TRI LINIJE NAŠE ODBRANE SPREČILE KOPNENI NAPAD: Nikola Šainović otkriva detalje paklenog plana napada na Srbiju!

Pre svake priče o agresiji 1999. treba da se podsetimo šta smo mi činili od 1996. do 1999. da izbegnemo očigledan i od 1991. obelodanjen plan da će zapad na čelu sa SAD kosovsku krizu uvesti u rat. Naime, krajem 1991. Amerikanci su nam preko ambasade u Beogradu saopštili da će bombardovati Beograd ako intervenišemo na Kosovu.

Dok se rat valja od Slovenije na istok, postoji struktura tzv. Republike Kosovo spremna za oružanu pobunu. Postoji tzv. vlada Kosova u egzilu sa sedištem u Bonu u Nemačkoj, s ministarstvima odbrane, policije, s budžetom, centrima za obuku, predsednikom vlade Bujarom Bukošijem...

Posle Dejtona 1995. mi smo 1996. prihvatili sporazum Milošević-Rugova o obrazovanju i 1997. uz posredovanje Vatikana počeli realizaciju.

Organizovali smo na Kritu u Grčkoj konferenciju balkanskih zemalja pod parolom Balkan - balkanskim narodima uz prvi razgovor s Albanijom o miru na susretu Milošević-Fatos Nano.

SASTANAK U SELU JUNIK

Počeli smo pregovore s Rugovom o samoupravi na Kosovu uz posredovanje SAD i Kristofera Hila.

U proleće 1998. dok raste teror OVK uz podršku zapada mi ulazimo u završne pregovore u Statutu i izborima na Kosovu, o čemu svedoče tri dokumenta, koji se po pregovaraču zovu Hil 1, 2 i 3. U isto vreme Sporazum o obrazovanju se materijalizuje saglasnošću u kojim će prostorima početi nastava na albanskom, a u kojim na srpskom za đake i studente u jesen 1998.

Onda Holbruk i Hil sedaju s onim bradatim pripadnikom OVK u selu Junik i demonstriraju Albancima i zapadu da oni od tog trenutka napuštaju Rugovu i predstavnicima OVK, a ne Rugovi, obećavaju nezavisnost za tri godine. Teror OVK eksplodira dominantno u Metohiji.
Kada mi u avgustu i septembru pacifikujemo OVK sporazumom Milošević-Holbruk, prihvatamo verifikacionu misiju OEBS uz nesporan suverenitet Srbije i poziv na izbore na Kosovu.

Objavili smo Deklaraciju o samoupravi na Kosovu po kojoj se skupštine opština i pokrajine biraju po principu jedan građanin jedan glas, pa Albanci svuda imaju većinu, samo ne mogu da preglasaju Srbe po vitalnim pitanjima.

Došli smo u Rambuje, gde smo prihvatili deo teksta o samoupravi na Kosovu, ali smo odbili da se u uslovima okupacije Jugoslavije od NATO trupa za tri godine reši status Kosova "u skladu s voljom naroda".

Bombardovanje me je zateklo u Prištini.

OVK IZGUBIO OPERATIVNU SPOSOBNOST

Prva briga je bila kakva će biti taktika bombardovanja. Brinula nas je činjenica da je bio na sceni svojevrstan "referendum životima". Naime, najveći deo mobilizacije i transport naših snaga na Kosovo se odvijao kada je bombardovanje već počelo. Ljudi su se javljali u rat koji traje, svesni životne opasnosti. Kolone vozila i vozova s vojskom, oruđima, municijom i gorivom se kreću prema Kosovu i predstavljaju opasnu metu za borbeno bombardovanje. NATO se, međutim, opredelio za gađanje fiksnih ciljeva s bezbedne visine. Takođe su napravili demonstraciju lične pretnje rukovodstvu tako što su rakete uletele u kancelariju ministara odbrane, unutrašnjih poslova, načelnika Generalštaba, komandanta Štaba MUP na Kosovu, Vlade Srbije i u spavaću sobu predsednika Miloševića.

Dok su se oni time bavili, naše snage su zauzele borbeni poredak u tri linije odbrane na granici duž centralnog Kosova i na severu Pokrajine, ne zbog OVK, već zbog pripreme za odbranu od kopnene agresije. Taj poredak je slomio pokušaj kopnenog napada već na granici junačkom odbranom na Košarama i Paštriku i obesmislio i odvratio dalji kopneni napad, što nam je obezbedilo strateški položaj za razgovore o prekidu rata.

U Haškom tribunalu sam dobio pismo tzv. Generalštaba OVK upućeno u Skoplje Šonu Bernsu, šefu američke diplomatske misije na Kosovu 1998. i 1999, u kome se kaže da je zbog širokog dejstva naših snaga bezbednosti OVK izgubio operativnu sposobnost i da ne može da izvrši osnovni zadatak, a to je napad na našu granicu iznutra u koordinaciji s napadima spolja kako bi se probio koridor Albanija - Metohija i realizovao prodor kopnenih snaga na Kosovo, razbio naš odbrambeni poredak i uz teško bombardovanje slomio naš otpor.

Suočen s istom procenom NATO je za sastanak šefova država i vlada u Vašingtonu na 50. godišnjicu formiranja NATO umesto proslave predložio masovnu kopnenu intervenciju sa 200.000 vojnika, dominantno evropskih. Skamenjenim državnicima su ponudili i drugu varijantu, da ovlaste komandu NATO da ovaj rat završe "svim sredstvima". Sledilo je masovno bombardovanje gradova, mostova, pruga, elektroenergetskog sistema...

BONUS VIDEO