SPOLJA PRITISCI, IZNUTRA IZDAJNICI: Srbija se neće odreći svojih prijatelja, svoje vere, svoje vojske, niti svoje istine

U takvom trenutku, dve parade, jedna u Moskvi 9. maja, i druga u Beogradu 15. septembra, postaju deo iste priče. To nije samo demonstracija vojne sile, već politička i moralna objava: Srbija ne kleči. Srbija se seća. I Srbija zna ko su joj prijatelji, a ko neprijatelji, bez obzira da li nose uniforme, kravate ili megafone.

Parada u Moskvi, na 80 godina od pobede nad fašizmom, nije protokol — to je poruka. Poruka da fašizam danas ne nosi samo svastiku, već dolazi u formi sankcija, pretnji, dvostrukih aršina i političkog reketiranja. U takvom svetu, lider koji ide u Moskvu, dok mu Zapad preti, nije samo državnik — on je borac. Aleksandar Vučić se u Moskvi neće pojaviti iz kurtoazije, već iz poštovanja prema istoriji, ali i iz hrabrosti da kaže: Srbija se ne odriče istine, makar je to koštalo i više od diplomatskih poena.

Ali ako je Moskva simbol borbe protiv međunarodnog fašizma, onda je Beograd bojno polje domaće odbrane. Jer dok sa jedne strane dolaze pritisci da se uvedu sankcije, da se prizna lažna država, da se Srbija pokori, sa druge strane deluje unutrašnji front — grupa ekstremista, lažne elite, koji pod firmom opozicije zapravo sprovode nasilje nad državom. Blokade, okupacije, sabotaže, napadi na institucije, univerzitete i medije — to nije bezazlena organizacija nekakvih studenta, to je unutrašnji državni udar u pokušaju, ozbiljno finansiran, organizovan i dirigovan od strane ljudi iza kulisa.

Oni koji nam žele zlo treba da znaju da Srbija nije projektovana nacija — ona je istorijska činjenica. Nije stvorena memorandumima, niti konstruisana za tuđe potrebe. Ona je opstajala kroz vekove zahvaljujući svom pamćenju i volji da plati cenu slobode, bez zadrške. I baš zato što je takva, danas je trn u oku svima koji bi da preprave karte sveta. Srbija se neće odreći svojih prijatelja, svoje vere, svoje vojske, niti svoje istine — ma koliko to smetalo onima koji misle da je vreme da se svi svrstamo pod istu zastavu.

Zato će svet 9. maja gledati Moskvu, a 15. septembra Beograd. I jedni i drugi će razumeti poruku. Slobodarski narodi još dišu, još marširaju, još postoje i neće nestati. Jer Srbija ne stoji sama — stoji sa svojim prijateljima, stoji sa istinom, stoji sa onima koji nisu zaboravili šta znači reći "ne" kad je najteže.

BONUS VIDEO