ZAŠTO SE MUŠKARCI DANAS PLAŠE ŽENA?! Intervju sa Irenom Đorđević na Republika TV - Nakon zaljubljenosti, ide razočarenje, a žene su UKLEŠTENE! (VIDEO)

Gost emisije "Intervju" na Jutjub kanalu sajta Republika je psihijatar i psihoterapeut Irena Đorđević.

Ona je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričala o strahu ljudi u modernom društvu od vezivanja, o intimnim odnosima koji se samo tako zovu, ali su lišeni prave bliskosti, očekivanjima žena od muškaraca i muškim strahovima od modernih žena, a kao najveći problem funkcionisanja današnjih odnosa detektovala je - strah od napuštanja i gubitka, zbog kojeg mnogi odlučuju da ostanu sami.

Depresija, toskični odnosi, manipulativnost, narcisoidnost - to su sve sve stvari o kojima se široko raspravlja na društvenim mrežama. Deluje da živimo u svetu koji ljudima donosi pune džakove problema. Živimo li u bolesnom svetu?

- Da li živimo u bolesnom svetu? Komplikovano je dati odgovor na ovo pitanje. Činjenica je da živimo u svetu punom paradoksa. Nije jednostavno adpatirati se na sve izazove današnjice. Upravo ti izazovi donose sve češću pojavu i anksioznih poremećaja, depresije i različitih drugih psihijatrijskih poremećaja.

Foto: Republika TV

Šta su  najveći problemi - da li smo postali mentalno slabi ili smo se previše otuđili jedni od drugih?

-  Vidi se ozbiljan porast ljudi koji imaju različite anksiozne poremećaje. Ako bismo morali da definišemo kako je do toga došlo, zasigurno je reč o tempu života. Odnosno, o visokim zahtevima koje ljudi postavljaju sebi i koje im indirektno postavlja društvo. Usled toga neretko dolazi do razvoja anksioznih poremećaja - od generalizovanog, paničnog, do različitih agorafobijskih simptoma. To je sve problem današnjice. Takođe je prisutan i ogroman problem sa bliskošću. On se nekad nađe i u korenu upravo ovih anksioznih problema, pa i depresije, koja je takođe danas sve učestalija. Problem sa bliskošću u sebi sadrži i jedan paradoks. S jedne strane smo u potrebi za bliskošću, a sa druge strane imamo strah od nje. I deluje kao da se čitavo društvo kreće tu negde između. Zato imamo nešto što bismo mogli da nazovemo pseudobliskot ili kvazibliskost. A to je ovo što se dešava i na društvenim mrežama - površne veze, bazirane na nečemu što se zove intimni odnosi, a u stvari nema nikakve intimnosti koja bi trebala da bude ključ te bliskosti.

Foto: Republika TV

Zašto je nema?

- Postavlja se pitanje, kad su upravo takve veze u pitanju, može li se formirati blizak odnos, ako on počiva isključivo na seksualnom odnosu, koji se uz to naziva i intimni odnos, a nema suštinske intimnosti koja treba da dođe kao vrhunac neke bliskosti. To jete paradoks. E, sad, postavlja se pitanje kad kažemo ovo "treba", "ne treba"... To su opet neki filteri koje smo dobili. Njih smo razvojno dobili i automatski znamo - ovo je dobro, ovo nije dobro. To smo dobili kroz svoje vaspitanje, kroz ono što smo poneli iz porodice, često su to neki patrijarhalni obrasci koje imamo i koje smo usvojili svojim vaspitanjem, a sad dolazi neko drugačije vreme. Postavlja se pitanje: da li je ovo što se dešava sada, kako si na početku rekao, nešto bolesno ili samo izazov novog sistema, odnosno novog društva; čitavo društvo prolazi kroz ogromnu transformaciju i naravno da ovaj svet ne može biti isti kao što je bio. Mislim da čitava tehnološka revolucija i ono što se dešava sada - rađanje novog sveta uslovljenog društvenim mrežama, traži od nas da se adaptiramo na to. Ovo sada se čini kao nešto bolesno izmenjeno, a pritom je to samo nova realnost.

Zbog svega o čemu pričaš, deluje da su odnosi prilično poremećeni. Muškarci kao da više ne znaju koja je njihova uloga, ne znaju da se snađu u svemu tome, a žene opet ne znaju šta će sa tim nesnađenim muškarcima, tako da imamo sve više ljudi nesposbnih za ostvarivanje funkcionalne veze?

- Postavlja se pitanje kakva je budućnost brakova i veza uopšte. Činjenica je da tu dolazi do mnogo transformacija. Porodica je doživela ogromne transformacije, koje su možda i najveće do sada. Ako gledamo kako je izgledala porodica sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka, a kako izgleda sada, jako se razlikuje. A mi sve gledamo kroz one filtere koje sam pominjala, što dovodi do novog paradoksa. Reč je o problemu sa vezivanjem. Često se dešava da ljudi kažu: "Nećemo se venčati dok žena ne zatrudni." Ili uopšte se nećemo venčati. Zašto je to tako? Zato što mi je teško da kažem: "E, ovo je konačno, ovo je zauvek." A u stvari, to venčanje prima nekakav oblik zavetovanja...

Mislio sam da ćeš da kažeš "zatvora", kako si krenula?

- To je sad princip slobodnih asocijacija. Ali ima prizvuk zavetovanja. A to je da kad kažemo "da", to je onda za ceo život. Ali, kako to za ceo život, da li to onda znači da nikad niko drugi neće ući u moj život?! Opet, uprkos tom strahu, svaki čovek ima potrebu za bliskošću, osim malog procenta ljudi koji imaju neke poremećaje. S druge strane, toliko ljudi vidimo danas sa strahom od bliskosti. Čini mi se da je u ovom modernom društvu stalno prisutna potreba da se bude bolji. Vrlo je izražena kompeticija. Potencira se na tome da uvek možemo biti bolji, odnosno da nikad nismo dovoljno dobri. Da bi se neko plašio bliskosti, postavlja se pitanje odakle to dolazi. To često nastane kroz odrastanje. U nekom trenutku, osoba razume da mora da se okrene sebi i da samo kad se okrene sebi neće biti napuštena. Onda čujemo to - ne mogu da se vežem ni za koga, jer ću biti povređen. A ne mogu do da podnesem, zato bolje da budem na distanci. A čim nešto krene da se zahuktava, kad dođe do zbližavanja, povući ću se. Ili: kad me neko bolje upozna shvatiće da to što mu se dopalo s početka zapravo nisam ja. A tome kumuju društvene mreže. Dešava se da možemo da kreiramo sliku o sebi onako kako nam odgovara, jer je to izlog koji imamo, a u izlog se uvek pakuje ono što je najbolja roba. To je vrlo jasno, samo je pitanje koliko smo mi dobro i sa onim što nije u izlogu.

Foto: Republika TV

Stručnjaci kažu da muškarci po pitanju intimnih odnosa funkcionišu na nivou ega, pa se zato sve više boje vezivanja, kakva je situacija sa ženama na tom planu?

-  To su česte psihoterapijske teme. Dešava se da se ljudi zbliže na virtuelnom nivou, a onda imaju strah od toga šta će se dešavati u realnosti. Standardi su danas visoki, kao i očekivanja, a dolaze sa različitih strana. Rekla bih da su žene trenutno uklještene između dva modela - onog patrijarhalnog, što one prepoznaju kao tuđa očekivanja od njih, i tendencija moderne žene koja želi da bude ostvarena u kontekstu svoje karijere, da bude u tome što bolja, samostalna, da izgleda što lepše i mlađe. Kad ulaze u partnerske odnose sa muškarcima, oko tridesete pa naviše, imaju problem da pokažu da su previše zainteresovane da ne bi uplašile nekog muškarca. Jer ako žele da se udaju, onda ne smeju da ga uplaše. Ali to se dešava i kod muškaraca. Mislim da su postali plašljivi i jedni i drugi. Dešava se da i muškarac želi da uđe u ozbiljan partnerski odnos i da se plaši da li će zadovoljiti sve standarde - da li je dovoljno dobar po kriterijumima te žene. Čini se da vlada veliki strah u tim relacijama.    

Celokupan intervju sa psihijatrom Irenom Đorđević pogledajte u linku na početku teksta.