"TRUDIO SAM SE DA NIJEDAN LIK NE LIČI NA MENE, BAR DOK PIŠEM DA SE ODMORIM OD SEBE": Dejan Katalina BEZ DLAKE NA JEZIKU o "Veneri iz pakla" i književnoj sceni Srbije!

Novi roman Dejana Kataline "Venera iz pakla" preti da "zapali" književnu scenu Srbije  pričom dobro znanom ljudima sa ovih prostora, ali i drugačijim uglovima gledanja na zvaničnu verziju istorije. Prikaz generacije koja je preživela patnje i raspad jedne države upakovan je u "atipični triler" iza čijeg naziva se krije tragična sudbina jedne devojke, ali i čitavog naroda. 

U razgovoru za Republiku pisac Dejan Katalina ističe da je u "Veneri iz pakla" samo ambijent autobiografski, a da je sve ostalo fikcija.

- Oslanjao sam se prvenstveno na maštu, ponekad i na uštrb "iskrivljavanja" stvarnosti, kako bi priča bila što verodostojnija i dinamičnija. Možda je zanimljivo da nijedno ime, niti nadimak nije izmišljen. Zaista postoje ljudi koji se taku zovu ili su se zvali, ali u stvarnosti nemaju baš nikakve veze s likovima iz romana.

Foto: Foto Promo

Šta je bila osnovna polazna tačka za nastanak ovog romana - želja za "osvežavanjem" istorije ili jednostavno želja za pisanjem trilera prilagođenog našem podneblju?

- Zanimljivo pitanje. Verovatno i jedno i drugo. Priča me je jednostavno pronašla. Imao sam inicijalnu ideju kako treba da počne, a posle, tokom pisanja, rađale su se nove ideje i radnja se usložnjavala, kretala se u raznim pravcima koje sam često imao muku da kontrolišem. Često mi se dešava da kad završim knjigu i ponovo je iščitam kad izađe iz štampe imam utisak kao da ju je neko drugi pisao. Nema u ovom romanu velikih istorijskih razotkrivanja, već samo drugačijih uglova gledanja na ono što bi se moglo nazvati zvaničnom verzijom. A u funkciji je priče.

Danas je više pisaca nego čitalaca, a vi ste od "urbanog pisca" postali "ruralni" izvlačenjem junaka iz novobeogradskih blokova. Kakvi pisci bolje prolaze na tržištu i koliko je uopšte teško danas postati dobar pisac?

- Uf, još jedno zanimljivo pitanje. Nikad nisam pretendovao da budem shvaćen kao urbani pisac, mada me to prati od prve zbirke priča "Varikina" do danas. Pišem o ljudima i događajima koji su mi zanimljivi, smeštam ih u okvire koje najbolje poznajem (mada sam napisao i roman čija se radnja odvija u Egiptu). Na tržištu, koliko sam primetio, prolaze pisci koji su pre nego što su seli da pišu napravili medijske karijere; oni koje ljudi znaju iz neke druge priče. Danas je nemoguće postati dobar pisac jer je sve manje čitalaca koji umeju da ga prepoznaju i još manje onih koji uopšte čitaju knjige. 

Za nastanak ovog "atipičnog trilera" da li ste se ugledali na rad nekih drugih pisaca, takozvanih majstora ovog žanra, ili "samo" na goli život? 

- Najiskrenije, uopšte nisam ljubitelj žanrovske literature. Retko čitam trilere. Pročitao sam ih nekoliko i svi su rađeni na isti kalup; pročitaš jedan i već možeš da znaš po kojem principu će biti napisani i sledeći. Verujem da se (dobrim) piscem ne postaje jer voliš da čitaš i onda dobiješ želju da i sam nešto napišeš. Najbolje knjige su najpre proživljene, pa stavljene na papir. Mislim da je vreme za eksperimentalniju literaturu jer živimo u vremenu kad smo svi pokusni kunići totalno novog i drugačijeg sveta. Zato nam treba nov način pisanja knjiga, nova forma, novi narativi, novi jezik, nešto prilagođeno aktuelnom trenutku - kraće i dinamičnije pripovedanje. U protivnom, knjiga će postati egzotični ukras u prodavnicama gift šopova. Moj roman je bio pokušaj da napravim takvu, novu knjigu. Videćemo jesam li uspeo.

Foto: Foto Jana Mitrović

Kome se obraćate? 

- Već sam u jednom intervjuu rekao da se obraćam Onom odozgo i potencijalnoj večnosti, jer ljudi imaju sve manje interesovanja za knjige, uglavnom skroluju i upijaju prijemčive banalnosti. Nadam se da ću pronaći i ponekog čitaoca koji veruje da autošovinizam zapravo nije kul i koji bez predrasuda uzima u ruke knjige domaćih pisaca iako na korici ne piše da su "Bestseler Njujork Tajmsa". Ostao bih pri tome.

Kako je nastao naziv "Venera iz pakla"? Zašto nije nešto što zvuči malo više patriotski, ipak radnja romana ljudima sa ovih prostora nije nimalo strana?

- Super pitanje. Hteo sam da bude "asinhrono"- bombastičan naslov koji odudara od ostatka sadržaja. Međutim, kad pročitaš knjigu, verujem da je savršeno jasno da je naslov sasvim opravdan. Što se patriotizma tiče, mislim da sam ga dokazao samim trudom da napišem ovaj i ovakav roman i pustim ga na tržište kojim, nažalost, vladaju angažovani neoliberali, "genijalci iz regiona" i prevodi uvezenih autoriteta sa Zapada. 

Koji od likova iz romana najviše liči na vas i da li ste pred očima imali vama poznate ljude dok ste ih gradili? 

- Maksimalno sam se trudio da nijedan lik ne liči na mene. Tako sam mogao, makar dok pišem, da se malo odmorim od sebe. Hteo to pisac ili ne, ali u svaki lik utkane su fizičke ili psihičke osobine nekoga koga je autor poznavao u realnom životu. Mislim da je nemoguće pobeći od toga. 

Kako izgleda sam proces pisanja knjige, sa kakvim emocijama ste je stvarali? Kako reagujete na sugestije urednika koji bi posle toliko rada vašu zamisao da menja ili neki deo u potpunosti izbaci? 

Foto: Foto Jana Mitrović

- Proces pisanja knjige, u ovako složenoj egzistencijalnoj situaciji, deluje kao kotrljanje kamena uzbrdo. Često sam držao čitava poglavlja u glavi pre nego što bih stekao vreme da ih stavim na papir. Pisao sam ga rukom u svesku, pa posle prekucavao jer mi je tako bilo brže i lakše. Beleške sam pravio svuda gde bih se zatekao. Što se urednika tiče, imao sam sjajnog mladog urednika Lazara Pavlovića, koji je rukopis obogatio i izbacio sve viškove; zaista mislim da je uradio odličan posao.  

Napisali ste "urbane erotske priče", ali i knjigu "Upomoć, veštica se zaljubila u mene" namenjenu deci. Vrlo zanimljiva kombinacija žanrova...

- Okušao sam se u gotovo svim formama. Kratke priče, poezija, eseji, knjiga za decu... Te "urbane erotske" se zovu "Kako izbeći ljubav na svakom ćošku" i objavljene su pre skoro dvadeset godina. Mislim da im je ta etiketa na korici pogrešno nalepljenja. Reč je o pričama o vezama i kako se ljudi ponašaju u njima. Nije mi bila namera da pišem erotsku literaturu, ta knjiga je zapravo više satirična nego erotska, ali 'ajde.

Poezija ili proza? U "Veneri" ste pokazali da umete i jedno i drugo, a poezija vam je donela i prvu književnu nagradu.

- Dobio sam nagradu za zbirku poezije "Hitovi poznog kapitalizma" - Zlatni hrast. To mi je jedina književna nagrada u karijeri. I to baš za poeziju koju sam najmanje pisao. Volim poeziju, sve više. Zato je i u mom novom romanu ima više nego što bi se očekivalo od onoga što se naziva "atipičnim trilerom". 

BONUS VIDEO: