DA LI JE ALKOHOLNO PIĆE KVALITETNO ILI JE ŠKART? NIJE LAKO PREPOZNATI KAKO DA SE NE (ZA) RAKIJATE: Praktični saveti za bistru glavu
Dodavanje šećera, veštačkih boja i aroma može da dovede do ozbiljnih posledica
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkohola u Evropi. Mnogi, pogotovo mladi, nemaju granice u piću i lako pređu iz faze pripitosti u teško pijanstvo, pa završe na ispiranju želuca i infuziji. Nažalost, svedoci smo da je tanka linija od mamurluka i crnih rupa u sećanju do trovanja, čak i sa smrtnim ishodom.
Sigurno se sećate slučaja "Zozovače", rakije s velikom količinom metil-alkohola, od koje su umrle 43 osobe. Ima tih slučajeva, naravno, i u drugim zemljama, nismo mi najgori, ali to ne znači da ne treba da se pozabavimo ovom problematikom. I, upravo time se bave ovaj tekst i nova epizoda naše "Potrošačke patrole", emisije koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news.
ŽURKE, SVADBE...
Poslednji slučaj bio je u februaru ove godine kada su 33 tinejdžera primljena na VMA zbog trovanja špiritusom na žurki u poznatom beogradskom klubu. Potvrđeno je da su u krvi imali visok procenat etanola, čak 2,8 promila.
Šta se to pije na žurkama, svadbama, u noćnom provodu...
Praksa je pokazala da su uzrok teškog mamurluka nekvalitetna pića kupljena na crno koja su obogaćena šećerom, veštačkim bojama i aromama. Metanol, etanol i špiritus su sastojci koji mogu da vam ugroze život, zato nikada nemojte da pijete pića iz otvorenih flaša na veseljima.
Kod nas se najviše falsifikuje rakija, koja se na pijacama ili u oglasima prodaje i za bagatelnih 300 dinara po litru, što odmah treba da vam pobudi sumnju da nešto nije u redu.
Koliko para, toliko muzike, važi za mnoge stvari u životu, tako da bi svako trebalo da zna da ta rakija nije ni prošla pored voća.
Stručnjaci upozoravaju da jeftine rakije predstavljaju proste smeše razblaženog etanola, aroma i jeftinih sirovina kao što su jabuka, bundeva ili krompir. Proizvođači svesno koriste jeftine sastojke da bi ostvarili veći profit, a nesvesno ugrožavaju vaše zdravlje nestručnom i nekontrolisanom proizvodnjom.
Evo kako da prepoznamo lošu rakiju:
- nije kristalno bistra i nije pitka
- ima jeftin bombonski miris i oštar ukus
- ne prepoznaju se note voća od kojeg je napravljena
NIŠTA PROTIV
Da se razumemo, "Potrošačka patrola" nema ništa protiv rakije, već samo ukazuje na opasne sastojke u jeftinim varijantama.
Rakija je naše nacionalno piće i svi ljubitelji dobre čašice znaju da je zdrava samo ako je prava. A prava je kad nema hemije.
Alkoholom, podsetimo, možete da se otrujete bilo gde u svetu. Zato vodite računa šta pijete da vas jeftina zabava ne bi koštala života
Litar i preko 1.000 dinara
Na beogradskim pijacama rakiju od šljive možete kupiti po raznolikim cenama. Kao što rekosmo, nude je i po bagatelnih 300 dinara, ali je to svakako za izbegavanje. Regularne cene počinju od 500-600 dinara, pa naviše, a dobre domaće rakije i te kako su na ceni, te neki za njih traže i po 1.000 i više dinara, iako se ne radi o brendiranom, pa čak, ako ćemo da teramo mak na konac, ni proizvodu koji je legalno u prodaji.
Samo šljiva i ništa drugo
Ima ljudi koji ni za živu glavu neće popiti nijednu drugu rakiju osim šljive i eventualno loze. Njihov je stav, a čuli smo ga nebrojeno puta, da su samo to prave rakije i da nikako ne prihvataju one koje se (zaista ili navodno) prave od kruške, kajsije ili nekog drugog voća.
Drugi narodi, inače, rakije prave i od pirinča, krompira...
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)