"SVOJE SRCE SAM GLEDAO U TEGLI": Šok ispovest Gorana iz Smedereva! OTKUCALO JE SAMO JEDNOM I STALO

Mnogo skupocenih poklona ima na svetu, ali retko ko na dar dobije pravo srce i uz to novi život. Jedan od takvih ljudi je Goran Filić iz Smedereva, koji sada slavi dva rođendana. Godinama je bio srčani bolesnik i dane je provodio po bolnicama. Transplantacija je za njega bilo jedino rešenje, ali je sve bilo krajnje neizvesno...

- Rekli su mi da idem kući i da čekam poziv, koji možda može doći sutra, a možda i nikada. Znao sam da sam tek 54. na listi čekanja, a tada su se radile po jedna ili dve transplantacije. Ali znao sam i da ipak o tome odlučuju i krvna grupa i mnogo drugih faktora. Tako sam bogu prepustio tu odluku, rekao sam neka bude kako on kaže. I bilo je čudo. Ja sam AB pozitivna grupa, veoma retka i verovatno nisam imao nikakvu konkurenciju. Tako sam sa 54. mesta dopao na prvo - ispričao je Goran.

ZAUVEK ZAHVALAN

Veoma je, kaže, zahvalan doktorima u kliničkom centru koji su vrhunski stručnjaci i izuzetni ljudi. Operacija je trajala više od četiri sata, a kako je to zabeleženo kamerom zbog dokumentarnog filma, Goran je jedan od retkih koji je u tegli video svoje sopstveno srce.

- Video sam poslednja dva otkucaja svog bivšeg srca. Otkucalo je samo jedanput, drugi put je stalo. Pošto sam muzičar, odmah sam tražio od sestre olovku i papir da bih napisao stihove, koji su me tada inspirisali. Bukvalno na kolenima ja sam napisao pesmu "Anđeo na zemlji". Pesma je posvećena preminulom dečku koji je imao 32 godine čije srce sam ja dobio. Snimio sam pesmu, uradio sam sa sinovima spot i ta pesma služi kao promocija važnosti doniranja organa u Srbiji - dodaje Goran za Rinu.

Pored vrhunskih stručnjaka, biće zauvek zahvalan porodici čoveka čije srce kuca danas u njegovim grudima, jer je odlučila da njegove organe donira i tako spase nekoliko života.

- Ne mogu da vam opišem rečima kako živim nakon transplantacije. Osećam da nisam sam, ponosan sam što nosim u grudima srce tog čoveka. Nakon muzičke emisije u kojoj sam ispričao svoju priču javila mi se njegova porodica. Dogovorili smo se da dođemo kod njih u posetu. Danima pre toga nisam spavao, mislio sam kako će taj susret da prođe. Kada smo supruga i ja stigli u dvorište, izašla je njegova sestra i bacila mi se u zagrljaj. Tu emociju ne mogu da opišem rečima. Rekla je samo: "Mogu li da stavim ruku na srce, da pozdravim brata" - naglašava Goran.

ANONIMNOST

Za kraj ističe da su ljudi poput članova te porodice prave ljudske gromade i da mu je žao što žele da ostanu anonimni, jer, kaže, koliko su dobri za njih treba da čuje čitav svet:

- Mi smo sada kao jedna porodica. Posećujemo se, oni traže da budu anonimni i dalje, ali takva porodica zaslužuje da stoji na krovu sveta i da bude primer svim porodicama kada ostanu bez svog najmilijeg. Osim srca, dali su sve organe svog deteta. Spasli su nekoliko života.

BONUS VIDEO