MLADIĆ: SAD SMO SVI SRBI NEMA VIŠE ČETNIKA I PARTIZANA! Vojska Republike Srpske koja je odbranila narod i državu formirana 12. maja 1992.

Vesti

12.01.2025

04:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Četvorica generala, sedam pukovnika i jedan kapetan sastali su se da odrede načela na osnovu kojih su 12. maja 1992. forimirali Vojsku Republike Srpske (VRS).

MLADIĆ: SAD SMO SVI SRBI NEMA VIŠE ČETNIKA I PARTIZANA! Vojska Republike Srpske koja je odbranila narod i državu formirana 12. maja 1992.

Po odluci Slobodana Miloševića krajem 1991. počelo tajno prebacivanje u BiH srpskih oficira koji su tamo rođeni

Četvorica generala, sedam pukovnika i jedan kapetan sastali su se da odrede načela na osnovu kojih su 12. maja 1992. forimirali Vojsku Republike Srpske (VRS). General Ratko Mladić, komandant Glavnog štaba, vodio je VRS kroz tri i po godine krvavog građanskog rata u BiH na osnovu te odluke koja je podrazumevala da više nema ni četnika ni partizana, već samo boraca za odbranu otadžbine.

GUBICI 1992-1995.

Poginulih 17.437
Ranjenih 15.000
Invalida 38.000
Starešinski kadar 38 odsto

Njegov zamenik general Manojlo Milovanović (1943-2019) kasnije je pisao da je odlučeno da sve paravojne formacije budu uključene u VRS ili razbijene i proterane. Preuzeta su borbena pravila bivše JNA, a VRS je depolitizovana i njen moral je građen na srpskoj prošlosti, tradiciji, patriotizmu i stručnosti komandnog kadra.

BROJNOST KRAJEM 1992.

Oficira 6.342
Podoficira 10.494
Vojnika 172.275
Ukupno 189.111

ODLAZAK JNA

Prethodno je sa SFR Jugoslavijom nestala i JNA. U aprilu 1992. Srbija i Crna Gora proglasile su novu SR Jugoslaviju, u koju su se povlačili delovi JNA koje su činili Srbi. Ipak, Beograd je ranije razmišljao o sudbini Srba u BiH, o čemu je ostao trag u dnevničkoj belešci člana Predsedništva SFRJ Borisava Jovića od 4. decembra 1991.

- Milošević (Slobodan) smatra da treba blagovremeno da se u BiH prekomanduje kadar JNA iz te republike. To će stvoriti mogućnost srpskom rukovodstvu u BiH da preuzme komandu nad srpskim delom JNA, kao što su već učinili muslimani i Hrvati - zapisao je Jović.

Orlovi su leteli u inat NATO

Vazduhoplovstvo VRS nasledilo je deo letelica iz JNA i aktivno ih koristilo tokom rata, uz česta ograničenja uprkos zabrani letova koju je uveo NATO. U naoružanju su bila 22 školska aviona J-21 jastreb, 12 jurišnih bombardera J-22 orao, 27 helikoptera gazela i 14 Mi-8, kao i sistemi PVO. Zvanično, ViPVO VRS osnovan je 27. maja 1992. Tog dana izvedeno je 16 borbenovih letova, a napadnuti su hrvatski položaji u Posavini. Vazduhoplovstvo je imalo značajnu ulogu u probijanju koridora, a napadalo je i fabrike namenske industrije.

Krajem 1991. u atmosferi visoke tajnosti počelo je prevođenje u BiH srpskih oficira koji su tamo rođeni. Ovu tajnu naredbu je 25. decembra potpisao savezni ministar odbrane Veljko Kadijević.

- Mi smo o tome razgovarali samo s Miloševićem. U trenutku priznavanja nezavisnosti BiH u njoj je bilo 90.000 vojnika JNA, od kojih su 85 odsto bili bosanski Srbi - zapisao je Jović.

Zaklinjem se čašću i životom

Tekst zakletve pripadnika VRS je glasio: Zaklinjem se čašću i životom da ću braniti suverenitet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak svoje otadžbine i verno služiti interesima njenih naroda. Tako mi Bog pomogao.
Poslednja generacija položila je zakletvu 2004. Pod pritiskom Zapada, tekst je promenjen tako da se umesto otadžbine pominje BiH. Ipak, iz grla mladih regruta na Manjači je odjeknulo "Republika Srpska".

To je bila mala sila za oko 2.500 kilometara fronta kog je trebalo braniti. General Milovanović objasnio je da je starešinski sastav činilo 21 odsto profesionalnih i 79 odsto rezervnih starešina.

- Rezervni podoficiri i oficiri podneli su glavni teret rata. Većinu komandnih dužnosti od komandanta brigade, pa naviše obavljali su profesionalci, mada su i 32 rezervna oficira komandovala brigadama. Vojnički sastav bio je popunjen rezervistima, vojnicima na odsluženju vojnog roka, pitomcima vojnih škola u Beogradu i Banjaluci i vojnicima po ugovoru. Maksimalno brojno stanje VRS dostignuto je krajem rata i iznosilo je blizu 210.000 muškaraca i žena - pisao je Milovanović.

U odnosu na JNA, jedinice VRS su bile manjeg brojnog stanja, slabije opremljene, a snabdevanje je bilo vezano za matičnu opštinu. Sve ovo je izazvalo slabiju pokretljivost jedinica, pa su Glavni štab i komande korpusa formirali jake jedinice pri štabovima, a korpusi čak i brigade za manevar na drugim ratištima.

U arsenalu 500 tenkova i 550 topova

Snage JNA u BiH bile su naoružane s oko 500 tenkova, oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije. Takođe sa oko 550 artiljerijskih oruđa od 100 milimetara i većeg kalibra, 48 višecevnih bacača raketa i 350 minobacača kalibra 120 milimetara. Gotovo sve naoružanje, municiju i opremu preuzeo je VRS.

OPŠTA MOBILIZACIJA

Takođe, zbog nemogućnosti urednog kupanja, presvlačenja, redovne ishrane i odmora, svi pripadnici VRS su dobijali do sedam dana odsustva u mesecu za odlazak kući. Milovanović je naveo da je zato s fronta uvek bilo odsutno po 25 odsto boraca. Uprkos svim problemima, VRS je od prvog dana bila brutalno efikasna. Opšta mobilizacija proglašena je 21. maja 1992, formiranje jedinica završeno 23. juna, a već na Vidovdan izvojevana je pobeda na strategijskom nivou, kad su 1. krajiški i Istočnobosanski koprus probili "Koridor života" i spojili istočni i zapadni deo RS, ali i Banjaluku i Beograd.

Ostvareni gotovo svi ratni ciljevi
Predsednik RS Radovan Karadžić na 16. sednici Skupštine u Banjaluci 12. maja 1992. kao strateške ciljeve apostrofirao je šest tačaka: Razgraničenje unutar BiH; Uspostavljanje koridora između Semberije i Krajine; Povezivanje Istočne Bosne i Hercegovine i eliminisanje Drine kao granice između svetova; Uspostavljanje granice na Uni i Neretvi; 5. Podela Sarajeva; Izlaz Republike Srpske na Jadransko more.
Od toga nisu ostvareni podela Sarajeva i izlaz na more zamišljenom razmenom Ploča za deo Konavla kod Dubrovnika. Sve ostalo Vojska Republike Srpske manje ili više darovala je svojoj otadžbini u ratu u kom je i ceo Zapad bio protiv nje, pa je čak i NATO bombardovao.

ŠEST KORPUSA ZA PONOS

1. Prvi krajiški korpus sa štabom u Banjaluci. Komandant je bio general Momir Talić. Korpus je bio nadležan za zapadnu Bosnu i bio je najbrojniji. Imao je dve oklopne brigade sa 180 tenkova i 150 oklopnih transportera.
2. Drugi krajiški korpus sa štabom u Drvaru, a komandant je bio general Radivoje Tomanić. Korpus je delovao u zapadnoj Bosni i zapadnoj Hercegovini, gde se borio i s hrvatskom vojskom.
3. Istočnobosanski korpus sa štabom u Bijeljini delovao je u severoistočnoj Bosni. Komandant je bio general Novica Simić. Korpus je učestvovao u probijanju koridora i kasnije ga branio.
4. Sarajevsko-romanijski korpus sa sedištem u Lukavici. Komandant je bio general Stanislav Galić. Korpus je držao u okruženju 50.000 muslimanskih vojnika u Sarajevu tokom celog rata.
5. Hercegovačkim korpusom sa štabom u Bileći komandovao je general Radovan Grubač. Korpus je štitio istočnu Hercegovinu i borio se s formacijama muslimana i Hrvata, kao i protiv jedinica Hrvatske vojske iz Dubrovnika.
6. Drinski korpus osnovan je naknadno, u novembru 1992, zbog čestih napada muslimanskih jedinica iz Srebrenice na srpska sela u Podrinju. Štab korpusa je bio u Vlasenici, a komandant general Milenko Živanović.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.