OVA PORUKA SAŠE POPOVIĆA JEŽI DO KOSTIJU, SVE JE STIGLO DIREKTNO IZ BOLNICE: Neposredno pred smrt prijatelju poslao ključnu INFORMACIJU!

Bivši vlasnik jedne od najvećih produkcijskih kuća "Lira", Boško Poluga Boro, prisetio se za Kurir dragih trenutaka provedenih sa legendarnim estradnim magom Sašom Popovićem. Na Novom bežanijskom groblju, prijatelji su se okupili da se oproste od Popovića, a Boro je istovremeno obeležavao i drugi rođendan svog sina, koji je pre 24 godine uspeo da preživi transplantaciju bubrega. Ovaj emotivni i simbolični trenutak naglašava značaj porodice i prijateljstva u teškim vremenima.

- Saša je taj koji je mene pronašao. Tada sam imao poznatu agenciju za estradno-muzičku delatnost "Lira". Pozvao me da dođem u Smederevsku Palanku na njegov nastup. Tamo smo se jako dobro upoznali, dogovorili o daljoj saradnji. Posle smo vežbali repertoar i pripremali se. Često sam išao kod njega u Novi Sad. Menjao je određene članove benda, prvog basistu Đorđa zamenio je pokojnim Maksom. Pripremali smo repertoar, malo inostrani, malo domaći. Prvi veliki nastup je bio u Zrenjaninu, a onda u hotelu "Park" u Novom Sadu, gde smo pravili različite šou-programe. Posle smo sve države posetili. Tačno 1981. godine smo zamenili pevačicu Spasu Mečanin. Angažovali smo Lepu Brenu, koja je došla na prvu audiciju u hotelu "Galeb" u Brčkom - seća se Boro i nastavlja:

 

- Saša me je jednog dana u pet sati posle podne pozvao da sa suprugom idem do Brčkog da ispratimo audiciju. Tada smo Brenu prvi put videli. Bila je malo krupnija, ali se video potencijal. Zajedno samo odlučili da je uzmemo, što je bio pun pogodak. Saša je imao nos i pamtim ga da je bio jako dobar čovek, osetljiv prema svima. Potom smo išli u Frankfurt, gde je bio sajam instrumenata. Tu smo uzeli najbolji razglas i posle otišli u grad gde se proizvode muzički instrumenti da bi Nemci potom poslali svoje inženjere koji su napravili zvuk za to vreme nezamisliv.

Ubrzo nakon toga usledio je vrtoglavi uspeh Popovića i njegove ekipe.

- Kada smo postavili razglas u hotel "Jugoslavija", pronašli smo pesmu "Čačak", koju je napravio Milutin Popović Zahar. Odsvirali su je jednom, pa drugi put, a onda su morali da je izvode svakodnevno. Saša i ja smo se tako sprijatelji da smo se zvali "kumiću". Posle nekog vremena imao sam veliki problem, morao sam da napustim Hrvatsku, ali sam ostao u kontaktu s njim, iako nisam mogao više da radim zbog tragičnog događaja u svom životu. Sin mi se jako razboleo, otkazali su mu bubrezi, bio je na hemodijalizi dvanaest godina. Uspeli smo da mu spasemo život tako što sam ja ko njegov otac bio njegov donator i na dan kad je moj kumić Saša sahranjen, toga dana sam proslavio sa svojim sinom, ženom i snajom 24 godine od transplantacije - govori Poluga.
 

- Bilo je dosta problema. Recimo, Brena je, prvi put kad je kupila auto, imala udes, pa smo išli da je spasavamo. Takođe, kada je imala mnogo nastupa u Domu sindikata, pa joj je puko glas, vodili smo je u Sarajevo da joj izlečimo glas kod čuvene gospođe Marice, isceliteljke. Ostali smo u familijarnim odnosima. Na sahranu sam došao sa Zoranom Radanovim, on je svirao gitaru u Slatkom grehu. Ostala mi je zadnja uspomena od Saše u vidu poruke za Novu godinu. Napisao sam mu: "Dragi moj kumiću, želim ti srećnu Novu godinu i puno zdravlja!" On mi je odgovorio: "Hvala ti, dragi moj Boro, pobedićemo!" Nadao se da će tako biti. To je bilo sve - zaključuje on.

BONUS VIDEO: