JEDNO SRCE OSTALO NA KOŠARAMA, DRUGO NOSI U TORBI! Neverovatna životna priča HEROJA Zaima Beriše (45), koji u Irskoj čeka transplantaciju (FOTO)

Dablin, 14. decembar 2023. Zaima Berišu (45), odlikovanog heroja s Košara, rođenog Beograđanina, pripremaju za transplantaciju. Konačno je stiglo srce. Sve je spremno. Spas!

Kroz glavu mu prolaze sve muke koje je prošao od prvog infarkta 14. marta 2019, zamišlja kako će konačno moći da se do kraja posveti dvema ćerkicama, od 16 i četiri godine. A onda - šok.

- Žao mi je, porodica donora je povukla saglasnost - kao kroz maglu čuo je reči irskog lekara.

KAO U PAKLU

Svakog čoveka vest, koja udara direktno u mozak, slomila bi kao šibicu. Zaima nije. Jer Zaim je borac, i u ratu i u miru. I neće se dati neprijatelju dok u njemu ima i poslednje kapi krvi. Dokazao je i to na braniku otadžbine 1999.

- Košare su bile pakao na zemlji. A mi mladi, takoreći deca. Da nije bilo našeg komandira Ivice Lazića i drugih starešina, niko od nas se ne bi živ vratio. Krv nam je bila vrela, nismo znali da se čuvamo - počinje svoju ispovest za Srpski telegraf iz svog stana u irskoj prestonici, gde živi od 2000.

Odozgo, kaže, biju kasetne bombe, a odozdo minobacači, topovi, snajperi, nigde glavu da sakriješ. Kako su preživeli - bog zna.

- U tom paklu ostao sam bez najboljeg druga Stojadina Tomaševića, rodom iz Istoka. Bio je 14. april 1999, jurišali smo na teroriste koji su bili na položaju iznad nas, a onda nas je zasula kiša minobacačkih mina. Spustili smo ga u podnožje, noge su mu bile razvaljene. Pitao me je: "Beki, hoću li da preživim?" Umro je posle minut-dva.

I Zaim je tada pogođen, u jurišu.

- Mislio sam da me je udario kamen i nisam obraćao pažnju. Nedžad Bilalović, vojnik iz Kraljeva, pitao me je da li je sve u redu, i krenuli smo uzbrdo. Tek kasnije sam video da mi je ruka skroz otečena, a kapetan Miloš Ralević zvani Deda viknuo mi je: "Kakav, bre, kamen, ranjen si!"

Sudbina je htela da na Košarama u torbi nosi glavu, a sada - srce. Kad se završilo bombardovanje i potpisan mir, otišao je kod ujaka u Irsku. Ali sve preživljeno na Košarama, a i privatni problemi, polako su počeli da ga načinju.

- Sekiracija, rat, sve je to uticalo, potresla me i očeva smrt 2013. Bio je 14. mart 2019, došao sam uveče kući, upalio televizor, a onda je nešto počelo da me steže u grudima i da me boli ruka. Kasnije sam saznao da sam imao infarkt, to je trajalo osam i po sati, zvao sam Hitnu tek kad sam počeo da tonem u nesvest. Hitno su me operisali i ugradili dva stenta. Nisam ni slutio da je to samo početak muka.

HVALA DOKTORU RADOVANOVIĆU

U avgustu iste godine otišao je u Srbiju, a već posle tri dana pojavila mu se voda u plućima.

- Udarila su me dva infarkta, bio sam klinički mrtav, oživljavali su me defibrilatorom. Kardiologu Nebojši Radovanoviću iz Kliničkog centra Srbije sam zahvalan što nije odustajao i spasao mi život.

Vratio se u Irsku, gde su mu ugradili pejsmejker. Ali srce je i dalje slabilno, a onda je propala i prva šansa za transplantaciju.

- Pio sam 70 tableta dnevno, po ceo dan sam bio na infuzijama i tako pet meseci u bolnici. Doktor mi je otvoreno rekao: "Zaime, ti umireš. Jedini način da živiš je da ti ugradimo veštačko srce, dok se ne pronađe donor."

Ni ta operacija nije mogla da prođe bez problema.

- Rekli su mi da će me držati u veštačkoj komi dva dana, ali se situacija iskomplikovala, pa sam u komi proveo 15 ili 16 dana, ne znam tačno. Sad menjam baterije u aparatu, čekam novo srce i spremam se da naredne godine otputujem u Srbiju, da u Kruševcu odam počast drugovima, koji su pali na braniku otadžbine - kaže.

BONUS VIDEO: