ZELENSKI ODUVAO KURTIJA: Lažni premijer ostao kratkih rukava u Atini, sastanci mu doneli samo glavobolju

Kijev ne razmišlja o priznanju Kosova, čemu se Priština nada u poslednje vreme. Zajednički stav predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o međusobnoj podršci za teritorijalni integritet i nepovredivost granica država po principima UN, jasno govori o stavu Kijeva.

Odsustvo kosovskih simbola na skupu, kao i tokom sastanka Aljbina Kurtija i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, takođe šalju iste signale kada je reč o stavu Atine prema Kosovu.

Srđan Graovac, analitičar Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da mu je "zapalo za oko“ da se Grčka dosledno držala pravila kada je u pitanju oslovljavanje predstavnika vlasti u Prištini, što, kako kaže, neretko nije bila praksa ni u Briselu.

"Ponašanje domaćina prema Kurtiju bilo je uz dužno poštovanje, ali kao prema nekome ko se nalazi na čelu privremenih institucija u Prištini, a ne na čelu nezavisne države, to je činjenica. Kada to uzmemo u obzir, kao i stav Micotakisa koji nam je preneo predsednik Vučić, onda je potvrda da Grčka neće menjati poziciju o Kosovu potpuno jasna. Sa druge strane, ono čega smo se više pribojavali bio je stav Zelenskog. A, Zelenski je upravo izjavom posle sastanka sa Vučićem stavio do znanja da ne razmišlja u pravcu priznanja Kosova i da neće ići tim putem. Kada se sve ovo uzme u obzir, jasno je da je Kurti neko ko može da se vrati iz Grčke razočaran, jer mislim da je on u najmanju ruku očekivao da će dobiti podršku, ako ne iz Atine, onda makar iz Ukrajine ili se tome barem nadao“, kaže nam Graovac.

Graocav kaže da je potvrda stava Grčka oko nepriznavanja Kosova veoma važna jer se o toj zemlji govori kao o najslabijoj karici među pet članica EU koje nisu priznale Kosovo. Srbija ima, kako kaže, i te kako razloga da bude zadovoljna, kao i zbog toga što ukrajinski predsednik nije potvrdio stavove parlamentarca u Ukrajini koji su zagovarali ideju priznanja „kosovske nezavisnosti“.

"Takođe je izbegnuto da se Srbija svrsta kao neko ko podržava sankcije Rusiji. Kada se sve ovo uzme u obzir, epilog sastanka je iz perspektive Beograda više nego dobar“, smatra Graovac.

I diplomata u penziji Milovan Božinović ocenjuje za Kosovo onlajn da je kosovski premijer Aljbin Kurti ostao praznih ruku u Atini, jer, kako ističe, niko se posebno nije bavio "njegovim separatizmom" i odobravao ga. Pitanje priznanja Kosova, kaže, na ovom sastanku bilo je potpuno "skrajnuto“.

Krupna stvar za Srbiju je razgovor Vučića i Zelenskog, s obzirom na to da je srpska strana izvukla mnogo više pozitivnih elemenata no što se očekivalo, ocenjuje Božinović.

"Rat u Ukrajini je centralni svetski politički događaj u ovom momentu, prema tome razgovor sa nekim kao što je predsednik Zelenski je krupna stvar i ako on kaže da oni zahtevaju teritorijalni integritet onda to ima dalekosežne posledice. Prema tome iz tog sastanka naša strana je izvukla znatno više pozitivnih elemenata nego što je možda neko očekivao“, kaže Božinović.

Naglašava da Kurti ne može ni na šta da se pozove da mu ide u prilog, pogotovu zato što se "sad njihov separatizam razmahao i dobio ekstremne forme.“

"To što je on bio u Severnoj Makedoniji i šta je tamo radio i govorio je jedan politički skandal u Evropi koji niko nije pozdravio i svi su shvatili njegovu suštinu i ne vidim da to iko u ovom momentu odobrava. Možda prećutno, ali to je druga tema, ono što je manifestno u ovoj stvari jeste da je sastanak u Atini potvrdio da su granice nepovredive i da se ne mogu menjati tek tako“, kazao je on.

On smatra i da Srbiji ide u prilog to što Grci prilikom sastanaka delegacija nisu istakli simbole Kosova. Prema njegovim rečima, tim postupkom Grci su pokazali da poštuju ono što je međunarodno pravna situacija – nema "države Kosovo" jednake kao bilo koja druga država koja je bila pozvana u Atinu.

Kao još jedan plus za Srbiju Božinović vidi to što je na sastanku bilo reči o uvođenju sankcija Rusiji, ali da to nije ušlo u zajedničku Deklaraciju.

"To je dokaz da je Evropskoj uniji važno da ima dijalog sa Srbijom i da ona razume šta su neke političke, a rekao bih i neke psihološke granice srpske politike. Ima tu nešto što u srpskoj politici ne ide, a to je da se uvode sankcije Rusiji i oni su odustali od toga, što je sve u svemu jedan dobitak za nas, a druga je stvar kako će se sve to u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti razvijati, ali na ovom sastanku su mnogi senzibiliteti Srbije uzeti u obzir“, zaključio je Božinović.

Dodao je da se na sastanku u Atini ništa nepovoljno po Srbiju nije dogodilo i da njena pozicija ni u kom pogledu nije demantovana.

"Srbija je pre dobila nego izgubila sastankom u Atini“, smatra Božinović.

Povod za sastanak u Atini bila je 20. godišnjica Samita EU-Zapadni Balkan u Solunu, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj se prvi put nedvosmisleno potvrđuje evropska perspektiva za sve zapadnobalkanske države. Na sinoćnoj neformalnoj večeri osim predsednika Srbije i Ukrajine i premijera Kosova, bili su i predsednica Moldavije, predsednik Crne Gore, predsednica Saveta ministara BiH, premijeri Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske i Hrvatske, kao i predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije.

Na sastanku nije bilo predstavnika Albanije iako je Micotakis poziv za učešće uputio predsedniku te zemlje Bajramu Begaju. Begaj je izostanak "pravdao“ ranije planiranim obavezama, ali poznavaoci prilika tumače da je izostanak predstavnika Tirane sa skupa u Atini zapravo kulminacija krize odnosa između dve zemlje, koja traje još od maja ove godine i hapšenja predstavnika grčke manjine, gradonačelnika Himare, uoči lokalnih izbora u Albaniji a zbog optužbe za kupovinu glasova.

BONUS VIDEO