BEZOBRAZLUK DEŽULOVIĆA NEMA GRANICA: Ponovo napao Vesića, i gadno uvredio Beograd i Srbiju

Foto: wikimedia.org/MORS

Boris Dežulović

Sve se to odigrava pod patronatom Đilasove i Šolakove televizije Nova, koja sa radošću objavljuje izjave bilo kog "umetnika" samozvanca, umišljenog pisca i intelektualca koji je sebe proglasio za neku kulturnu elitu, koja ima nekakvo pravo da gazi po svemu što je važno za Beograd i Srbiju. Tako je i ovog puta televizija, čija se urednička politika može definisati kao poltronstvo, objavila intervju sa Borisom Dežulovićem koji se vrlo bezobrazno poneo prema našem glavnom gradu i Srbiji.

Dežulović nije propustio priliku da ponovo uputi zajedljive komentare na račun zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića. Podsećajući na njihov nedavni verbalni sukob u kome je potonji, citirajući Ežena de Rastinjaka, čuvenog junaka Balzakovog "Čiča Goria", skresao u brk Dežuloviću istinu.

- Nesrećni Vesić uzeo Balzakovog Ežena, a ispao na kraju drugi jedan pisac i drugi jedan Ežen, kralj apsurda Ežen Jonesko. U ovom teško prohodnom Joneskovom komadu ja ću, naravno, ostati đubre do kraja – za razliku od Vesića, ja sve radim do kraja – a njemu zauzvrat toplo predlažem Čorbinu baladu “Dve hiljade dinara, druže”. Spot bi mogao da snimi za onim raskošnim i pažljivo namještenim radnim stolom sa despotom Napoleonom Nemanjićem i globusom Srbije: “Sedeo sam tako sam za svojim stolom, sve što iole vredi palo je u vodu, opet me Jonesko napravio volom, igrao sam samo epizodu” – započinje svoju priču Boris Dežulović.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Goran Vesić

Samozvani pisac nije zaboravio da žestoko uvredi Beograđane, ali i Srbiju, i to prikazujući sebe kao čoveka koji uvek govori navodnu istinu i loše o Hrvatskoj i Hrvatima.

- Što čovjek na to da kaže? To je točno razina na kojoj se od sugovornika očekuje da odgovori kako je slavni Split imao gradski statut i kazne za bacanje smeća na ulicu u vrijeme kad je Beograd još bio govnjivo bugarsko selo. Na njihovu žalost, ja o Splitu i toj njegovoj mitologiji mislim i gore nego o beogradskoj, gore čak i od onog afričkog turista koji je nedavno u toj mojoj maloj kasabi podigao prilično sličan skandal opisujući na društvenim mrežama Split kao “Afriku sa strujom”. Eto, da se Jagodina ne uvrijedi, možda je točnija definicija Beograda – Split s knjižarama - rekao je Dežulović koji je nedavno glavni grad Srbije nazvao kasabom, a spomenik Stefanu Nemanji "zlatnim Minhauzenom" aludirajući na to da je naša slavna istorija bila laž.

Dežulović u javnoj sferi sebe proklamuje kao pisca koji zastupa oštre političke stavove, koji je bezkompromisan i upućuje na suštinu stvari. Ali istina je sasvim drugačija. Oštar je samo kada su Srbi i Beograd u pitanju. Čak i kada nekada potkači Split, to je samo čisto iz interesa da sebi da neku težinu kada napada Srbiju. Potpisnik je Apela 88, dokumenta koji vaskrsava ustaše Drljevića i Štedimliju i sam taj čin je dovoljan da ukaže ko je zapravo ovaj samoprozvani pisac i intelektualac.

U borbi za vlast dozvoljeno je služiti sa mnogim sredstvima. Ali ipak u toj borbi treba biti dostojanstven i ne gubiti na ugledu. Postavlja se pitanje da li Đilasu i Novi zaista treba Boris Dežulović kao kritičar Beograda, Srbije, Vesića? Ako nema niko drugi da se ponudi, onda je opozicija spala na niske grane i bira degutantne kritičare.