USKRŠNJI INTERVJU - KAPITEN PARTIZANA: U Atini je bilo zagušljivo od narkotika, a Grci bi se u Beogradu i zbog vode povukli!

Kapiten rukometaša Partizan AdmiralBet Nikola Zečević već godinama je jedno od najprepoznatljivijih lica crno-belih. Put ga je iz rodne Nove Varoši preko Voždovca doveo do Partizana, a danas je lider tima koji je ove sezone imao samo jedan cilj – napad na sva četiri trofeja. Nažalost u Evropi su završili svoje takmičenje porazom od grčkog AEK-a. Rukometna Superliga Srbije trenutno je u pauzi, čeka se plej-of. Partizan, koji titulu šampiona države čeka još od 2012. godine, ulazi među glavne favorite zajedno sa višestrukim uzastopnim šampionom – novosadskom Vojvodinom. U finišu sezone u igri su dva trofeja, Kup, u kojem su crno-beli prošle godine trijumfovali i liga, koja je ujedno i najveća želja kapitena Partizana.

U intervjuu za Republiku Nikola Zečević govorio je o svemu što je obeležilo dramatičan finiš evropske avanture crno-belih. Otkrio je kako su izgledali dueli sa AEK-om, šta se zaista dešavalo na Banjici i kako su doživeli revanš u bugarskom Šumenu. Pričao je i o velikim ambicijama u Kupu i domaćoj ligi, atmosferi u ekipi, rekordnom nizu bez poraza i onome što sledi u nastavku sezone.

Nikola je rukometnu karijeru počeo u svojoj Novoj Varoši, zatim je u Voždovcu napravio prve ozbiljne korake, a onda je usledio potpis za Partizan, a ubrzo i kapitenska traka koju nije odmah prihvatio.

- Te godine je bila mlađa ekipa, bila je dobra hemija i zajednica je bila kompletna, dobio sam poziv iz kluba da dobijem kapitensku traku, ja sam bio šokiran, nisam mogao da prihvatim to odmah. Onda sam rekao javiću vam, samo malo da razmislim. Bilo je leto, imao sam povredu stopala, odmarao i ležao na ljuljašci. Rekao sam zvaću vas, da vidim ja samo sa sobom. Kasnije sam prihvatio. Bilo mi je malo čudno na početku, ali nije bilo teško jer smo svi bili istih godina, nisam morao nikome da glumim tatu - počeo je Zečević.

Jedna od ključnih promena u Partizanu od kad je Zečević tu dogodila se dolaskom trenera Đorđa Ćirkovića. Njegov dolazak na klupu crno-belih uneo je red, jasnu strukturu i prepoznatljiv sistem u tim. Od njegovog angažmana Partizan je krenuo uzlaznom putanjom.

- Naravno, otkad sam u Partizanu nije bilo nekog sistema da trener dođe i postavi sistem i sad se svi uklapamo u njega. Nego je bilo malo individualno, malo ćemo ovako malo onako. Nije bilo sistema da se tačno zna, ti radiš ovo, ti ovo, ja sam trener, ovo je doktor, mi smo igrači. Trener Ćirkovic je postavio taj svoj sistem koji se pokazao uspešnim, prošle godine smo osvojili Kup. Naravno da je krenulo uzlaznom putanjom sa njegovim dolaskom. Uklopio sam se odmah kod njega, jasno je ko šta radi, ko ima kakvu ulogu - rekao je levi bek.

Od ove sezone Partizan je krenuo ozbiljno – ne samo na papiru, već i na terenu. Klub je napravio iskorak, postavio visoke ciljeve i pokazao da više nije tu da popuni broj. Vojvodina, koja je godinama dominirala srpskim rukometom, dobila je pravog rivala. Crno-beli su ove sezone jasno stavili do znanja da više nisu u senci, već rame uz rame sa najboljima.

- Javile su se neke ambicije koje nisam očekivao kad sam došao u Partizan, jer bilo je dosta problema, ali klub se podigao na baš veći nivo. Hteli smo sva četiri trofeja. Nismo imali sreće da uzmemo Superkup, nismo nastavili Evropu, ali sad imamo Kup da probamo da ga odbranimo i naravno ligu. Dosta je ozbiljnih igrača došlo u klub, to se vidi i na treningu, vidi se zdrava konkurencija. Teško je kad toga nema, jer znaš da si tu, znaš da ćeš igrati koliko se tebi igra, ovako imaš pored sebe jednog Petra Đorđića, jednog Stevana Vujovića koji imaju neverovatne karijere i onda nema kalkulacija. Stalno je naboj, nema sad da povučeš ručnu. Pored njih napreduješ, daju savete. Tako da smo imali odličnu sezonu do sada. Protiv Vojvodine u prvom kolu smo pokazali da nisu više sami u Ligi, i da smo tu.

Foto: Copyright:2024 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Gostovanje u Atini protiv AEK-a bilo je jedno od najizazovnijih iskustava za ekipu Partizana ove sezone. Ne samo zbog toga što se igralo za polufinale Kupa Evrope, već i zbog uslova koji su vladali u dvorani, pritiska sa tribina i svega što je pratilo taj meč.

- Mi smo izvukli deblji kraj. Tamo u Atini su uslovi bili teški za igru. Ta arena je kao hangar. Čim smo izašli bilo je zagušljivo od nekih narkotika i svega. Bili su teški uslovi za igranje, ta tribina je tu pored parketa, ima kao mrežica koja kao štiti, a ta mreža nije ni do do pola navijača. Bolje da je nema. Stalno su morali da brišu parket jer su polivali vodom, pivom, pljuvali. Vređanje ne razumemo, ali ga je bilo. Imalo je nekih sudijskih odluka koje smo mislili da su na našu štetu, ali kasnije kada smo pogledali jednostavno nismo bili skoncentrisani svih 60 minuta i imali smo taj peh da je Stevan dobio crveni karton u 20. minutu. Posle utakmice ja sam verovao da možemo da vratimo prednost i gotovo sam bio siguran jer oni nama nešto nisu pokazali, da sad mi ne možemo da igramo sa njima - istakao je kapiten Partizana.

Revanš u Beogradu bio je mnogo više od obične rukometne utakmice – pretvorio se u pravi sportski spektakl. Navijači su danima najavljivali paklenu atmosferu na Banjici, a uzbuđenje je bilo na maksimalnom nivou.

- Kad smo se vratili u Beograd digla se velika euforija oko tog meča, svi su pričali samo Partizan, AEK i kako sam pratio društvene mreže i navijačke stranice svi su izbacivali. Svi smo znali da će biti krcata Banjica, ali ja nikad nisam doživeo na Banjici da sam se okrenuo i da igla nije imala gde da padne. To je neverovatn osećaj, gledam i igrače oko mene, svi jedva čekaju da se završi zagrevanje, da krene utakmica. Ja sam bio ubeđen da je to deset razlike za nas, da nije bilo šanse da mi nećemo proći.

Veče koje je počelo kao praznik rukometa, pretvorilo se u haos. Banjica je gorela od navijačke strasti, igrači su bili spremni da „pojedu“ protivnika, a atmosfera je obećavala veliki spektakl. Ali, sve je stalo onog trenutka kada su igrači AEK-a napustili parket nakon što je sa tribina bačena petarda. Usledilo je više od sat i po vremena čekanja, neizvesnosti i tenzije. Kako im je bilo dok su čekali otkrio je Zečević.

- Desio se taj peh, navijači su bacili petardu, oni su otišli, pa su se vratili, pa su navijači opet bacili i oni su se povukli. Mi smo sat i po vremena čekali u svlačionici. Meni je neverovatan osećaj bio kad sam stajao na centru kad sam video publiku, kad sam čuo to navijanje. I onda ulaziš u svlačionicu posle zagrevanja, posle svog tog ludila, posle te želje da samo počne utakmica, da ih zgazis, sportski naravno. Uđeš prekrstiš ruke i čekaš. Posle pola sata već si se i ohladio, jednostavno te sve to prolazi, gledaš igrače, svi gledaju jednu tačku, čekaš šta će se desiti, čekaš odluku. Ta odluka je trebala da se donese u roku od 15 minuta, a mi smo je čekali sat i po vremena. Mi sat vremena sedimo, ne znamo više ni šta da radimo, dolaze nam i kažu verovatno će se igrati i mi kao kako će se igrati, kako sad, već su nas ugasili, nemaš snage da se istuširas, a kamoli vratiš na teren, ali ajde. Posle deset minuta su dosli i rekli to je to, tusirajte se. Oni su samo čekali, to nisu morale da budu petarde, da se i polila voda oni bi se povukli - otkrio je Zečević.

Partizan je živeo u nadi da će mu pravda biti dodeljena za zelenim stolom. Službena pobeda delovala je kao logičan ishod nakon što su gosti iz Atine odbili da nastave meč na Banjici. Ipak, odlučeno je da se revanš igra, ali bez publike i u drugoj državi. Izbor je pao na Šumen u Bugraskoj. Bilo je to razočaranje rukometaša Partizana, ali otišli su da daju sve od sebe i završe ono što su započeli – bez izgovora.

- Kako su tad bile nezvanične informacije da ćemo mi to proći, da oni nisu hteli da igraju i da ćemo pobediti službenim rezultatom. Mi smo se tome nadali dva dana, ali ljudi iz Evrope su iskreno izmislili grad gde ćemo da igramo. Neki igrači nisu rekli to, ali su mislili bolje da smo ispali nego da idemo u izmišljeni grad da igramo. Da je samo imao grad gde bar ima direktan let, znači oni su doslovno izmislili grad. Otišli smo u taj Šumen, 13 sati u jednom pravcu autobusom. Negde smo u Bugarskoj prenoćili, da ne bude ceo put odjednom. I sutradan smo išli do Šumena, taj grad je kao muzej, to je sve staro, nigde nema nove gradnje niti ima ljudi, depresija. Mislim da su onaj hotel iskreno da kažem otvorili samo zbog nas. Samo je hala nova, ali je i parket popucao. Kao da ne znaš za šta igraš, ideš tamo da ispostuješ što si član EHF Kupa Evrope, namajmunisan si i eto šta ćeš. Ali, ajde došli smo, prešli put, nema sad da kukamo. 

U revanš utakmici koja se igrala bez prisustva publike u Šumenu, rukometaši Partizana nisu uspeli da se plasiraju u polufinale EHF Evropskog kupa. Iako su uspeli da nadoknade pet golova zaostatka iz prvog meča protiv AEK-a i izjednače, utakmica je odlučena penal serijom. Na kraju je upravo promašaj Nikole Zečevića presudio crno-belima. Iako je bilo teško, Zečević je preuzeo odgovornost i prihvatio poraz kao sastavni deo sporta.

- Prvo poluvreme je bilo loše, ali smo uspeli da se vratimo, da stignemo prednost. Otišli smo u penal seriju, koja je lutrija. Imali smo tu prvu seriju gde smo svi dali gol i oni i mi, eto desilo se da se zalomilo na meni, da sam ja promašio taj penal. Bilo mi je teško, nisam se osećao lepo, ali sam rekao, ako je nekome trebalo da se desi, neka je se desilo meni. I dalje mislim da bih najbolje podneo to od svih igrača u ekipi. To je sastavni deo sporta. Sad da pričamo što nismo odbranili penal, pa do mog promašaja ne bi ni došlo, šta bi bilo kad bi bilo. Ja sam promašio, snosim odgovornost, bilo je teško, ali sam podneo profesionalno. Nije bilo sad da ceo put neću da pričam, svestan sam da smo dali sve od sebe. Da smo bili uskraćeni jednog spektakla na Banjici, da smo pokazali karakter, eto nismo imali sreće, nije se dalo, što se kaže ko zna za šta je to dobro. Ponosan sam na sve saigrače i nemam za čim da žalim - rekao je Zečević.

Nakon eliminacije iz Evropskog kupa, ekipa je brzo okrenula novi list. Posle napornog i emotivnog revanša tim se odmah fokusirao na naredne ciljeve, a već u narednoj utakmici ostvarili su 22. pobedu u Super rukometnoj ligi. Svi su ostavili evropski put iza sebe i sada su se posvetili onome što je pred njima.

- Trener nam je posle utakmice u svlačionici rekao: Momci, nema za šta da žalite, za mene ste vi prošli. Jednostavno, posle toga okrećeš novi list, moliš Boga da živ i zdrav stigneš iz Šumena i okrećes se drugim obavezama. Sad da žalimo sedam dana, da kiksamo ovamo, nema svrhe. Odmah smo se vratili, zaboravili to i sklonili sa strane. Da budem iskren, nisam ni pomislio na Evropu do evo intervjua sad, uopšte nisam mislio o tom meču. To je bilo, oni nek nastave svoj put, ako hoće da osvoje tako kako su krenuli nek osvoje, njima na čast, želim im sve najbolje. Mi imamo svoje ciljeve, 26. je finale Kupa, onda je pauza, čekamo da se odigraju utakmice plej-ina u ligi, pre toga je EHF nedelja. Imamo malo veću pauzu do plej-ofa. To će nam prijati da se igrači oporave.

Foto: RK Partizan AdmiralBet

22. druga pobeda protiv Kolubare u Super rukometnoj ligi Srbije bila je i istorijski uspeh za rukometaše Partizana. To je značilo da su crno-beli prvi put u istoriji otišli u ple-of bez poraza.

- To se nije desilo nikad, čak to nije pošlo za rukom nijednoj ekipi u bilo kom sportu u sportskom društvu Partizan.  Jednostavno smo imali taj cilj da ostvarimo sve pobede. Ispisali smo istoriju. Nadam se da ćemo i nastavak sezone nastaviti bez poraza jer ako se to desi i Kup i Liga su kod nas - izjavio je levi bek.

Kapiten Partizana je spomenuo i šta mu je to najveća želja.

- Moja najveća želja je da osvojim Ligu sa Partizanom, ako moram da se odreknem svih trofeja, da uzmem Ligu sa Partizanom, ja bih se odrekao odmah - istakao je Zečević.

Rukometaši Partizana su u polufinalu Kupa prof. Dr Branislav Pokrajac savladali Metaloplastiku i zakazali finale sa Vojvodinom koje će se igrati 26. aprila u Kraljevu. Crno-beli imaju šansu da odbrane trofej.

- Sviđa mi se što igramo u Kraljevu, mislim da će biti prelepa atmosfera. Očekuje nas jedna verujem jaka utakmica sa mnogo taktičkih nadmudrivanja, ostao je sladak ukus od proslogodišnjeg finala, utakmica o kojoj se još uvek priča. Nadam se da ćemo ponoviti rukometni spektakl. Očekujem naravno da ćemo mi da uzmemo taj trofej. Ne bih želeo samo da nam se ponovi situacija od prošle godine posle Kupa, nekako kao da smo se emotivno ispraznili. Rekli smo da se osvoji ili Kup ili Liga i onda kad smo osvojili Kup momci nisu bili svesni da imamo još da igramo i da se borimo za još nešto - rekao je Nikola.

Zečević je u Partizanu od 2021. godine, a ugovor mu traje do 2026. pošto je prošle godine produžio saradnju sa crno-belima. Ističe da je uvideo da ima šanse da klub ostvari nešto veliko, a budućnost obećava. Ako Partizan nastavi da raste ovim tempom, ne vidi razlog da ne ostane još dugo.

- Produžio sam ugovor jer sam stvarno osetio iskrene ambicije kluba, to se sve i videlo. Nije bilo teško da se odlučim na taj korak i da ostanem još godinu dana. Ako se osvoji Liga, pa se zaigra evropsko takmičenje, Liga šampiona ako Bog da u nekom periodu. Opet kažem da klub nastavi da raste ovim tempom ne bih imao problem da ostanem još. Ne razmišljam gde bih voleo da odem, ali to su naravno neke najjače lige. Mislim da bi mi Nemačka malo više prijala zbog stila igre.  Ako klub nastavi u ovo ritmu nemam problem da ostanem i godinu i dve i ceo život. Kako mi je rekao bivši predsednik: Zeko za deset godina ako budem živ kad odeš iz Partizana ja ću da idem sa tobom. Ja rek’o za deset godina ako budem trebao da idem neću ni da idem, ako sam deset godina ostao, ostaću dok mi ne nacrtate mural na Banjici – kroz smeh je izjavio Zečević.

Levi bek je jasno istakao da mu je trenutno mesto u Partizanu najbolje, iako priznaje da bi možda u budućnosti mogao da razmisli o novim izazovima.

- Ne treba otići samo da bi otišao, ovde mi je dobro imam svoju ulogu, kapiten -sam. Jednostavno sam kući, u Partizanu se najlepše osećam. Naravno, treba probati i druge lige, ali ne treba da se žuri - zaključio je Zečević.

BONUS VIDEO: