ZAPAD NAS OPET NAPADA NA VASKRS! Veliki praznik izabrali i za rezoluciju o Srebrenici!

Generalna skupština Ujedinjenih nacija o rezoluciji o Srebrenici raspravljaće baš 2. maja ili na pravoslavni Veliki četvrtak, otkrio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Znajući istoriju, to ne deluje nimalo slučajno jer su zapadne sile prema Srbiji i našem narodu činile teška zlodela baš na Vaskrs - od Drugog svetskog rata, tokom kog je država porušena i hiljade ljudi stradalo dva puta na naš najveći hrišćanski praznik 1941. i 1944, preko bitke na Košarama do dana današnjeg.

NEĆE NAS POKORITI

I kao da im to nije bilo dovoljno, već žele da nam trag tih nepravdi urežu u kolektivno pamćenje, kao poruku da bi trebalo da budemo pokorni i poslušni, a ne da vodimo suverenu politiku u odbrani vitalnih nacionalnih interesa nasuprot njihovim prohtevima.

Naime, Zapad baš tokom vaskršnjih praznika planira da progura rezoluciju u GS UN i Srbima nalepi etiketu genocidnog naroda. I sam Vučić rekao je da su podnosioci nacrta rezolucije smislili trik da to glasanje bude prostom većinom, što smanjuje naše šanse:

- Srbija će se boriti i nikada neće moći da pokore slobodarski srpski narod. Našu trobojku nećemo samo u srcu da nosimo već na svakom mestu i biće najpoznatija i najpopularnija zastava otpora u celom svetu.

DODVORAVANJE VELIKIMA

On je naveo je da će verovatno 17. aprila nacrt biti predat UN i da će se promeniti procedure glasanja, te da će, umesto dosad neophodne dvotrećinske, sada biti dovoljna prosta većina:

- To nije čak ni prosta većina. To je od onih koji nisu uzdržani. A može se pretpostaviti da će najveći broj biti uzdržanih. Dakle, ti što su uzdržani ne podržavaju rezoluciju ili bilo koji drugi opšti pravni akt. Šanse Srbije su male, pogotovo što ima dosta država u regionu koje će podržati rezoluciju jer jedva čekaju da se dodvore zapadnim silama. Pa onda gledajte koliko toga moramo da stignemo, preko slobodarskih naroda u Africi, Aziji, Latinskoj Americi... Ali borićemo se, radićemo danonoćno, nećemo spavati.

6. april 1941.

Hitlerova krvava osveta: "Srećan Uskrs" na bombama

Jedan od najkrvavijih Vaskrsa bio je 6. aprila 1941. Adolf Hitler i savetnici odlučili su da bombardovanje počne baš u nedelju, na sam praznik.
Posebnim operativnim planom pod šifrom "Kaznena odmazda" bilo je predviđeno bombardovanje ne samo vojnih objekata u srpskoj prestonici već i mnogih civilnih ciljeva. Bombe u ranu zoru, bez objave rata, probudile su Beograd. Žrtve, razrušen grad, panika...
Prvi napad bio je i najžešći, bačeno je 197 tona razornih i zapaljivih bombi, a upotrebljene su i bombe od 1.000 kilograma s padobranima, koje su predstavljale jedno od tajnih nemačkih oružja, do tada prvi put upotrebljeno u Drugom svetskom ratu.

Foto: wikipedia

Najstravičnije je bilo to što bombarderi ostavljali poruke na eksplozivnim napravama koje su rušile sve pred sobom. Naime, fotografije iz tog doba svedoče da su na bombama pisali "Srećan Uskrs"! Tog aprila poginulo je na hiljade ljudi, uništeno više stotina zgrada, ali i najznačajniji spomenik kulture - Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.

16. april 1944.

Kako su nam "čestitali" saveznici: Pobili bebe i majke u porodilištu

Samo posle tri godine usledilo je ponovno bombardovanje na Vaskrs, ali ovaj put od anglo-američkih saveznika, 16. i 17. aprila 1944. Pod izgovorom udara na nemačke snage, Beograd su bombardovali 11 puta, ali najteže žrtve zabeležene su prvog i drugog dana Vaskrsa.

Foto: Profimedia

Učestvovalo je 600 bombardera, koji su sa 3.000 i 5.000 metara ispuštali tepih bombe. Tada su stradale i 22 porodilje i isto toliko novorođenčadi, kao i desetine zdravstvenih radnika i rođaka koji su bili u poseti tada porodilištu u Krunskoj ulici, a danas Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata. Razaranja su bila ogromna oko pijace Skadarlija, poznatije kao Bajlonijeva, gde je poginulo 200 ljudi od zalutale bombe.

9. april 1999.

Na Veliki petak gurnuli teroriste u akciju "Strela"

Baš na Veliki petak, 9. aprila 1999, započela je Bitka za Košare. Borbe na jugoslovensko-albanskoj granici trajale su 67 dana, do 14. juna, i na strani tadašnjeg VJ odnele su 108 života. A, bez sumnje, kako su svedočili i učesnici, među najtežima bili su im upravo vaskršnji dani.

U sklopu NATO intervencije, više hiljada pripadnika OVK, uz podršku oružanih snaga Albanije i vazdušnu podršku Alijanse, napalo je karaulu na jugoslovensko-albanskoj granici koja se nalazila na obodu Prokletija, na vrhovima Juničke planine. Bitka na Košarama bila je prva faza vazdušno-kopnenog napada NATO na SRJ 1999, poznatija kao operacija "Strela".

Foto: Profimedia Christophe Simon Afp

Austrijanci hteli rezoluciju da usvoje na Vidovdan

Rezoluciju o Srebrenici pokušali su već pre dve godine da proguraju na još jedan veliki pravoslavni praznik - Vidovdan. Naime, spoljnopolitički odbor parlamenta Austrije je 28. juna 2022. održao raspravu o rezoluciji kojoj su dali naziv rezolucija o sećanju na genocid u Srebrenici.

Sa više aspekata je tad bio problematičan izbor datuma - jer dok je za Srbe Vidovdan veliki praznik, u Austriji 28. jun 1914. pamte i po tome što je u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand, na kog je pucao Gavrilo Princip. Na taj čin Srbi i Austrijanci gledaju neretko drugačije, ali namerno se ignoriše šta su oni tada, kao deo Austrougarske, činili prema srpskom narodu na Balkanu.

BONUS VIDEO