ORAČI TREBA DA ODU NA NJIVU, NEKI FARBAJU JAJA! Sutra je Veliki četvrtak, a OVE običaje obavezno treba da ispoštujete!

Veliki četvrtak, koji pravoslavni vernici obeležavaju sutra, jedan je od najvažnijih dana tokom Velike nedelje. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Tajnu večeru Isusa Hrista sa njegovim učenicima, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća – evharistija, odnosno obred kojim se vernici sećaju Hristove žrtve i dobijaju „lek besmrtnosti“.

Crkva na ovaj dan posebno izdvaja četiri ključna događaja: umivanje nogu apostolima, ustanovljenje Svete tajne evharistije, Hristovu molitvu i izdaju. Isus je, kao čin poniznosti i služenja, oprao noge apostolima, a prema predanju, Juda je bio prvi kome su oprane noge, dok je Petar, koji je bio poslednji, odbijao da mu Hristos to učini.

Na Tajnoj večeri Isus je podelio hleb i vino apostolima, govoreći da su to njegovo telo i krv, koje se daju radi oproštaja grehova. Te reči i danas se ponavljaju na liturgijama koje se služe na Veliki četvrtak, a vernici se tada pričešćuju hlebom i vinom, u znak zajedništva s Hristom. Liturgiju Svetog Vasilija Velikog, koja se toga dana služi, prati verovanje da se čak i najvećim grešnicima mogu oprostiti gresi ako se pričeste.

Običaji na Veliki četvrtak

Nakon liturgije prestaje zvonjavanje crkvenih zvona i umesto njih se koristi drvena daska (klepalo), sve do Velikog petka. Tog dana dozvoljeno je konzumiranje ulja i vina.

Veliki četvrtak prate i razni narodni običaji. U manastiru Tronoša, na primer, seljaci donose veliku sveću od voska koja gori tokom cele godine. U nekim krajevima ovaj dan se smatra i slavom orača – tada se ne radi, već se simbolično odlazi do njive. U mnogim pravoslavnim zemljama na ovaj dan počinje farbanje vaskršnjih jaja, dok Rusi pripremaju poseban slatki kolač – pashalni kulič.

Ovaj dan poziva vernike na sećanje, pokajanje i pripremu za najtužniji trenutak u hrišćanskom kalendaru – Hristovo raspeće.

BONUS VIDEO