Naši IT stručnjaci oduševili Britance: Srbija je zemlja budućnosti!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U članku posvećenom digitalnoj revoluciji u našoj zemlji list napominje da su na putu možda još neke dobre vesti iz Srbije za Evropu, koja je krenula zelenim putem, i konstatuje da Srbija leži na jednom od najvećih nalazišta litijuma na kontinentu, koji predstavlja osnovni sastojak za proizvodnju baterija za električne automobile.

ULAGANJA STRANACA

Ekonomist navodi da tehnološki sektor čini najmanje šest odsto srpskog BDP i da zapošljava oko 45.000 ljudi.

- Strane firme su u proteklih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije - citira list Zoja Kukić iz Inicijative za digitalnu Srbiju (DSI).

Procenjuje se da je prošlogodišnji izvoz IT sektora dostigao 1,5 milijardi dolara, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na 2017, navodi se u tekstu. List navodi i reči Nebojše Đurđevića, šefa DSI, koji kaže da bi realna cifra mogla biti mnogo veća jer ima približno 10.000 frilensera koji često posluju sami i kojima plaćanja ležu u firmama osnovanim u inostranstvu.

Sledeći je litijum Britanci predviđaju novi zamah za srpsku ekonomiju. - Iako je digitalna tehnologija trenutno najbrže rastuća srpska industrija, litijum je možda sledeći. "Rio Tinto" je uložio 200 miliona dolara u istraživanja lokacije u blizini Loznice - napominje Ekonomist.

- Obrazovani Srbi masovno odlaze, ali ne ako rade u tehnološkom sektoru. To je jedan od retkih sektora koji mami kvalifikovane ljude da se vrate kući. Mnogi čelni ljudi u ovoj industriji, uključujući Dragana Tomića, koji vodi "Majkrosoftov" razvojni centar u Beogradu, jesu Srbi iz dijaspore koji su se vratili sa IT veštinama, kontaktima i kapitalom - ukazuje se u tekstu.

MNOGI SE VRAĆAJU

U tom kontekstu se navodi i da je Nebojša Đurđević diplomirao elektroniku 1990. godine, da je iz njegove klase od oko 70 ljudi u zemlji ostalo oko 40, ali da se deset vratilo. Ekonomist takođe ističe da je srpska vlada uložila 79 miliona dolara u digitalnu infrastrukturu, da sprovodi reformu regulatornog okvira i pruža poreske olakšice kako bi privukla investicije.

- U osnovnim školama se sada predaje kodiranje. Obrazovni sistem u zemlji izbacuje godišnje 5.000 diplomaca pripremljenih za tehnološke poslove. Razvoj blokčejna i video-igara već čine velike delove digitalne ekonomije Srbije - ukazuje list.