KAPA DOLE, JUNAČINE! Ovi "mali ljudi" su u 2022. godini načinili VELIKA DELA!

Uprkos svim nedaćama koje su nas zadesile prethodne godine i opštoj apatiji i sebičluku u koji svet polako tone, Srbi mogu da se pohvale da među nama ima još ljudi koji su spremni na sve zarad drugih, pa i da žrtvuje sebe ili nešto svoje zarad života i dobrobiti čak i onih koje nikad pre toga nisu ni videli niti za njih čuli.

Prethodnu 2022. godinu, generalno gledano, nemamo po čemu baš dobrom da pamtimo, svet, polako ali sigurno upada u nekad goru moralnu kataklizmu, u kojoj materijalne vrednosti bez bilo kakvog pardona potiskuje, čak i ubijaju "duhovne", toliko da ne samo da postajemo sve manje osetljivi na bol i nesreću onih oko nas, nego ih uopšte i ne primećujemo.

Verujemo da prethodna 2022. nije ni ovoj petorici Srba bila laka u tom materijalnom smislu, ali razlika između njih i onih drugih, jeste što su njima, po svoj prilici, dostojanstvo, solidarnost, ljudskog i profesionalna etika bile i ostale vrhunske vrednosti.

Ovi "mali" ljudi u prethodnoj godini učinila su velika dela i zato zaslužuju da ih još jednom pomenemo. Oni su pokazali i dokazali da ljudskog, velikodušnost i požrtvovanost u Srbiji još živi i dali svima primer kako se treba postaviti i za samo "jedno hvala" uraditi stvar koja ljudima menja sudbine i živote.

Miljan Vasilić - ljudina iz Čačka

Foto: RINA

 

Jedan kišan dan u centru Čačka mogao se sredinom oktobra pretvoriti u pravu tragediju, da nije bilo Miljana Vasilića. U trenutku smanjene vidljivosti, vozač putničkog automobila udario devojčicu T.N. (16) koja je pokušavala da uđe u taksi.

Pala je na kolovoz i jedini koji joj je u tim ključnim momentima prišao bio je Čačanin, Miljan Vasilić. Kasnije se ispostavilo da joj je njegova brza reakcija spasila život i da ga je samo Bog poslao da se u tom trenutku nađe na tom mestu.

- Svi su gledali zaprepašćeno šta se desilo. Ona nije davala znakove života, ja sam izašao iz svog auta i pritrčao. Ležala je nepomično, uspeo sam da je okrenem na stranu međutim nikako nisam uspeo da joj izvadim jezik kako bi dobila dotok kiseonika. Tek nakon nekoliko minuta uspeo sam da joj otvorim usta, izvadim jezik i ona je odmah otvorila oči i udahnula. Potom je stigla i Hitna pomoć. Njena majka mi je kasnije rekla da je devojčica nedavno pala ss bicikla i povredila vilicu, a da ju je ta povreda prilikom ove soabraćajne nezgode mogla koštati života - kazao je za RINU Miljan Vasilić iz Čačka.

Za porodicu povređene devojčice Miljan je heroj koji joj se našao pri ruci onda kad je to bilo najpotrebnije. Ipak, ova učenice Srednje umetničke škole u Čačku se svom spasiocu zahvalila i na sebi svojstven način.

- Nakon nezgode na moju kućnu adresu pozvonila je majka devojčice, sa poklonom koji će meni biti urezan u sećanju ceo život. Slika koju je ona sama nacrtala i poruka zahvalnosti. Svaka reč koju je napisala duboko me je dirnula u srce. I sam imam kćerkicu koja je centar mog sveta, pa sam verovatno i zbog toga još emotivnije reagovao - rekao je Miljan i otkriva šta je pisalo u poruci devojčice koju je spasio.

- Kao devojčica od 16 godina kojoj ste spasili život, želim najiskrenije da vam se zahvalim na učinjenom herojskom delu. Živimo u takvom svetu, gde bi većina okrenula glavu i pravila se da ništa nije videla, međutim Vi ste pokazali da niste poput ostalih. Kažu da se ništa ne dešava slučajno, tako da sam sigurna da niste slučajno naišli u tom momemtu i pružili mi pomoć, već ste poslati od strane Njega jer ste drugačiji od ostalih. Opet vam se zahvaljujem što se ostali pribrani, jer je to najmanje što mogu da učinim - napisala je.

Dva policajca - dva junaka

Foto: YouTube/Printscreen

 

Pripadnici Uprave saobraćajne policije Miroljub Rakićević i Miroslav Ilić su u Beogradu početkom juna pomogli devojčici sa posebnim potrebama koja je izgubila svest da što pre stigne lekaru.

Patrola je na raskrsnici Dalmatinske i Starine Novaka oko 15 časova 5. juna, zatekla ženu koja je šetala devojčicu sa posebnim potrebama koja je bila u invalidskim kolicima i koja je naprasno izgubila svest, a brzom reakcijom dvojice policijskih službenika, devojčica je odvezena službenim vozilom do bolnice.

Zahvanjujući brzoj reakciji dvojice policijskih službenika devojčica je u poslednjem trenutku predata u ruke lekarima koji su je kiseonikom oživeli.

Marko - heroj bez premca!

Foto: Printskrin/Facebook.com/Marko Dragicevic

O herojskom činu Marka Dragićevića iz Obrenovca letos je brujala cela Srbija.

 

Nije bilo osobe koja nija pustila suzu gledajući snimak na kom se vidi kako Marko istrčava iz auta da pomogne izbezumljenoj ženi koja u rukama drži potpuno klonulo dete. Naime, majka se sa svojom jednogodišnjom bebom vraćala od lekara u Obrenovcu, jer je mališan imao visoku temperaturu. U jednom momentu primetila je da je detetu pozlilo i da se onesvestilo.

Majka je, potpuno van sebe, zaustavila vozilo, uzela sina sa zadnjeg sedišta i pokušala da mu pomogne, ali uzalud. Onda je naišao Marko, istrčao iz kola, uzeo dečaka i shvatio da on više ne diše. U samo nekoliko sekundi, ovaj hrabar čovek ga munjevito spušta na zemlju, daje mu veštačko disanje i vraća ga svesti.

Treba li reći da Marko nikada pre toga nije nikome dao veštačko disanje, i da je o ovoj intervenciji učio samo u školi. Srećom, dečačić je dobro i mirno raste zahvaljujući ovom heroju kome se Srbija poklonila. 

Dejan poklonio placeve na odličnoj lokaciji da bi imao komšije!

Foto: YouTube/Printscreen

 

Brdo iznad čuvenog Boračkog krša nadomak Knića do prošle godine imalo je svega šest stanovnika. U poslednjih godinu dana desilo se čudo. Na jedinstvenom mestu u Šumadiji, koje okružuje pet opština u krugu od 20 kilometara, naselilo se 25 porodica. Oni su zarasle livade pretvorili u pravo gradilište, a sve ove promene dogodile su se zahvaljujući jednom meštaninu. Dejan Miliošević nije želeo da njegova kuća bude jedina, pa je svoja dva i po hektara zemlje poklonio onima koji su izrazili želju da se dosele upravo ovde, u srce Šumadije.

- Došao sam na ideju da parcelu koju sam kupio pre više od dve godine i na kojoj je bila samo jedna urušena kuća podelim na 25 placeva i zatim ih pojedinačno poklonim. Kuću koju sam zatekao sam nekako uspeo da stabilizujem da se ne sruši, a zatim sam krenuo da sređujem celo imanje - rekao je za RINU Dejan Milošević.

Oglas da prodaje placeve objavio je preko fejsbuka, pa se za njegovu neobičnu ideju brzo čulo. Pored Dejana, ovo brdo će sada naseljavati Srbi iz Australije, Francuske, Nemačke i Italije, ali i iz svih krajeva naše zemlje.

- Mnogim ljudima to zvuči neverovatno, ali imao sam jedan uslov. Kada poklonim parcelu, odmah idem sa novim vlasnikom u katastar da je uknjižimo na njegovo ime. Od trenutka kada sam rešio da sve ispoklanjam, zemlja je "otišla" za 15 dana. Parcele su od 3 do 15 ari, a 40 ari je odvojeno za puteve. Svaki objekat ima prilaz sa dve strane  koji su katastarski uknjiženi - kaže Dejan Milošević.

On dodaje da je jedina svrha svega što je uradio ta da ljudi dođu, ožive ovo mesto prema kome je priroda bila više nego blagonaklona. Specifična ruža vetrova čini ovo područje pravom vazdušnom banjom, a na svakih pedesetak metara može se naći izvor zdrave pijeće vode. U teškim vremenima u kojima će zdrava hrana i voda biti luksuz, brdo iznad sela Borač može biti idealno mesto za život, a do skoro je bilo zaraslo u korov.

Ljudi koji su dobili placeve na poklon nisu razočarali Dejana. Iskreno vole prirodu i zajedničkim snagama grade infrastrukturu koja im je potrebna.

- Želim da na ovom imanju zaokružim priču o starinama. Ovde se koriste samo prirodni materijali, krov se pokriva davno zaboravljenom ćeramidom. Mnogo toga se pravi od drveta. Kada dođu ljudi, a naročito deca, mogu se upoznati sa načinom na koji se nekada živelo. Moj krajnji cilj je da naselimo ovo mesto gde će se razviti jedno pravo eko naselje - zaključio je Dejan.

 

Poklonio kuću bolesnoj deci

Foto: ST/V. LUKIĆ

 

Humano delo jednog Novosađanina raznežilo je Srbiju i mnogima vratilo nadu u ljude! Naime, Zoran Kocić je svoju kuću na Fruškoj Gori, koju je gradio svojevremeno sa svojim ocem, poklonio deci oboleloj od raka, da imaju mesto za opuštanje i oporavak.

- Matorost je učinila svoje, odrastao sam u toj kući sa ocem. Nas dvojica smo je gradili zajedno, uz malu pomoć majstora. Nakon jednog Prvomajskog uranka, odlučili smo da sazidamo kuću koju sam lično skicirao. Otac se tom prilikom uhvatio za glavu i sećam se da mi je rekao: Pa nisam ja Rokfeler, neće moći ovako kako si ti zamislio! - započeo je priču za Republiku Zoran Kocić.

Priču o ovom humanom čoveku sa kojim je Republika nedavno i uradila intervju možete pročitati ovde.

Bonus video: