EVO KO JE PRVI STAO ISPRED KOSTE POKUŠAVAJUĆI DA GA URAZUMI, A ON OSTAO MIRAN I HLADNOKRVAN: Do detalja opisan trenutak kada je dečak ubica ušao u kabinet istorije i napravio krvavi pir!

Kosta Kecmanović je prošlle godine 3. maja izvršio stravičan masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" kada je ubio 9 školskih vršnjaka i čuvara škole.

Samo 20 ili 30 sekundi delilo je od spasa šest učenika odeljenja 7/2 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar". Nažalost, niko nije mogao da pretpostavi da će monstrum Kosta Kecmanović u kabinetu istorije načiniti krvavi pir, pobiti školske drugove, raniti petoro đaka i nastavnicu Tatjanu Stevanović.

Toliko vremena, prema policijskoj rekonstrukciji, proteklo je od prvog pucnja u hodniku škole do dolaska ubice u kabinet istorije. Da je nastavnica znala šta se dešava i da je zaključala vrata, deca u njenom odeljenju verovatno bi preživela. Ovo nezvanično saznanje Srpskog telegrafa potkrepljuje i svedočenje studenta D. P., koji je u trenutku pucnjave bio na praksi u učionici.

On se spasao samo zahvaljujući brzoj reakciji i bekstvu kroz prozor pored kog je sedeo. Jedan poziv policiji uputio je baš on kad se našao na ulici. Gotovo istovremeno neko je i iz zbornice pozvao 192, a poslednji je policiju pozvao sam ubica posle krvavog pira.

D. P. u tužilaštvu je ovako opisao te trenutke.

- Došao sam u školu između 7.50 i 7.55. Uobičajeno sam se pozdravio s portirom Draganom Vlahovićem. Zatim sam sačekao da mentorka, nastavnica istorije Tatjana Stevanović, otključa kabinet i ušao sam s njom. Posle nas su ušla deca. Čas je trajao sasvim normalno prvih 35 minuta, a onda oko 8.36 ili 8.37 začuli su se hici iz hodnika škole. Nismo bili sigurni odakle zvuk dolazi, pomislili smo da su u pitanju petarde. Mislim da sam čuo oko 15 hitaca s prekidima, a nakon toga je nastupila tišina 20-30 sekundi - navodi student i kaže da je sedeo u poslednjoj klupi do prozora, dijagonalno od ulaza u kabinet.

- Nastao je muk, neko je možda nešto rekao, ali smo se svi pitali šta se to događa. Zatim je taj dečak, za kog tada nisam znao kako se zove, otvorio vrata, videla se ispružena ruka s pištoljem, a ranac mu je visio s ramena do kuka. Uperio je pištolj u nastavnicu, nakon čega sam iskočio kroz otvoren prozor, ali nisam siguran da li sam tokom iskakanja ili neposredno pre toga čuo pucanj. Ne znam da li je prvo pucao u nastavnicu, ali nakon što sam ja iskočio, potrčao sam ka ograđenom delu dvorišta i video da su još dva-tri dečaka iskočila i otrčala na Cvetni trg - prepričava D. P. i dodaje da je sve vreme čuo mnogo hitaca.

- Ne mogu da kažem koliko tačno, ali su se čuli sve vreme dok smo trčali ka izlazu. Kada sam iskočio, čuli su se glasovi, vriska i krici. Prilikom izlaska iz dvorišta prema Cvetnom trgu već sam uzeo telefon i pozvao policiju.

D. P. ističe da je video dečaka-napadača, kao i da zna da je učenik 7/2 jer ga je već video ranije.

Hladnokrvni izraz lica

- Napominjem da mi ništa nije posebno ostao u sećanju, ali sam znao da je iz tog odeljenja. Dva puta sam pre ovog događaja bio u odeljenju 7/2, imam beleške s časova. Nisam primetio nikakav poseban odnos prema njemu ili nešto drugo karakteristično u odnosu na njega ili u vezi s njim. Nisam primetio da je nosio nešto drugo, osim ranca, sećam se da je imao crni duks - naveo je mladić u tužilaštvu, a onda detaljno opisao u kakvom položaju je video dečaka koji je pucao.

- Vrata učionice se otvaraju prema spolja, ka hodniku. Kada sam video ruku s pištoljem, bila je mirna, nije drhtala, a izraz lica, prema mom mišljenju, bio je hladnokrvan - navodi student i dalje ističe da, dok je on bio u učionici, nije čuo da je dečak bilo šta rekao.

- Dve do tri sekunde nakon što je dečak ušao, ja sam iskočio kroz prozor da bih sačuvao život. Videvši dečaka s pištoljem u ruci, povezao sam to s hicima koje sam prethodno čuo. Ono što sam čuo u odnosu na prethodne hice, pre nego što je dečak ušao u učionicu, mogu da opišem povremeno kao pojedinačne hice, a povremeno kao hice u seriji od dva, tri ili četiri vezana pucnja - zaključio je student svoj iskaz.

Podsetimo, Kosta Kecmanović, učenik OŠ ''Vladislav Ribnikar'', 3. maja usmrtio je devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole. On je tog jutra s namerom da izvrši masakr zakasnio u školu i čas istorije, a onda sa dva očeva pištolja i punim rancem molotovljevih koktela ušao na ulazna vrata škole i zapucao. Usmrtio je najpre čuvara i dve devojčice koje su dežurale, a onda ušao u kabinet za istoriju gde je njegovo odeljenje imalo čas i ispalio rafal. Tom prilikom je usmrtio još šestoro vršnjaka, dok je još troje i nastavicu istorije teško ranio. Dvanaest dana kasnije, još jedna devojčica je nažalost, podlegla povredama.

U krvavom piru Koste Kecmanovića, nedužne živote su izgubili Dragan Vlahović, čuvar škole, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Ana Božović, Adriana Dukić, Katarina Martinović, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski i Sofija Negić.

Dečak-ubica se od 3. maja nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, dok je njegov otac Vladimir Kecmanović u pritvoru i protiv njega, ali i Kostine majke, Miljane Kecmanović se vode parnični i krivični postupak koji su pokrenuli roditelji ubijene dece.

BONUS VIDEO