KAKO SU SRBI IZGUBILI DVE NAJODLIKOVANIJE ZASTAVE U PRVOM SVETSKOM RATU: Publicista Milan Bogojević o sudbini zastava GVOZENEG I TAKOVSKOG PUKA! (VIDEO)

Sudbina pet pukovskih zastava, od ukupno 51 koji je kralj Petar 1911. godine uručio komandatima pukova, još je neizvesna.

 

 

Milan Bogojević, srpski pisac i publicista, koji se bavio ovom temem otkrio je da se 46 ovih zastava nalazi u Vojnom muzeju u Beogradu, a o ostalih pet je ispričao interesatnu priču, koja možda može da dovede do saznanja gde su i one koje trenutno nedostaju.

- Pojavila se jedna pukovska zastava u Vojnom muzeju u Beču. Svi mi znamo priču ili bar većina nas, da je 1915,  kada su naša država, pa vojska i vlada, bile prognane i kada smo preko Albanije i Crne Gore morali da idemo na Krf i da se oporavljamo i vraćamo... Tada je car Vilhelm tražio dokaz da ne postoji srpska država i kao dokaz je tražio jednu srpsku zastavu - počeo je Bogojević priču pa nastavio:

- Nažalost, komandati nisu imali šta da mu daju. Rekli su mu da Srbi te zastave brane životom i da nemaju nijednu.  

Tokom pisanja te priče, kaže da je u arhivama naišao na tadašnje naslove u njihovim novinama, te da je zaplenjena jedna zastava, te druga, što nije bilo tačno, ali se postavlja pitanje odkle onda ta zastava u Beču. 

- Vraćamo se onda u 1911. godinu kada te zastave kralj Petar I daje vojsci. To su zastave nastale 1909. godine, jedan od kreatora njihovog izgleda bio je potonji vojvoda Bojović. Napravljena je 51 zastava, a u našem Vojnom muzeju nalazi se njih 46. 

Kako kaže, pet nema. Jedna je 1919. godine poklonjena Francuskoj, na maršu organizovanom zbog pobede u Prvom svetskom ratu. Dakle, nema 4.

Foto: Printscreen vs.rs

 

- Meni je šok bio da nedostaje zastava Gvozdenog puka. Oni koji znaju nešto o Gvozdenom puku, oni kažu da je ta zastava bila stavljena na pokrov kralja Petra, kada je on 1921. godine umro i da je sahranjena sa njim, što nije istina. To se može videti i na slikama sahrane, gde se vidi da mu je kovčeg prekriven standardnom kraljevskom zastavom, što je i običaj kada neki monarh premine.

- Dalje priča ide do 1944,  do Svetosavskog kongresa jugoslovnske vojske, gde na jednoj fotografiji Draža Mihajlović vrši smotru i u jednom momentu ljubi zastavu Gvozdenog puka. Onda se opet moramo vratiti nazad, u 1930. godinu kada je kralj Aleksandar, praveći Jugoslaviju, rešio da zameni zastavu. Te srpske zastave su smetale i Hrvatima i Slovencima i on je rešio da se povuku iz upotrebe.

Kaže da su tada zastave odnete u Hram Svetog Đorđa na Oplencu i tu su stajale do početka rata, neke i do kraja Drugog svetskog rata.

- Ali, prvi korpus jugoslovenske vojske u otadžbini, dakle četnici, ulaze i uzimaju dve zastave, Gvozdenog i Takovskog puka, dve najodlikovanije zastave i pod njima se bore do 1944/45. Tu priča ide u dva pravca i ne može se proveriti koja je tačna. Jedna je da su partizani presreli četnike i uništili te zastave, a druga je da su one opet negde prenete u inostranstvo. Imali smo prošle godinu priču da je neka zastava pronađena u crkvi iza ikone, ne ove dve zastave, nego neka druga zastava,

Za ove druge dve što su nestale, sumnja se, kaže, da ih uzeli Nemci i odneli početkom Drugog svetskog rata i ona se nalazi na listi koju je naš muzej potraživao od Nemaca da im se vrati.

- Jednoj jednoj se gubi trag i možda bi ona mogla biti ta koja se nalazi u bečkom muzeju, a kako je tamo završila, interesantna je priča. Kad nisu ispeli da je zarobe u Prvom svetskom ratu, oni su je kupili kasnije. 2014. od jedne nemačke aukijske kuće. To je bila preprodaja iz Pariza, plaćena je 17.000 evra, od šestdesetih godina prošlog veka čekala je u toj antikvarnici kupca. Odakle u Francuskoj u antikvarnici? Njima je zastavu prodao naš pesnik Dušan Matić. Odakle njemu zastava ne zna se, to ni njegova porodica ne zna, ona jeste od pešadijskog puka...  

Bonus video