MILOVAN DRECUN ZA REPUBLIKU: Ovo je jedinstvena prilika da se reši situacija na KiM i da se zaštiti Republika Srpska (VIDEO)

Dolaskom Donalda Trampa na vlast mnogi neprijatelji Srbije počeli su ozbiljno da strahuju da bi naša zemlja mogla da bude u veoma boljoj poziciji negon što je bila do sada. Naročito se to odnosi na pitanje vezano za Kosovo i Metohiju, gde, čini mi se, imamo poslednju priliku (da ne budem pesimista), da rešimo taj problem, a ujedno i da zaštitimo Republiku Srpsku. 

Ovo je u intervjuu za Srpski telegraf i Republiku istakao Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, koji je za naš list govorio o mnogim aktuelnim političkim temama.

Na pitanje kako gleda na presudu koja je nedavno izrečena predsedniku Republike Srpske, MIloradu Dodiku, Drecun kaže da je posredi jasan pokušaj da se dovrši kampanja potpunog urušavanja i nestajanja Republike Srpske, kao i njenih ključnih ljudi.

- Čitava priča je počela sa nasilnom jednostranom revizijom Dejtnoskog sporauma. Bošnjaci više ne prihvataju da se govori o izvornom Dejtonu, oni forsiraju neke promene zakona, amandmane koji su donošeni svi suprotno volji srpskog naroda i to nameću da se tretira kao kompletan Dejton. To je pokušaj da se oduzmu nadležnosti Republici Srpskoj, da se oduzme njihova imovina i da se svede na nekakav entitet bez suštine. Za to se srpski narod nije borio i Milorad Dodik poslednjih godina, od kada je na vlasti je postao glavna prepreka onima koji pokušavaju da unište Republiku Srpsku. Postao je gotovo, ne samo protivnik, nego možda i najveći neprijatelj onima koji žele da BiH uđe u NATO, da Republika Srpska prekine veze sa Rusijom, da im uvede sankcije, jer Republika Srpska blokira sve to, a poznato je da na nivou BiH ne može da se donese nijedna zvanična odluka bez RS. E, sve to Dodik ne dozvbiljava, on shvata i da je država Srbija matinčna država srpskog naorda, ma gde on živeo i da je Srbija najveći garant u opstanku Republike Srpsk. Sve te veze neko očigledno želi da prekine. Baš kao što su prekinuli veze između Crne Gore i Srbije. U tom smislu, kad vidite glavne pravce politike koju vodi Dodik, onda shvatite da on ima mnogo neprijatelja i mnogo onih koji žele da promene tu politiku. Godinama su vršili pritisak, i pre jedno godinu dana, kada su podigli optužnicu, onda su Dodiku jasno stavili doznanja da ili će se povinovati i promeniti politiku, ili će se suočiti sa osudom i sa pokušajem eliminacije iz politike i zaglaviti u zatvoru. E, to je bila opomena i upozorenje. Verovatno su kreatori tog procesa očekivali da će on popustiti i korigovati svoju politiku, ali se to nije desilo, a onda je usledio i Trampov dolazak na vlast, koji potpuno menja suštinu u samom transatlanskom savezništvu, sada je trebalo pothitno uraditi nešto da bi dovršili taj proces u kome svakako učestvuju vodeće zapdne države i duboka američka država, ne američka administracija Donalda Trampa, da budem precizan. Sve u svemu, da se vratimo na RS, ona je nastala žrtvovanjem svojih građana, na životima Srba i ona nikako ne može da bude eliminisana. Između ostalog garant Dejtonskog sporazuma je Srbija, naravno i Hrvatska, kao i velike sile, tako da ovo ponašanje prema RS nikako nije prihvatljivo.

*Kakva je budućnost Republike Srpske nakon ovih događaja?

- Ovo je do sada najjači udar na Dejtonski sporazum. Koliko god RS insistira na tome da se zaštiti Ustav, toliko iz Sarajeva čine da se on ne poštuje. E, sad, kakva je budućnost RS i Dejtonske BiH, mislim da će to zavisiti od gloabalnog razvoja događaja. Već imate na Zapadu mnoge koji razmišljaju o tome, ali je jako važno na kom principu će se rešiti rat u Ukrajini. Ako se reši na principu prihvatanja teriotrijalnih promena i granica, onda je to princip koji će se primenjivati i na drugim mestima. Na Balkanu imamo dva ključna pitanja, Dejtonsku BiH i kosmetsko pitanje koje treba da se zatvori, a samim tim bi trebalo da se zatvori i pitanje tzv. Velike Albanije, koja je zamišljena, jer ona destabilizuje dosta toga. Tramp će sigurno u jednom trenutku želeti da se pozabavi tim problemom i onda, koji princip bude primenjen u Ukrajini, taj isti princip će on, verovatno, koristiti i ovde. Onda postavlja pitanje da li će Moskva i Vašington razgovarati o ovim problemima na Balkanu, jer, Srbija ima strateško partneretsvo sa Rusijom, kao i RS, pa bi interes Rusije bila zaštita svojih strateških partnera. Ali, s druge strane Tramp želi da pojača prisustvo SAD ovde. Kad pogledamo sve te principe, onda se vidi da bi možda na Balkanu moglo ovo da se reši u paketu.

Foto: ST/Tamara Pavišić

*U čiju korist?

- Mnogi protivnici se sada plaše da će Srbija biti u boljoj poziciji dolaskom Trampa. I zaista to jeste tako. Predsednik Vučić je održavao kontakte sa Trampom i njegovom porodicom i kad on nije bio predsedenik, postoji i veliki projekat oko dela zgrade starog generalštaba, i to je dobro. To rešenje pitanja bismo mi trebali da podstičemo, jer je ovo prema mom mišljenju poslednja prilika da rešimo pitanje Kosova i da zaštitimo RS, tokom Trampove administracije, jer nisam siguran da ćemo posle njega imati tako dobru priliku. Dakle, mi sada imamo ljude bliske Trampu i njegovoj administraciji preko kojih to možemo, da stavimo doznanja Trampu šta je to što bi za nas bilo priihvatljivo. E, sad, ne mislim da će Tramp totalno preći na našu stranu, ali se može očekivati da on stavi predlog i da kaže "uzmi ili ostavi". Da uzmeš, u redu, ali da ostaviš, dobro razmisli...To je uradio i sa Vašingtonskim sporazumom, setimo se. Sve u svemu, čitajući izjave brojnih američkih zvaničnika, sada po prvi put imamo situaciju da na jednoj strani imamo Tramoa i Putina, te da obojica žele da unište Evropu. U svemu ovme Srbiji se isplatilo što je sedela na dve stolice, pa tako sada uz sebe imamo i Trampa i Putina. Mislim da je ovo odgovor na pitanje.

*Nedavno je Ismet Tara, nekadašnji komandant OVK govorio o dokumentu koji postoji u Hagu, a koji bi mogao ozbiljno da ugrozi sudbinu tzv. nezavisnog Kosova. Znate li o kom dokumentu je reč?

- Ne znam tačno o kom dokumentu se radi, ali mogu da kažem da dok sam bio na mestu predsednika Odbira za KiM formirao sam radnu grupu gde su bili pripadnici svih naših službi bezbednosti, policija, vojska, tužilaštvo za ratne zločine...imali smo saradnju sa specijalnim tužilaštvom. Mi smo dosta dokumenata njima dali. Tražili su prvo da im damo dokumentaciju koja je zaplenjena od OVK, a kojom bi mogli da dokažu da je ta organizacija bila čvrsto hijerarhijski povezana, jer su Albanci tvrdili da su to odvojene grupice koje nisu bile povezane i da zato nema komandne odgovornosti. Međutim, mi smo dali dokumenticju, zahvaljujući kojoj su oni mogli da podignu optužnicu, zahvaljujući kojoj su oni mogli da traže krivca hijerahijski. Od običnog vojnika, do vrha. Zato su napisali u optužnici da se radi o udruženom zločinančkom podihvatu, što je izuzetno teška karakteristika što je radila teroristička OVK. Potom su nam tražili dokumenta o ilegalnim pritvorima, jer se tu najlakše nalazi veza sa počinjenim zločinima i počiniocem. To smo im takođe dali. Identifikovali smjo oko 105 ilegalnih pritvora, pet - šest na teritoriji Albanije, a što se tiče tih nekih drugih dokumenata, to je sad pitanje arhive terorističke OVK. Kada je u Briselu od naše strane bilo aktivirano pitanje nestalih, oni su odbijali da priznaju da postoji arhiva OVK. Na kraju su priznali da postoji, videlo se da je postajao glavni šab, brigade, bataljoni, izdavane su i razne naredbe. Sve to je dokumentovano.

Foto: ST/Tamara Pavišić

*U okviru radne grupe imali ste priliku da čujete razne priče, da čujete razne sudbine. Da li postoji neka koju biste izdvojili?

- Mi smo imali bazu podataka, gde je bilo raznih svedočenja. Ja sam ranije kao novinar prikupljao te priče i dosta sam ljudi snimao. Čuo sam strašne priče, o užasnim zločinima koji su činjeni nad straima, nemoćnima, nad decom, ženama. Nikada ne mogu da zaboravim scenu kada je bilo otkopavanje masovne grobnice kod Radojičkog kanala. To je zona odgovornosti Ramuša Haradinaja, tu je njegovo selo. Ja sam se vraćao tada sa granice prema Albaniji, tamo su imali neke pokušaje upada , to je bila 1998. godine, kraj leta. Tamo smo našli tragove gde su ljude vezivali kablovima, silovali žene i našli smo dve stvari koje su me najviše potresele. Prvo smo našli benkice i cuclu i sve je upućivalo na to da je u tome bila majka sa bebom. Nije bilo tragova od te bebe, ali su patolozi rekli da bebine kosti brzo istrunu, pa nije lako naći te tragove. Nakon toga me pozvao policajac koji je bio tu, da pogledam šta su pronašli. Kad sam sišao, video sam nešto nalik hirurškim rukavicama, a onda sam video deo lobanje. Nakon toga smo otvrorili prtljažnik i videli da je tu telo žene, koja je bila potpuno naga, leđa su joj bila brenerom potpuno izgorela. Policjaci su mi tada rekli, lokalni policajci, da je ta žena Albanka, koja je držala butik u južnom delu Kosovske Mitrovice. Oni su nju silovali, ubijali. Te scene su užasno potresne. Nakon rata je bio tekst kod njih, u njihovim novinama, gde su govorili roditelji te devojke i rekli da je ona krenula da kupi robu za butik, teroristi su je preslreli, silovali i mučili danima i onda su je na najbrutalniji način ubili. Deo lobanje je bio njen. Nisu bile rukavice kako sam mislio, nego paljeni delovi glave. To su monstruozni zločini. Imamo i izjave i opise silovanja koje su oni vršili. Postoje i izjave dve srpkinje, one su još žive, koje su preživele silovanja od po 30-40 pripadnika OVK. I kada je jedan od njih bio zarobljen, policajci su ga pitali zašto su to činili i zašto su ih nakon silovanja pustili žive, on je rekao "pa mislio sam da su poludele". E, od toga se nikad ne može čovek oporaviti. Svega je bilo. Silovanih devojčica, odsečenih glava... O tome je teško govoriti, a kamoli videti sve to. Ja sam tragove tih zločina video na više mesta. To su strašne stvari i teško je o tome govoriti. Ali to se desilo i ne sme nikada da bude zaboravljeno.