POTREBNO JE DA BUDEMO UZ SVOJU SRBIJU I JEDNI UZ DRUGE, ZA NAROD I DRŽAVU: Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić za Republiku

Nema nikakve dileme da u ovo naše vreme svedočimo pokušaju sprovođenja obojene revolucije u Srbiji, poručuje na početku razgovora za Srpski telegraf ministar informisanja i telekomunikacija u tehničkom mandatu Dejan Ristić.

Naš sagovornik na čelu ovog resora je 11 meseci, a s njim smo, osim o aktuelnoj situaciji u zemlji, razgovarali i o rezultatima ministarstva koje vodi.

U Srbiji je, prema rečima predsednika Vučića, na delu obojena revolucija. Da li i vi to prepoznajete?

- Ona je, po svim svojim pojavnim oblicima, temeljno i dugo pripremana. U njenu realizaciju uložena su ogromna sredstva, logistika i mnogo toga drugog što predstavlja determinišuće karakteristike pokušaja sofisticirane nedemokratske i protivpravne promene vlasti. Potpuno je jasno to da je scenario obojene revolucije, čije se sprovođenje pokušava u našoj zemlji, u svojoj osnovi nastao izvan granica Srbije, ali da je u njeno koncipiranje bio uključen i deo pojedinaca angažovanih u određenim strukturama, organizacijama civilnog sektora, neformalnim grupama, medijima, ali i ustanovama.

Foto: Tanjug/Nenad Mihailovic

Koji su sve ciljevi te obojene revolucije?

- Složena mreža i način delovanja svih onih koji rukovode i učestvuju u sprovođenju obojene revolucije svedoči o njihovoj nameri da ne samo na nedemokratski i protivpravan način promene vlast već i da u potpunosti uruše i oslabe našu otadžbinu, a sve to pod licemernim izgovorom komemorisanja nedužnih žrtava novosadske tragedije, čiju uspomenu brutalno zloupotrebljavaju i njome manipulišu. O njihovim pravim namerama svedoče brojni primeri poput masovnih i na momente histeričnih slavlja i izliva radosti tokom protesta kojim odaju počast nedužnim žrtvama novosadske tragedije, brojni činovi nasilja, od kojih je linč koji su nedavno nad mirnim građanima Niša sproveli apsolutno zastrašujući... Iako se nevešto kriju iza floskule o mirnom i demokratskim protestima, njihove aktivnosti to nikako nisu. One sadrže mnogobrojna kršenja Ustava, zakona i međunarodnih normi. Blokade obrazovnih ustanova, saobraćajnica, javnih površina, pokušaji upada u državna nadleštva, nasilje, pokušaji narušavanja ustavnog poretka, diskriminacija, javno blaćenje i nipodaštavanje neistomišljenika ukazuju na pravi karakter nedemokratskih i nasilnih aktivnosti onih koji sprovode obojenu revoluciju. Jer, šta je to, na primer, mirno i demokratski u tome što fizički, uz brojne incidente i nepočinstva, sprečavate decu da pohađaju nastavu, čime im uskraćujete ustavno pravo na obrazovanje i vaspitanje?

Mislite li da su građani to prozreli?

- Scene verbalnog i svakovrsnog drugog nasilja koje smo prethodnih meseci posvedočili u brojnim osnovnim i srednjim školama, vršene od pojedinih učenika instruiranih od svojih nastavnika, ostaće primer do sada nezabeleženog urušavanja prosvetnog sistema. Ostrašćenost, sklonost ka radikalizaciji postupaka i vršenju nasilja ukazuje na to da ovi protesti nisu ni demokratski, a ponajmanje mirni. Građani naše otadžbine, makar ogromna većina njih, prozreli su zloslutne namere inspiratora i sprovodilaca obojene revolucije. Mnogobrojni jalovi pozivi i žalopojke kolovođa ovog rušilačkog pohoda na sopstvenu domovinu da im se pridruže različite društvene i privredne delatnosti govore o njihovoj svesti o tome da su već doživeli neuspeh i poraz. Narod ih je porazio, i to onaj narod koji u kontinuitetu vređaju, prozivaju i omalovažavaju. I kada, kao papagaji, ponavljaju da je kraj kada oni to kažu, znaju da je narod upravo njima odsvirao kraj.

Foto: Tanjug/JOVANA KULAŠEVIĆ

Šta nam je onda dalje činiti?

- Vreme koje je pred nama zahtevaće od svih nas mnogo više rada, truda, zalaganja i zajedništva da bi se otklonile brojne negativne posledice koje su ovi protesti načinili našem društvu i privredi, ali i celokupnoj našoj otadžbini. Biće potrebno i da sagledamo kako je moglo da dođe do toga da se u Srbiji pokuša sa sprovođenjem obojene revolucije koja je zahvatila i deo naših građana očito spremnih da (ne)svesno nasrnu na svoju državu. Mnogo je pitanja koja traže celovite odgovore. Mnogo je i zadataka pred nama koji traže naše potpuno i nesebično zalaganje. Potrebno je da budemo uz svoju Srbiju i jedni uz druge, za narod i državu. 

U ovim danima, u tehničkom mandatu, vodite Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Šta vam je bila prva misao kada ste dobili ponudu za to mesto i šta mislite sada,11 meseci kasnije?

- Predlog i ponuda da preuzmem odgovornu dužnost srpskog ministra, a posebno onog odgovornog za oblast javnog informisanja i telekomunikacija, predstavljali su svakako najveći profesionalni izazov pred kojim sam se do sada našao. Svest o značaju ta dva važna resora, kao i prethodno stečeno dugogodišnje iskustvo rada u nekoliko saziva Vlada Republike Srbije, pomogli su mi da prihvatim tu ponudu i da s timom okupljenim u ministarstvu učinim sve kako bismo ostvarili značajan napredak i uspeh. Sada, nešto više od 11 meseci nakon polaganja zakletve i preuzimanja dužnosti ministra, u meni se meša nekoliko osećanja. Na prvom mestu to je osećaj zahvalnosti za ukazanu čast. Potom, tu je i dalje, nepromenjen i neokrnjen, osećaj odgovornosti da se do poslednjeg dana mandata radi požrtvovano, savesno i u javnom interesu. Konačno, ne želim to da krijem, tu je i osećaj zahvalnosti celokupnom timu ministarstva na ogromnom trudu, nesebičnom zalaganju, izuzetnom znanju i veštinama uloženim tokom prethodnog perioda, što je sve rezultiralo brojnim uspesima. No, iznad svega, osećam potrebu da na ovom mestu iznova zahvalim predsedniku republike gospodinu Vučiću i predsedniku Vlade gospodinu Vučeviću na ukazanom poverenju i potpunoj podršci bez koje ovo ministarstvo u tako kratkom roku ne bi ostvarilo rezultate koji su na ponos celokupnom našem društvu.

Koje biste rezultate u IKT sektoru izdvojili?

- Dozvolite mi da ukažem na one najznačajnije. Srpski IKT sektor postigao je tokom prethodne godine doskora nezamisliv i smatralo se nedostižan rezultat, a to je da godišnji prihod od izvoza IKT proizvoda i usluga premaši četiri milijarde evra. To smo postigli upravo tokom prethodne 2024, kada je ukupan prihod od izvoza IKT proizvoda posegao sumu od 4,133 milijarde evra. Prosečna plata u tokom sektoru u januaru iznosila je 207.000 dinara. Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji jeste najbrže rastuća i jedna od najprihodovanijih privrednih grana. Takođe, Srbija je, prema svim međunarodnim indeksima i merilima tokom prethodne godine, svrstana među zemlje uzore u oblasti informacionog društva, informacione bezbednosti i razvoja IKT sektora.