OVO ĆE RAZBESNETI MNOGE BOŠNJAKE: Doneta odluka u vezi oružanih snaga BiH

Zajednička komisija za odbranu i bezbednost BiH danas nije podržala inicijativu kojom bi se izmenama postojećeg pravilnika pripadnicama Oružanih snaga BiH omogućilo nošenje hidžaba.

Inicijativu je podnela poslanica Sabina Ćudić koja je predložila da Ministarstvo odbrane BiH da u roku od 30 dana od usvajanja ove inicijative donese izmene ili dopune člana 5. Pravilnika o uniformama Oružanih snaga BiH i tako omogući nošenje hidžaba, kao verskog obeležja, pripadnicama Oružanih snaga BiH, prenosi Klix.ba.

Zajednička komisija nije podržala ni delegatsku inicijativu Džemala Smajića kojom se od Ministarstva odbrane traži da, u roku od 30 dana, sačini i dostavi na usvajanje Savetu ministara Predlog o izmeni Zakona o oružanim snagama BiH, kojim bi se povećala starosna granica trajanja profesionalne službe vojnika u Oružanim snagama BiH sa 40 na 45 godina jer, kako se navodi, bilo bi racionalno i ekonomično ove vojnike zadržati u službi, posebno uvažavajući činjenicu da u Oružanim snagama BiH nedostaje znatan broj vojnika.

Foto: shutterstock

Hidžab u užem smislu podrazumeva veo ili maramu koju nose neke žene islamske veroispovesti, a u širem konzervativno odevanje žena u islamu uopšte.

Predstavlja se kao simbol skromnosti, privatnosti i morala. Hidžab kao predmet ili koncept u Kur'anu nije definisan i niti se ne spominje, dok se tumačenja temelje na surama 24:31 i 33:59 gde stoji da žene "ne bi trebale da pokazuju svoje ukrase nikome osim suprugu i članovima uže porodice".

Pravci u islamu i njihovi teolozi pojedinačno "ukrase" interpretiraju na različite načine, a generalno tri najčešća objašnjenja su da se radi o spoljnoj odeći, nakitu na glavi i rukama, te samom licu.

Daljnja tumačenja količine pokrivenosti i vrsti odeće nužno ne oblikuju dres-kod već obrnuto, najčešće prilagođavajući se lokalnoj tradiciji odevanja među kojima brojne vuku i predislamske korene.

Foto: Shutterstock

Širenjem islama, brojni i raznovrsni odevni predmeti odnosno stilovi asimilovani su u lokalni koncept hidžaba, što se na regionalnom nivou očituje i dan danas.

Pokrivenost tela žene zavisno od interpretacija seže od minimalističkih prema kojima pokrivaju ruke i (delimično) kosu, do maksimalističkih koje nalažu pokrivanje dela ili čitavog lica.

S druge strane, neke države poput Turske u 20. veku su se transformisale i u velikoj meri su usvojile zapadni kodeks odevanja.

Isti je delimično usvojen i u određenim državama arapskog sveta, dok u konzervativnijim zemljama Arabije pokrivenost seže minimalno od marama preko kose (al-amira, šajla, kimar) do obaveznog prekrivanja lica nikabom u svetim islamskim gradovima Meki i Medini, te nekim drugim saudijskim mestima.

Foto: Tanjug/AP

Ovaj raspon u Iranu se kreće od rusarija kao marame preko pola kose do čadora koji prekriva sve osim lica i obavezan je u džamijama odnosno na svetim šiitskim lokacijama.

Marama preko kose predstavlja minimum kodeksa odevanja i u Avganistanu, iako u istočnim delovima zemlje (kao i susednom Pakistanu) među Paštunima prevladavaju najzatvoreniji tipovi odeće – burka i parandža.

Najkonzervativniji istorijski primer je upravo Avganistan za vreme vladavine talibanskog režima (1996. – 2001.) kada je burka implementirana ne samo u vidu hidžaba nego i nacionalnog dres-koda pa je svim ženama bilo zabranjeno da izlažu u javnost bez tog odevnog predmeta.

U Indiji se kao hidžab često koriste dupata i sari (u kombinaciji preko glave) koji su široko rasprostranjeni i među hinduistkinjama.