VEČERAS OBAVEZNO URADITE OVO! Nikako ne preskačite ovaj običaj noć pred Đurđevdan!

Sutra slavimo Đurđevdan, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnos stoke i dobre useve, a u narodu se smatra i za granicu između leta i zime.

Tako da, većina običaja koji postoje u narodnom verovanju se odnose na zaštitu, zdravlje i plodnost, a najčešći običaj je pletenje venaca od lekovitog bilja i pranje vodom u koju su uronjene lekovite biljke.

Đurđevdan proslavljaju i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru - Dan Svetog Georgija. Kod Srba se ovaj praznik ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama jer je poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana.

Sveti Đorđe je svojim praznikom zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Verovanja

Noć uoči Đurđevdana se izaberu dva mlada luka u bašti od kojih jedan predstavlja sreću, drugi nesreći i pera im se makazama poravnaju, a onda se na đurđevdansko jutro proveri koji je više izrastao. 

U zavisnosti od toga koji je više porastao pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine.

- Postojao je običaj da se na Đurđevdan za stokom pri povratku uveče kući strogo nosi sirov a ne suv prut ( kako bi stoka bila deblja, naprednija a ne suva i mršava)

- takođe je za Đurđevdan vezan običaj da se mladi jarići i jaganjci prvi put tada broje jer je to znak da su uspešno izašli iz zime ( da neće uginuti od hladnoće i gladi) 

- na Đurđevdan se svaka koza, ovca, krava (bez razlike da li trenutno daje ili ne daje mleko) ovlaš pomuze kako bi imale što više mleka. Na Đurđevdan, pre sunca, gleda se kuda prolazi magla. Veruje se da će ta mesta tući grad. Obično se tuda ništa ne seje. Na Đurđevdan, u svanuće, mladići odlaze do prve vodenice i uzimaju letvu kojom se zatvara cipun na badnju, prekida tok vode i zaustavlja rad vodenice. Noseći je naizmenično optrče selo, pa je, pre izgrevanja sunca, opet vrate na isto mesto.

Veruje se da je sve što se našlo u tom krugu te godine zaštićeno od grada. Ako se slučajno dogodi da počne grad, tu letvu uzima vodeničar i njome maše u pravcu gradonosnih oblaka.

Đurđevdanski venčić i kupanje u reci

Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije - kako bi bilo zdravlja, ploda i roda kako u domu, tako i u polju, oboru i toru.

Venčići od „đurđevskog cveća“

Ispletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući i tu stoje do sledećeg Đurđevdana.

Ima i onih koji prave krstove od leskovog pruća i stavljaju po njivama, zgradama i baštama.

Takođe, domaćice uoči Đurđevdana spuštaju u posudu punu vode raznorazno prolećno bilje, a zatim spušta dren, zdravac i na kraju grabež i crveno jaje - čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi umivaju vodom: deca - da budu zdrava kao dren, devojke - da se momci grabe oko njih, stariji - da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana..

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).

Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.

Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju...

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu.

Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".

Običaji širom Srbije

Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.

Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Ovaj praznik naročito poštuju stočari.

Ne valja spavati, da ne bi bolela glava

Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se "pričešćuju" sva deca, ujedno je bio i najvažniji od običaja za taj dan.

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan.

Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu". Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.

BONUS VIDEO