NATO BOMBA NA VRAČARU BILA NAMENJENA MOM ŠTABU! Dr Milovan Bojić otkrio jezive detalje NATO agresije!

Kada je počelo bombardovanje 1999, postavljen sam za komandanta Štaba civilne zaštite Republike Srbije. Bio sam začuđen: otkud ja na tom mestu? Predsednik Slobodan Milošević je izašao s takvim predlogom, rekao je da to ne može niko bolje da radi od mene jer imam organizatorske sposobnosti, harizmu i ličnu hrabrost. Govorio je da ću uraditi sve, bio rat ili ne.

Tada je postojala Savezna Republika Jugoslavija, ali je Crna Gora pošla svojim putem i nije imenovala komandanta civilne zaštite. Oni su imali svoje držanje koje je poznato: učestvovali su na sednicama Vrhovnog saveta odbrane reda radi, nisu hteli da se stave u zajedničku odbranu od NATO agresije.

TEŽAK PERIOD

To je bio težak period u mom životu jer sam u isto vreme vodio Institut Dedinje, bio potpredsednik Vlade i komandant Štaba civilne zaštite. Ispočetka nas je bilo manje, a onda sam pod svojom "komandom" imao sigurno 100 ljudi. To mi je bila jako teška funkcija. Radili smo u posebnim okolnostima, imali smo zadatak da budemo neka vrsta ratne, a civilne vlade. Taj štab civilne zaštite postavio sam na istim osnovama na kojima sam pravio i institut: visoka organizacija, kompetentni ljudi na kompetentna mesta, stalno menjanje lokacija zbog neprijatelja. Gađanje Vardarske ulice na Vračaru bilo je namenjeno našem Štabu civilne zaštite, ali smo se izmakli. Toliko smo dobro funkcionisali u svim segmentima da je Milošević slao i Vrhovni štab odbrane da nas posete da vide kakva je organizacija, a neretko bi zvao da pita šta ima u vazduhu.

Naš glavni posao je bila koordinacija i uvezanost civilne zaštite regiona, uzbunjivanje stanovništva, snabdevanje stanovništva, skloništa, namirnice, sirene, uzbunjivanje, pa do veze između naroda i vojske u svim mogućim elementima. Učestvovao sam i na sednicama Vrhovnog saveta odbrane, odnosno Štaba vrhovne komande. Obilazili smo sve bombardovane objekte, sanirali posledice, zbrinjavali stanovništvo i pružali im medicinsku zaštitu. Premeštao sam pacijente iz jedne bolnice u drugu, posle bombardovanja kineske ambasade smestio sam ranjene u bolnice, održao govor u ime države Srbije i oprostio se od stradalih kineskih građana, dočekao njihovu delegaciju od 300 ljudi koja je došla da obiđe ambasadu i da posebno nadgleda čime je i kako bombardovana.

Foto: Privatna arhiva

Bio sam na svim najkritičnijim mestima i kotama za vreme bombardovanja. Otišao sam da posetim Drinsku diviziju. Milošević je insistirao da uđem u "Krušik". Da sam tada ušao, poginuo bih. Ali otišao sam u Buđanovce da mi daju deo srušenog nevidljivog aviona F-117 koji su hteli da mi poklone kao komandantu civilne zaštite. Samo me je to spaslo sigurne pogibije. Gledao sam tada kako naš pilot, kada je podigao avion i uzleteo, pada u duelu s nadmoćnim NATO paktom.

Video sam jezive prizore...

Gađanje pijace u Nišu ili dečje bolnice u maju 1999. Svaka operaciona sala bila je puna. Strani novinari su išli za mnom. U čekaonici smo videli ženu, ranjenu, praktično joj je visila noga. Rekao sam joj: "Sad ćemo da vas zbrinemo."

Znao sam da radi na vaskularnom odeljenju bolnice. Novinari su išli za mnom da bih im u jednom trenutku rekao da ne mogu dalje jer ulazimo u sterilni blok. Međutim, ona je rekla: "Pustite ih da dođu."

Neko je došao do zapadnih novinara s kamerom i ona je rekla:

- Priđite.

A onda ih je samo - pljunula!

Taj ponos i dostojanstvo nekoga ko može svakog momenta da iskrvari neću zaboraviti.

U KRUŠEVCU

Vraćajući se iz Niša, prelazili smo preko mosta. Išli smo veoma brzo i odjednom smo se iskrenuli nasred puta, ali nismo se prevrnuli. Pomislio sam da smo pogođeni, ali smo shvatili da je gađan most koji smo neposredno pre toga prošli i od te detonacije naš auto se našao pod uglom od 90 stepeni. Slično je bilo kada je bombardovan "14. oktobar" u Kruševcu i mnogim drugim mestima, a svuda sam stizao i bio među prvima.
Negde me je i sam Bog čuvao.

Ponosan sam na sve što smo radili: na organizaciju istrošene, blokirane Srbije, kako smo organizovali život za vreme tih dana bombardovanja. Ipak je bilo reda. To moraju da priznaju i oni koji nas nikad nisu ni voleli ni cenili.

Završilo se bombardovanje, Srbija je brzo uletela u poplave i probleme, tako da smo odmah nastavili s radom.

BONUS VIDEO