OPASNE ZARAZE HARAJU SRBIJOM! Poseban porast među OVIM bolestima - hitno se oglasio Batut!

U Srbiji je 2023. godine prijavljeno ukupno 120.550 obolelih od zaraznih bolesti, pri čemu je najveći broj slučajeva, čak 113.702, bio od kovida 19. Ukupno 882 osobe su preminule od zaraznih bolesti, od čega 788 od kovida. Alarmantni podaci takođe ukazuju na porast opasnih polno prenosivih bolesti, među kojima su hlamidijaza, sifilis i gonoreja.

Ovi podaci su deo najnovijeg izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" o zaraznim bolestima.

- Stopa incidencije zaraznih bolesti u 2023. godini je za 84,51 odsto niža u odnosu na 2022. godinu usled smanjenja broja obolelih od kovida 19. Udeo zarazne bolesti kovid 19 u ukupnom obolevanju iznosio je 94,29 odsto, što je za 5,19 odsto manje nego prethodne godine. U cirkulaciji su i dalje bile omikron subvarijante SARS-CoV-2, a kliničke manifestacije bolesti su uglavnom bile blage do srednje teške - navodi se u izveštaju i dodaje da su tokom 2023. registrovana 882 smrtna ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od zaraznih bolesti. Stopa mortaliteta je, međutim, 80,91 odsto manja nego 2022.

Prema podacima iz istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kovid 19 je činio 81,34 odsto svih smrtnih slučajeva povezanih sa zaraznim bolestima u 2023. godini, sa ukupno 788 preminulih od ovog virusa. Pored kovida, zabeležen je i broj slučajeva drugih zaraznih bolesti, uključujući sezonski grip, tuberkulozu, veliki kašalj, morbile, kao i crevne zarazne bolesti poput salmoneloze i šigeloze.

Takođe, prijavljeni su i slučajevi zoonoza (bolesti prenete sa životinja na ljude), kao i vektorskih bolesti poput malarije, lajmske bolesti i krpeljskog encefalitisa. Tuberkuloza je tokom godine registrovana kod 475 osoba, a 24 osobe su preminule od ove bolesti. Većina preminulih od tuberkuloze bila je muškog pola (92 odsto), a najveći broj smrtnih slučajeva bio je u starosnoj grupi od 50 do 59 godina.

Polno prenosive bolesti su takođe u porastu, a hlamidijaza je najčešća među njima, sa 458 prijavljenih slučajeva, što je povećanje od 28 odsto u odnosu na 2022. godinu. Sifilis je prijavljen u 352 slučaja, što predstavlja porast od 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Na trećem mestu po učestalosti u grupi polno prenosivih bolesti je gonoreja - ukupno je prijavljen 121 slučaj i u odnosu na prethodnu godinu viši je za 53 odsto. Napominje se da je jedan od mogućih razloga za evidentno povećanje brojki i to što se prijavljivanje bolesti poboljšalo nakon pandemije korone, koja je uticala na funkcionisanje zdravstvenog sistema.

- Kao i prethodnih godina, najugroženije populacije polno prenosivim bolestima su mladi i adolescenti uzrasta 15-24 godine, zatim muškarci koji imaju seks sa muškarcima i osobe koje se bave seksualnim radom. Međutim, broj slučajeva polno prenosivih bolesti raste i u populaciji žena, a prenos infekcija se dešava tokom heteroseksualnog odnosa - navodi se u izveštaju.

Infektolog prof. dr Dragan Delić kaže za Kurir da se sifilis, gonoreja i hlamidija prilično uspešno leče antibioticima i da predstavljaju više epidemiološki nego medicinski problem.

- Pored lekova protiv bakterijskih, gljivičnih i parazitarnih infekcija, koji su postojali odranije, poslednjih godina je napravljen značajan napredak i u antivirusnoj terapiji, tako da se može reći da se većina zaraznih bolesti danas dosta uspešno leči.

Međutim, za kontrolu zaraznih bolesti vrlo je važna prevencija, od nespecifičnih mera zaštite, kao što su lična i kolektivna higijena, odgovarajuća priprema hrane i slično, do specifične mere zaštite, kao što su vakcine i gotova antitela. Postoji mnogo bakterijskih i virusnih infekcija koje se mogu prevenirati vakcinama i nedopustivo je da neko umire od bolesti koja se može sprečiti vakcinom - kaže dr Delić, koji pak dodaje da, to što su nam danas na raspolaganju različiti lekovi, ne znači da smo mirni.

Umrle tri bebe mlađe od tri meseca

Tokom 2023. u Srbiji je prijavljen 1.421 slučaj velikog kašlja, dok je u prethodnoj godini prijavljeno samo pet slučajeva ove bolesti, navodi "Batut".

- U 2023. godini prijavljena su i tri smrtna ishoda uzrokovana velikim kašljem kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca. Najveći broj slučajeva registrovan je u uzrasnim grupama dece od 10 do 14 godina, odnosno od 15 do 19 godina. Najveći broj slučajeva velikog kašlja u odnosu na mesto prebivališta prijavljen je sa teritorije grada Beograda, Južnobačkog i Južnobanatskog okruga.-

- Samo u životinjskom svetu imamo oko 320.000 virusa, a od 5.000 virusa koji su danas aktuelni u humanoj populaciji, 3.500 je prešlo iz životinjskog sveta u humanu populaciju. Istina je da se neke infektivne bolesti povlače, ali nastupaju nove. Dok god bude mikro i makro organizama, biće i zaraznih bolesti. To je knjiga koja još nije napisana! -

BONUS VIDEO