GODINAMA JE ČEKALA SVOJ TRENUTAK! Nakon 30 godina ćutnje pevačica OTKRILA PRETUŽNU TAJNU svog velikog hita!

Pesma "101" koja je posvećena svim štićenicima domova za nezbrinutu decu, ima svoju neobičnu priču koju je autor, Steva Simenunović, nedavno otkrio u emisiji "Amidži šou". Ova pesma, koja je nakon 30 godina čudnim putem završila kod supruge autora, Zorane Simenunović, nosi sa sobom zanimljive detalje i emotivnu dubinu.

youtube.com/AmiG Show

Steva Simenunović je otkrio da je pesma "101" nastala 1994, sa namerom da je otpeva Ceca. Međutim, nakon što je Ceca odbila da je otpeva, pesmu je preuzeo njegov veliki prijatelj, brat Šaban Šaulić, ali nažalost nije stigao da je izvede.

Nakon što je pesma ostala neiskorišćena, Steva Simenunović je odlučio da je sačuva i drži je u fioci punih 30 godina. Međutim, poučen životnom pričom svoje supruge Zorane, odlučio je da je najdostojnije da pesmu otpeva upravo ona.

- Verovali ili ne, ta pesma je kod mene stajala 30 godina. Iako je posvećena Zoraninoj priči, nastala je pre Zorane… Pesmu je 1994. trebalo da otpeva Ceca, ali je na kraju odbila. Nakon toga pesmu je uzeo moj veliki projatelj, brat Šaban Šaulić, koji nije stigao da je otpeva - istakao je kompozitor.

ATA images

 

Zorana Simenunović je još ranije za Telegraf istakla da je kroz pesmu “101” zaista mogla da otpeva ono što je na neki način i sama preživela. 

- Melodiju i tekst uradio je moj suprug Steva Simeunović koji zna kakav sam život imala. Zna da sam odrasla bez oca i koliko sam ga ostala željna, zato je poželeo da snimim ovakvu pesmu koja govori o ocu koji napušta majku sa dvoje dece, a ćerka se nada da će opet da ga sretne. Plakala sam kada sam je prvi put čula, a i u studiju dok sam je pevala. Pesma je za sve one koji su odrasli bez roditelja, ali i za sve koji vole da čuju pravu, iskrenu emociju - govorila je Zorana za domaće medije.

Instagram.com/zorana.simeunovic

- Ja sam jako kasno saznala da očuh koji se upokojio pre par meseci, da mi on nije pravi otac. Saznala sam sa deset godina, verovatno majka više nije mogla da ćuti pa me je odvela tati na groblje i to se dobro sećam, bila sam svesno dete. Ja sam pitala majku: "Mama, šta ćemo mi ovde" i onda mi je rekla: "Sine, ovde leži tvoj tata, ovde spava tvoj otac". To mi je bilo prvo razočarenje, debelo razočarenje -  ispričala je ona za Telegraf, pa priznala da je jedan period života živela u domu za decu bez roditeljskog staranja u Banjaluci.

 

BONUS VIDEO