogotovo u nekim mestima koja su izrazito zagađena usled industrije.

BONUS VIDEO: