POLA LITRE ŠAMPONA KOŠTA 1.100 DINARA, A PAKOVANJE SMANJILI NA 675 MILILITARA! Poznati proizvođači kućne hemije i šampona krajcuju gramažu i dižu cene

Za pranje veša, ali i tela, treba izdvojiti znatno više novca nego za hranu. Strani proizvođači utrkuju se u Srbiji ko će više da zakine potrošačima na gramaži i da uz to poveća cenu.

Ta utakmica polako prelazi u bezobrazluk jer u zemljama Evropske unije svi proizvodi ove vrste, od praška i omekšivača preko šampona za kosu i regeneratora do paste za zube cene su upola niže.

NAŠLI, PA ZAŠLI

Tako kod nas poznati multinacionalni proizvođač i distributer "Proktor end gembl" nudi panten šampon u novom smanjenom pakovanju od 675 mililitara po ceni od 1.080 dinara do 1.120 dinara, zavisno do prodavnice u kojoj se kupuje. Za istu gramažu šampona voš end go treba izdvojiti od 800 do 850 dinara, dok dav dezodorans od 50 ml košta od 720 do 750 dinara.

Foto: Profimedia

 

I gramaža popularnih praškova arijel i persil je sve manja, a cena sve veća. Tako se sada potrošačima nudi pakovanje od 1,5 kilograma za 1.000 dinara, što znači da kilogram ovog deterdženta košta oko 660 dinara. Za pakovanje od tri kilograma treba izdvojiti 1.800 dinara, a za pakovanje od osam kilograma oko 4.000 dinara. U Nemačkoj, primera radi, za porodično pakovanje arijela od 10 kilograma treba izdvojiti 12 evra.
Trgovci su svesni da po ovim cenama ne mogu količinski da prodaju mnogo ovih artikala, pa ih nude na sniženjima od 35 do 50 odsto, ali i u tom slučaju su skuplji nego u zemljama Evropske unije.

- Ne mogu da verujem na šta su sve spremni proizvođači praškova, omekšivača, šampona, regeneratora... Ali i trgovci, koji samo zidaju marže. Bila sam frapirana kad sam videla da je cena dav kupke od 670 mililitara skoro 800 dinara. "Glisov" balzam za kosu sada po prodavnicama košta 660 dinara. Pakovanje je smanjeno na 200 mililitara, skoro je za 100 mililitara manje, a duplo skuplje. Sada kupujem sve proizvode za higijenu ili na pijaci od prodavaca koji ih donose iz Mađarske i Turske. Svi su upola jeftiniji i kvalitetniji jer se prave za tržište Evropske unije - kaže Gorica Pavlović iz Beograda.

Foto: Profimedia

 

Ona ističe da i sapuni za ruke više ne mogu da se kupe ispod 100 dinara i to na sniženju.
- Ima dosta naših proizvoda koji su jednako kvalitetni, a znatno jeftiniji. Isto tako su dobri i šamponi i kupke slovenačkih proizvođača. Čovek mora, kada krene u kupovinu, dobro sve da pogleda, i pakovanje i cene, i da ih proveri i uporedi s drugima - kaže naša sagovornica.

UZALUDNE ŽALBE

Mnogi se obraćaju inspekcijama i udruženjima potrošača, ali ove institucije tu ne mogu mnogo da pomognu jer je tržište slobodno i svako može sam da formira cene.

- Ukoliko su ispunjeni preduslovi da je gramaža jednaka onoj koja je označena na proizvodu i da je cena istaknuta, onda tu nema mesta kršenju zakona, ali smatramo da je to jedna nepopularna mera gde se, u stvari, na jedan prikriven način podižu cene jer za manju količinu dobijate veću cenu ili faktički istu - navode u jednom beogradskom pokretu potrošača.

Ali, kako kažu, iako se proizvođač ne sankcioniše, ukoliko se ispoštuju ova dva preduslova, to ipak jeste jedna vrsta marketinškog trika kojim se služe proizvođači jer vas faktički navode da kupujete isti proizvod za koji ste već po inerciji navikli da kupujete i uzimate ga ne gledajući gramažu, pošto pakovanje na oko ostaje potpuno isto. Samim tim, oni potrošače navode da kupe isti proizvod po drugačijoj ceni.

Pokreti potrošača i inspekcije u ovom slučaju malo mogu da učine

 

Jeftinije na pijaci i iz Mađarske

Mnogi građani praškove, omekšivače, šampone i druga sredstva za higijenu kupuju u manjim radnjama ili prodavnicama na ćošku, gde se zaračunavaju mnogo manje marže, kao i na pijacama i apotekama. Takođe, roba iz Mađarske i dalje je veoma popularna.

Pitanja ostala bez odgovora

Kontaktirali smo s firmom "Proktor end gembl", koja pravi i distribuira proizvode kojima se bavimo u ovom tekstu, pokušavajući da od njih dobijemo odgovore na konkretna pitanja. Pre svega, zbog čega nam nude robu koja ima sve manju gramažu, a sve veću cenu, kao i zašto su cene u Srbiji veće nego u EU. Međutim, do zatvaranja ovog broja Srpskog telegrafa nismo dobili nikakvu informaciju.

BONUS VIDEO