KIK-BOKSER IZ LESKOVCA MUČKI UBIJEN NA ROĐENDAN! "Moj sin je krvario 12 minuta, niko mu nije pomogao"

- Danas je sedam godina od ubistva mog sina, danas bi napunio 30 godina. Jedva sam izdržala današnji dan. Na groblju je bilo oko 60 ljudi. Moj Nikola nije zaboravljen. Ubica punih sedam godina nije uhapšen. Upravo danas dobila sam pismo iz tužilaštva da se javim u vezi saslušanja jedne osobe. Nadam se da će se uskoro saznati ko mi je ubio dete - priča za Republiku Jadranka Jović, majka ubijenog Nikole Jovića.

Mlad, zdrav, lep, dobar, sa odličnim uspehom završio je Srednju ekonomsku školu. Srčan, borac za pravdu, zaštitnik drugih, sportista koji je trenirao brazilski džiju-džicu, MMA, boks, kik-boks i druge borilačke veštine i osvajao medalje. Imao je velike snove o svojoj budućnosti.

Sve to je prekinuto na njegov 23. rođendan, 21. februara 2018. godine u 2.23 časova. Tada je Nikola Jović sa 13 metaka izrešetan ispred zgrade u kojoj je stanovao u Leskovcu. Od tog momenta do danas, njegova majka Jadranka traga za istinom i pokušava da sazna ko je i zašto ubio njenog sina.

- Mislim da ja, kao građanin ove zemlje, zaslužujem kao majka da saznam istinu ko i zašto je ubio moje dete. Kakva god istina bila, i najgora neka je, samo da se zna, da to moje dete počiva u miru, a i da sutradan ja mogu da budem mirna. Nismo mi zaslužili ovo, ovako nešto - vapaj je Jadranke Jović.

Pucnjava na par koraka od žandarma

Mnogo čudnih stvari i nelogičnosti prati ovaj slučaj i ukazuje na to da je ubistvo namešteno i da neko do danas krije ubicu.

Kobne večeri do 20.30 Nikola je sedeo sa majkom i pričali su o proslavi njegovog rođendana, koji je zakazao u jednom lokalu. Na oko kilometar od kuće, kako za Republiku priča njegova majka Jadranka, sačekao ga je policijac Slobodan Mihajlović i dao mu kratež da ga preda nekome. Otpratio je Nikolu i njegovog druga Luku do grada.

Na mostiću kod Hemijske škole sačekala ga je jedna osoba kojoj je Nikola dao oružje. Slobodan, Nikola i Luka su nastavili dalje. Zatim su Luka i Nikola otišli do Preševa kod izvesnog Abdule, da bi videli automobil.

- Vratili su se i Nikola je došao u stan da se istušira, a potom je otišao kod oca koji je na pumpi sedeo s kolegama žandarmima i pozdravio se sa njima. Sat posle ponoći otac mu je čestitao rođendan i dao mu 2.000 dinara za piće. Otišao je u kafić "Šefild" sa Lukom - priča za Republiku Jadranka Jović.

U međuvremenu, kako kaže, trojica žandarma došla su sa Nikolinim ocem u njihov stan. Otac Rade nikada pre toga nije dovodio žandarme u kuću, jer se sa njima nije družio i bio im je šef.

- Nikola u 2.03 izlazi iz "Šefilda", a žandarme tada neko poziva da krenu na intervenciju, jer je nekoj osobi navodno potrebna pomoć. Rade je hteo da pođe s njima, ali su mu rekli da nema potrebe i da će to sami rešiti. Izašli su iz zgrade i stali pored automobila. Nikola tada dolazi taksijem, staje ispred marketa "Zlatni trag", plaća vožnju i prolazi pored žandarma na putu ka zgradi. Na kameri zgrade B6 se vidi kako u isto vreme dolazi i ubica. Na par koraka od žandarma počinje pucnjava - priča Jadranka Jović.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže naša sagovornica, napadač je bio vidljiv i nije imao masku. Kad je zapucao, Nikola je počeo da beži, pretrčao je ulicu i instinktivno krenuo prema žandarmima, u nadi da će ga zaštititi. Nisu to učinili.

- Umesto da mu pomognu, oni su seli u auto i pobegli. Nisu intervenisali, nisu pozvali pomoć. Sve to se vidi na kameri. Vratili su se posle osam minuta i nisu prišli ranjenom niti su zvali pomoć. Zašto su se vratili? Nikola je u međuvremenu podvezao jednu nogu kaišem, a drugu majicom, rukama je držao stomak, tako je i umro. Žandarmi su seli u drugi automobil i otišli. Neka žena iz jedne kuće pozvala je Hitnu pomoć, ali nije uspela tačno da objasni gde je NIkola. Hitna pomoć nije mogla da ga nađe, a kad su ga pronašli već je bilo kasno jer je iskrvario. Bio je živ 12 minuta i u momentu kad su se žandarmi vratili - sa tugom kaže neutešna majka.

Ubica je, kako je pokazala istraga, u Nikolu prvo ispalio šest metaka, a kad je pao, još sedam. Trojica žandarma, kako je ubeđena naša sagovornica, mogla su da pomognu njenom sinu, ali nisu htela.

Ne razlikuju petardu od pucnja

- Apsurd je da su ti isti žandarmi ujutru došli u naš stan i izjavili saučešće. Rekli su da su sve saznali iz medija. Tada nisam znala da su snimljeni kamerom. Kamere su ih snimale i dok su se osam minuta vozili po gradu i smišljali šta će da kažu. Tužilac je u istrazi saslušao žandarme tek posle godinu dana, i to na moje insistiranje. Jedan je rekao da nije siguran da li je to bila petarda ili pucnjava. Kako žandarm to ne zna da razlikuje? Oni su pali na poligrafu. Na moje pitanje tužiocu zašto ih nije zatvorio kad su pali poligraf, on mi se izvinjavao i rekao da je to njegov propust. Šta ja imam od tog izvinjenja? Šta ga sprečava da ih uhapsi sada - pita Jadranka Jović.

Foto: Privatna arhiva

- Leskovačka policija, ubeđena sam, zna ko je ubio mog Nikolu. Ne znam da li znaju zašto, ali ko ga je ubio to apsolutno znaju. Prikrivaju se dokazi, predmet se čuva u fioci, gomilaju se papiri, kao nešto se radi, ali se ništa ne dešava. Molim MUP, molim sve institucije ove države, da se angažuju da se ovaj slučaj reši, jer ja sam majka, majka jednog izgubljenog života u 23. godini - moli Jadranka Jović.

Poruka od ubice

U svojoj borbi za istinu Jadranka konstantno, i dan danas, dobija preteće poruke. Govori joj se da ne istražuje dalje. U jednoj od poruka javio joj se i muškarac i tvrdio da je ubica njenog sina. "Neće da ti kažu ko je, ja sam to uradio", napisao je. Na to mu je odgovorila da može da bude nalogodavac, ali da ubica nije. Onaj, koji se predstavio kao krvnik, poslao joj je tada poruku: "Hahaha i to znaš".

- Nisam zaslužila da živim pod pretnjama i u neznanju ko mi je i zašto ubio sina - kaže Jadranka.

Foto: Privatna arhiva

O Nikoli je, kako tvrdi, pisano sve i svašta. Pored ostalog i da je iz kriminogene sredine, da ima dosije, da je hapšen zbog droge.

Foto: Privatna arhiva

- Nikolu je policija često zaustavljala, iako mu je pola familje u MUP-u. Svi časno rade svoj posao, otac mu je bio u Žandarmeriji i penzinisan je malo posle ubistva sina. Jednom je Nikola proveo noć u stanici zbog jer nije imao ličnu kartu. A jeste je imao pri sebi. Priveli su ga i zbog droge koja je bila u automobilu njegovog prijatelja i koja nije bila njegova. Nikola je bio u svojim kolima i veze nije imao sa tom drogom. Pušten je kad su utvrđene činjenice i nikakav postupak protiv njega nije vođen. Otišla sam u policiju i tražila dosije mog sina posle kojekakvih medijskih natpisa. Rekli su mi da nema dosije i da ne mogu da mi ga daju, jer ne postoji - tvrdi Jadranka Jović.

Uniforma u krvi

Foto: Privatna arhiva

Od malih nogu Nikola je, kazuje majka, voleo uniformu, najviše zbog oca. Posle osmog razreda pokušao je da upiše Vojnu školu. Bio je 127, a primali su 120 kandidata. Upisao je tada Ekonomsku školu u Leskovcu, pravni smer i završio je sa odličnim uspehom.

Nikola je prošao konkurs za policajce. U aprilu je trebalo da ide u Sremsku Kamenicu, ali je ubijen 21. februara.

- Od osmog razreda osnovne škole moj sin je svake godine plivao za časni krst na Bogojavljenje. Bio je vernik. Ne kažem ovo zato što je moje dete, ali ništa kvarno nije imao u sebi. Nikada nije opsovao. Štitio je uvek druge. Bio je preemotivan i srčan. Borio se uvek za pravdu. Trenirao je brazilski džiju-džicu, MMA, boks, kik-boks i druge borilačke veštine i osvojio pregršt medalja. Imao je devojku četiri godine, stalni krug prijatelja. Ne znam zašto je ubijen i kome je smetao. Nikakav razlog nije postojao. Bio je dete za poželeti - zaključuje Jadranka.

Nikola Jović sahranjen je tako da njegova majka sa prozora može da vidi njegov grob.

BONUS VIDEO: