NIKOLA PEJAKOVIĆ BIO NA IVICI SMRTI! Droga mu je uništila život, a sada je u iskrenoj ispovesti progovorio o najtežem periodu!

Nekada nije ni sanjao da će doživeti 58, a na današnji dan Nikola Pejaković oduvaće upravo toliko svećica. Još jedan rođendan dočekuje "čist" i slavi život, koji mu je nekada visio o koncu. Iz sveta narkomanije izašao je kao pobednik, ali je ovaj period života na slavnog glumca ostavio velike posledice.

Slavni glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja nikada nije skrivao da je imao problem sa alkoholom i drogom. Probao je na mnoge načine da se izleči, ali ništa mu nije pomagalo dok se, kako je sam priznao, nije okrenuo Bogu.

Alkohol je bio prisutan u njegovom životu, a vrlo brzo najvažnije mesto zauzeo je heroin. 

Foto: Produkcija Bosonoga

- Alkohol nam je bio porodični sport, ne znam nikog iz moje okoline ko nije pio. U šestom razredu sam ja počeo da pijem, u sedmom su me na pola razreda izbacili. Posle iz gimnazije isto, to ima ili nema veze sa alkoholom, ali govorim da je alkohol početak tog nekog puta ka samouništenju. U tom trenutku kada sam ja pobudalio sa svim mojim darovima koristeći ih kako ne treba, kada sam već sa alkoholom došao do nekog maksimuma, dobijao batine, vređao ljude, došlo je "njegovo veličanstvo" - heroin. I nad zlom ima veće zlo - ispričao je Kolja jednom prilikom, pa dodao:

- Bio sam stalno blizu umetnosti, ona je postala zamena za duhovni život. Moji bogovi su bili slikari, muzičari i ja sam pokušao njih da imitiram. Učili su me da se ugledam na te umetnike - da pijem, drogiram se, duvam, bodem se u venu, da uživam u raznim sek*ualnim perverzijama, to je bila umetnost. Dobijete informaciju da je Bodler pisao neku pesmu dok je konzumirao hašiš, probate i vi. Samo niste pesnik i niste Bodler, pa vam ostane samo hašiš. Taj heroin mi je legao kao budali šamar i pitao sam se što mi neko to ranije nije dao. Niti me šta bolelo, nisam imao probleme, lečio mamurluk, davalo mi je neke prednosti. 

Onog trenutka kada je već duboko zagazio u velike probleme, njegovi roditelji su pokušali da mu pomognu da nađe rešenje. Glumac je opisao svoj put, odnosno kako je došlo do toga da prođe razne klinike za odvikavanje.

- Kada mi je život bio u opasnosti i kada su moji roditelji videli da ja umirem u Beogradu, krenula je potraga za lečenjem. Prvo lečenje sam imao tako što su me posle filma "Lepa sela lepo gore" moje kolege glumci spakovali u bolnicu. I ja sam tu proveo 12 dana, prvi put se skinuo sa heroina, osećao sam se kao da mi je neko skinuo glavu i stavio drugu. Skinuo sam 12 kilograma za to vreme. Ali sam se vrlo brzo vratio heroinu, posle dva, tri meseca. Pokušavao sam mnogo puta da se skinem, možda i 20 - rekao je glumac. 

Preokret se u njegovom životu dogodio kada ga je majka nagovorila da potraži pomoć od jedne žene, koja mu je dala važan životni savet.

Foto: youtube.com/printscreen

- Ona se bavila akupunturom i raznim nekim stvarima. Pre nego što sam otišao kod nje, bio sam kod mog dilera, on je zavio džoint sa heroinom. Izvrnem se ja kod njega iz cipela i krenem posle kod te doktorke. Dođem ja, pita me ona da li pušim, ja kažem da ne, a stojimo metar jedan od drugog i ona žena oseća. I opet me pita, ja kažem da ne, jer ja stvarno nisam pušio. Ja sam duvao, ali to me nije pitala. I ona opet pita i ja isto kažem, ona vidi šta i kako i kaže mi ključnu rečenicu: "Izađite iz moje ordinacije, Vama samo Bog može pomoći, ja ne mogu" - priča Nikola, koji je tada doživeo otkrovenje:

- Ja u tom trenutku težak ateista, narkoman, glupan, nisam ni sad nešto pametniji, ali tad sam bio u zabludi i na pogrešnom putu. Ona mi je na jednom papiriću napisala nazive tri knjiga, ja sam dao svojoj majci, ona ode jadna i kupi te knjige. Moja majka ima sada demenciju, a Bog mi je dao šansu da se brinem sada o njoj, da joj vratim to, da budem sin. Uglavnom, ona kupi te knjige, ja sam ih stalno šutirao, vikao sam: "Neću te popovske knjige da čitam, skloni to od mene"

Promenio je mišljenje kada je počeo da čita pravoslavnu literaturu. 

- Kada sam počeo da čitam knjige o pravoslavlju, i dalje sam konzumirao drogu. Stručno da kažem, „roknem se" i onda čitam. Ali sam nekako prao to malo duše što mi je ostalo. Sećam se, kupovao sam knjige kao lud, donosio kući, nisam čitao, samo sam nosio, ali ništa nisam čitao. Požalio sam se ženi u knjižari kako stalno kupujem, a ništa ne čitam, a ona mi je rekla: "Doći će vreme kad nećeš moći da kupuješ, a imaćeš vremena da čitaš" - rekao je Pejaković i dodao:

- Držim se za crkvu kao pijan plota. Ja ništa drugo nemam. Ako Hrist nije vaskrsao, ja sam puko. Ovo je život? Ako je tako, onda mi dajte heroin da se napucam i da idem odavde. 

BONUS VIDEO: