MINISTARKA ĐEDOVIĆ SVE OBJASNILA U SKUPŠTINI! Evo ko je otvorio vrata rudarenju litijuma i do čega bi nas dovela zabrana da se to radi!
Pre svega, svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih-strateških mineralnih sirovina i podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina odnosno da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude bora i litijuma to svakako jesu, istakla je Handanović.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da bi zabrana iskopavanja litijuma, koja se predlaže zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima o kome se danas raspravlja u Skupštini Srbije značila da tržište Srbije nije otvoreno, a nije ni slobodno i da ne postoji sloboda preduzetništva, kao ni tržišne privrede.
Ona je govoreći u Skupštini Srbije rekla da Vlada Srbije predlaže Narodnoj skupštini da ovaj predlog ne prihvati iz više razloga.
Njen govor prenosimo u celosti:
- Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, Biću vrlo konkretna: Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz sledećih razloga:
- Pre svega, svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih-strateških mineralnih sirovina i podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina odnosno da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude bora i litijuma to svakako jesu.
- Kritične mineralne sirovine su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, borbu protiv klimatskih promena i očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, mobilne telefone, računare, veštačku inteligenciju, solarne panele, vetrogeneratore… Potražnja za njima raste svaki dan i zemlje koje raspolažu ovim sirovinama se utrkuju da iskoriste svoje dominantne pozicije u globalnim lancima snabdevanja da bi stekle međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicionirale u geopolitičkim odnosima u svetu.
- Kritične i strateške mineralne sirovine će biti od vitalnog značaja za društvo i rudarsku industriju u narednih 30 godina, a samim tim i od vitalnog značaja za razvoj privrede Republike Srbije.
- Odgovor Republike Srbije na ove zahteve i izazove je racionalno upravljanje mineralnim resursima uz konstantnu i pojačanu kontrolu na ukupan uticaj na životnu sredinu.
Republika Srbija raspolaže značajnim rezervama litijuma, bakra i zlata, molibdena, a samim tim i mogućnost da racionalnom mineralnom politikom, naglo razvije svoju privredu i tako se priključi 5. industrijskoj revoluciji.
- Primera radi, proizvodnja električnih automobila predstavlja značajan element ekonomskog rasta, kao i zaštite i životne sredine, kroz smanjenje emisija CO2, za šta se zapravo pravi ekološki aktivisti zalažu: električna vozila pomažu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je ključni element u ispunjavanju ciljeva EU - Zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan. Takođe, prelazak na električne automobile doprinosi većoj energetskoj efikasnosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Električnih automobile nema bez kritičnih mineralnih sirovina.
- Republika Srbija ima veliki potencijal za doprinos energetskoj tranziciji i razvoju električnih vozila. Naši prirodni resursi i strateška pozicija pružaju nam osnovu za razvoj snabdevačkih lanaca, što će biti od koristi za našu zemlju uz primenu najviših ekoloških i socijalnih standarda.
- Uvođenje zabrane na istraživanje i eksploataciju bora i litijuma u Republici Srbiji dovelo bi do višestrukih negativnih posledica ne samo na ekonomiju zemlje već i u njenom geopolitičkom pozicioniranju.
- S tim u vezi, predložene izmene zakona nisu u skladu sa strateškim i ekonomskim interesima Republike Srbije. Predlog zakona je u suprotnosti sa ustavno pravnim načelima Pored toga, zabrana iskopavanja litijuma i bora kako je predloženo dovela bi u pitanje ustavno pravna načela.
- Osnovna načela ekonomskog uređenja (čl. 82 Ustava) podrazumevaju da je ekonomsko uređenje Srbije zasnovano na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Zabrana iskopavanja litijuma, bi značila da tržište RS nije otvoreno i slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva i tržišne privrede.
- Navedenom zabranom bi kompanije, a čija bi delatnost bila iskopavanje litijuma, bez razumnog opravdanja bile stavljene u lošiji položaj od ostalih kompanija koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja koja su već izvršena u ovoj oblasti bi bila potpuno obesmišljena.
- Istovremeno, kompanijama koje su u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije već izvršile određena ulaganja, preduzele odgovarajuće aktivnosti i pribavile odgovarajuće dozvole i imovinu za potrebe iskopavanja litijuma, bi navedenom zabranom bilo narušeno i osnovno ustavno pravo na imovinu (čl. 58 Ustava).
- Zabrana iskopavanja litijuma bi kršila i osnovna načela Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a koja služe za tumačenje i primenu ovog zakona i drugih propisa u vezi sa rudarskim delatnostima.
Tačnije, načelo Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima garantuje sigurnost, predvidljivost i kontinuitet istražnih i rudarskih prava, pa bi svaka zabrana iskopavanja ruda bila protivna ovom načelu. Republika Srbija bi bila obavezana da nadoknadi svu štetu koja je za investitore nastala usled bilo kog kršenja, makar i jednog od navedenih prava.
Hronologija dolaska Rio Tinta
- Podsetiću kako je Rio Tinto došao u Srbiju. Rio Sava je došla kao predstavnik Rio Tinta 2001. godine u vreme vlade Zorana Đinđića.
1. Rio Sava je prvu dozvolu za izvođenje geoloških istraživanja u Loznici dobila 8.juna 2004. godine. U to vreme je premijer Srbije bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije
2. Drugu dozvolu Rio Sava dobija 17.1.2005. kojom se odobrava istraživanje u okviru proširenih granica, kada je predsednik Srbije Boris Tadić, direktor narodne kancelarije predsednika Srbije Dragan Đilas, a premijer Vojislav Koštunica
3. Trećom dozvolom 26. 9. 2005. – odobreno je izvođenje geoloških istraživanja na teritoriji opštine Loznica, takođe za vreme Borisa Tadića i Koštunice
4. Četvrtom dozvolom izdatom 15.1.2007. - odobravaju se nova istražna polja, predsednik Srbije je i dalje Boris Tadić, a želim da podsetim da je Dragan Đilas i dalje na mestu direktora narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića, premijer je i dalje Koštunica
5. Peta dozvola je izdata 4. 1. 2008. za nastavak geoloških istraživanja na još devet polja, ministar rudarstva i energetike je tada bio Aleksandar Popović iz DSS-a, a predsednik republike i dalje Boris Tadić. DSS je sada potpisao ovaj predlog kojim traže zabranu iskopavanja litijuma, a za vreme njihovog mandata je Rio Sava dobijala dozvole.
6. Šesta dozvola 28. 8. 2008. odobrila je dodatna istraživanja za vreme premijera Mirka Cvetkovića, predsednika Borisa Tadića, a u Vladu ulazi i Dragan Đilas kao ministar za nacionalni investicioni plan
7. Sedma dozvola 15. 9. 2009 za novih OSAM istražnih tačaka za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i Olivera Dulića, kao ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja
8. Osmi dozvola izdata je 14. 4. 2011. za nove istražne tačke
9. Deveta dozvola doneta je 1. februara 2012. i njime se odobrava izvođenje radova da se bor i litijum ispituju u Jadru, u ležištima većih obima.
- Zanimljivo je da opozicija u predlogu zakona ne traži zabranu ekspolatacije uljnih škriljaca, a moram da podsetim da su oni zabranjeni u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Velikoj Britaniji, ali naša opozicija to nije dirala u zakonu. To im je prihvatljivo, i nije opasno za životnu sredinu, a litijum jeste. Podsetila bih da je te 2011. godine Vlada Srbije, odnosno Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i postornog planiranja iz Demokratske stranke tražio strateške partnere u Aleksincu, kako bi se što pre započela eksploatacija uljnih škriljaca, jer ta regija ima najveće rezerve škriljaca u zemlji
- Baš u periodu do 2012. godine učinjene su greške i izmene zakona na štetu države, baš u tom periodu kada su izdavane prve dozvole kompaniji Rio tinto.
Izmene zakona i ostala regulativa
- Navešću primer izmene zakona iz 2006.godine kojim se menja zakon iz 1995. Zakon o rudarstvu ("Službenom glasniku RS", br. 44/95) Zakoni iz 95 godine su koncipirani tako da u velikoj meri omogućavaju učešće nadležnog organa u samom postupku izdavanja odobrenja, a samim tim i smanjuju uticaj privrednih društva.
- Na osnovu dosadašnjeg iskustva ovaj zakon je daleko kvalitetniji i povoljniji za interese države u odnosu na zakone koji su sledili, a to je Zakon o rudarstvu iz 2006. godine ("Službenom glasniku RS", br. 34/2006) Članovi 14. i 15. zakona iz 1995. su obrisani i tu se pravi bitan zaokret po pitanju izdavanja odobrenja kojim se odobrava korišćenje mineralne sirovine od strateškog značaja.
- Brisanjem predmetnih članova napravljen je veliki korak unazad jer je država izgubila polugu da za strateške mineralne sirovine učestvuje u sadržaju ugovora sa nosiocem eksploatacije, već su dati uslovi koji moraju da se ispune. Više ne postoji mogućnost pregovaranja o visini investicija, broju zaposlenih, roku važenja rešenja….. Izmene zakona o rudarstvu iz 2006. godine išle su direktno u korist Rio tinta.
- Te iste godine 16.februara ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Radomir Naumov i komercijalni direktor multinacionalne kompanije "Rio Tinto" Adam Per potpisali su ugovor o davanju koncesija ovoj kompaniji za istraživanje i eksploataciju borne rude u Jarandolskom basenu na teritoriji Baljevca na Ibru. Potpisan ugovor o koncesijama za istraživanje borne rude Naumov je rekao da je potpisivanje ovog koncesionog ugovora, prvog posle 70 godina, od velikog značaja za Srbiju jer se procenjuje da će na radovima u ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika, što će znatno unaprediti taj siromašni kraj i sprečiti nepovoljna demografska kretanja.
Podsećam i na Nacionalnu strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz 2012. godine, koja je usvojena takođe za vreme prethodne vlasti, koja danas traži zabranu iskopavanja litijuma.
- Objavljena je u Službenom glasniku 15.4.2012.godine. Tako se od 14 tekućih prioritetnih projekata geoloških istraživanja u Republici Srbiji na 11.mestu našao Projekat geoloških istraživanja litijuma i bora, a rok za završetak projekta je bio kraj 2014. godine). U istoj strategiji se navode i da kompanija „Rio Sava Exploration” iz Beograda sprovodi geološka istraživanja u Jadarskom basenu, u zapadnoj Srbiji, kod Loznice. Prema rezultatima tada najnovijih geoloških istraživanja, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona jadarita, ovde novootkrivenog litijumsko-bornog minerala, a kompanija Rio tinto se u dokumentu naziva svetski poznatom rudarskom kompanijom, a Jadarski basen odnosno Jadar se, u pogledu količina i kvaliteta, svrstava u jedno od najvećih ležišta borata i litijuma na svetu. Verifikacija bilansnih rezervi će biti sprovedena prema domaćoj regulativi u najkraćem mogućem roku, kako se navodi.
- Toliko o doslednosti i kontinuitetu politike koje vode opozicione partije, na oglednom primeru rudarenje litijuma.
Argumentacija protiv predloga izmena zakona
- Želim da napomenem da se gotovo svi argumenti u Predlogu izmena zakona, na osnovu kojih se traži zabrana ekspolatacije litijuma i bora, odnose se na preradu, a ne na iskopavanje litjuma, pa je nejasno čime se argumentuje zahtev za zabranu rudarenja.
Navešću taksativno šta je sve netačno navodeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima:
- Netačno se navodi da će tretiranje rude koncentrovanom sumpornom kiselinom izvoditi na temperaturi od 250 stepeni C. Prema Nacrtu Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje su rezultat višegodišnjeg rada, više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke, a iza koji stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta, kao što su:
Mašinski fakultet, UB,
Rudarsko-geološki fakultet, UB,
Tehnološko-metalurški fakultet, UB,
Građevinski fakultet, UB,
Poljoprivredni fakultet, UB,
Biološki fakultet, UB,
Filozofski fakultet, UB,
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,
Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“,
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Institut za nuklearne nauke Vinča,
- Projekat Jadar neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu. Tokom procesa prerade rude, sumporna kiselina se koristi u postupku rastvaranja rude kako bi se dobila tečnost bogata litijumom i borom. Proces se odvija u zatvorenim rezervoarima. Važno je napomenuti da se ovaj proces odvija na niskoj temperaturi (90 °C) daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline tako da nema isparavanja o kojima se govori.
- U predlogu zakona, ponavlja se neistina o tome da će se sumporna kiselina tretirati na 250°C, što je prvo navela prof Dragana Đorđević, a zatim i lično demantovala, izvinjavajući se građanima jer je širila dezinformacije. Ova njena izjava koju je sama demantovala, se navodi u predlogu izmena zakona, jer verovatno oni koji su pisali predloge izmena nisu videli da je porfesorka demantovala samu sebe, pa su to stavili u zvaniči dokument I predali Narodnoj skupštini! Toliko je traljavo i aljkavo napisan ovaj predlog.
- Aktuelni dekan Rudarsko geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić je objasnio sve u vezi sa korišćenjem sumporne kiseline, citiraću ga: Rastvaranje rude se odvija na 90 stepeni Celzijusa. Dugo se radilo na tehnološkom procesu, da bi on bio što sigurniji, i za ljude i za okolnu životnu sredinu. Ljudi su pričali da će se kiselina zagrevati na 180, 200 stepeni...
- To nije tačno. Nalazili su, recimo, na Guglu podatke o količini potrebne vode za sasvim drugačiju tehnologiju nego što će biti u Jadru i pričali kako će tako da bude kod nas.Što se tiče sumporne kiseline, ona se troši u velikim količinama u industriji. To je kiselina koja se najviše koristi. Krenula je priča „isparavaće“, „potrovaćemo se“, „prskaće“, „isparenja će zagaditi do Beograda“... Pa to bi značilo da vi za svaku smenu morate da dovedete druge radnike jer bi se ovi potrovali. To je bilo toliko neodgovorno od ljudi koji su iznosili takve podatke.
- U ovom predlogu stoji i „da ne postoje nikakve informacija kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama“. Ja se pitam da li je iko čitao javno dostupne nacrte studija pre nego što su sastavili predlog zakona i sazvali Narodnu skupštinu da odlučuje o gomili poluinformacija bez utemeljenja koje je potpisalo 86 poslanika?!
Jasno nam je da je jedan deo građana zabrinut zbog uticaja rudnika na vode, jer slušaju agresivno širenje neistina godinama unazad da će potencijalne aktivnosti zagaditi vode i ugroziti vodosnbdevanje. Da razjasnim - NEĆE.
- Prema Nacrtu Studija za procenu uticaja na životnu sredinu planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda koja, zajedno sa bazenima za skladištenje otpadnih voda, imaju dovoljan kapacitet da se spreči neželjeno ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnim okolnostima. Predložene metode prečišćavanja vode postoje od sredine 20. veka i u kontinuiranoj su primeni. Svaki od koraka u procesu prečišćavanja vode je poznat, potvrđen i u upotrebi više decenija.
- Osim toga, planirana deponija i odlagalište stenskog materijala će imati složene hidroizolacione sisteme i drenaže kako bi se izbeglo bilo kakvo curenje i time smanjio mogući uticaj na podzemne i površinske vode.
- Otpadne vode bi se sakupljale u sabirnom bazenu putem kanala i drenažnih sistema. Potom bi se prečišćavale do nivoa kvaliteta koji bi bio jednak kvalitetu vode rečnog toka.
Jadar bi bio podzemni rudnik na dubini od okvirno 370 do 650 metara - u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitki aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.
- Takođe je netačno navedeno u razlozima za predlog izmena zakona da je za ekstrakciju jedne tone litijuma potrebno 500.000 litara vode. Tačna informacija, javno dostupna, koju je izgleda predlagače mrzelo da pročitaju je da bi bilo potrebno 6,600 litara vode, 75 puta manje od navedene količine u predlogu izmena zakona.
- Ovo za 500.000 litara vode inače tvrde iz Podrinjskog antikorupcijskog tima, ko su ti ljudi i koje su im reference?! Kažu Srbiju čeka vrsta katastrofe kakva je pogodila reku Liku na Tibetu, da li znate šta se još sve dogodilo u istoriji Kine što takođe nema nikakve veze sa Srbijom ili ste samo ovo odlučili da bez ikakve veze navedete, jer dovoljno dobro zvuči da zaplaši narod?! Jel to razlog da promenimo zakon uz citat doktora Dušana Stanojevića ginekologa?! Možda kada bismo sedeli u banana državi kako vi zamišljate Srbiju čim na papir stavite 10 stavki bez ikakvog osnova ispisane zbrda zdola i zahtevate da najvažnija insitucija u zemlji o tome zaseda i odlučuje. Ali dobro je da narod vidi i čuje s kim ima posla.
- Da nastavim sa iznošenjem proverenih i ponavljam javno dostupnih informacija:
Preko 70% potreba za vodom bi se podmirivalo iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja atmosferskih voda, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade.
- Projekat "Jadar" neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva jer se većina naselja vodom snabdeva iz gradske vodovodne mreže koja vodu dobija na uzvodnim lokacijama od planiranog Projekta. Nema naznaka da bi moglo da dođe do obaranja nivoa vode u lokalnim bunarima i vidljivih promena nivoa plitkih podzemnih voda u širem području. Lokalna sniženja se mogu očekivati samo unutar kompleksa (u zoni rudarskih okana), ali ne i u okolnim selima.
- Otpad će biti u čvrstom, a ne u tečnom obliku, znači nema flotacije. Otpad u čvrstom stanju ima daleko manji uticaj na okolinu. Čuli smo mnogo neistina i na temu poljoprivrede. Čak piše pogledajte da bi poljoprivreda tog kraja mogla da hrani celu Evropu??? To ne mogu ni Holandija, ni Francuska koje su daleko razvijenije, tako da nemojte da preterujemo. Poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Svet je napredovao, koriste se nove savremene tehnologije i moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu.
- Što se tiče neistinitih navoda oko sleganja tla, nalazi i rezultati analiza koje su radili stručnjaci sa naših fakulteta pokazuju da može očekivati sleganje tla od samo 10 milimetara i to posle nekoliko decenija rudarskih aktivnosti. Ovako malo sleganje poljoprivrednog zemljišta nastalo u dužem vremenskom periodu neće uticati na poljoprivredne aktivnosti.
- U predlogu izmena zakona citira se i prof Dragana Đorđevic - “Srbija je u velikoj opasnosti ne zbog jednog već 10 rudnika litijuma !!! Od Loznice,Valjeva preko Čačka, Jagodine i Vranja. Videla je mapu rudnih tela litijuma od Zagreba preko Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, Grčke do Turske?? Pa nisu valjda ostali ludi?? A samo bi mi da kopamo. Pa Hrvati objavljuju mesecima kako im je žao što Hrvatska nema litijum. Grčka nismo sigurni gde, na kom tačno ostrvu, da pojasne predlagači?!?
- Da Đorđević nije mape sanjala, kao što je sanjala sumpornu kiselinu na 250 stepeni! Pa se posle izvinjavala građanima. Ovaj jedan rudnik se istražuje 20 godina i još nije otvoren, ne znam samo kad bismo još 10 otvorili do 2224. godine?! Nažalost, overene rezerve litijuma i bora imamo samo u Jadru i nigde više, nigde se više u Srbiji čak aktivno ni ne istražuju ovi minerali i nećemo da otvaramo 10 rudnika. Pogrešno se navodi i da bismo od projekta dobijali rudnu rentu od 3%
- Rudna renta u Srbiji za metaliče sirovine, u koje spada i litijum naime iznosi 5 odsto, ni to predlagači nisu uspeli da navedu tačno u predlogu izmena zakona.
- Ako bi projekat "Jadar" bio realizovan, bio bi podložan jednoj od viših rudnih renti na svetu - 5% od prihoda kompanije, odnosno oko 8% na vrednost koncentrata, što je skoro dvostruko više u poređenju sa Australijiom, koja je relevantna kao najveći svetski proizvođač litijuma iz čvrste stene.
- Rudna renta nije zamišljena kao kompenzacija za eksploatisanu sirovinu, već dodatni prihod lokalnoj zajednici na prvom mestu, i samo je jedan od brojnih osnova prihoda koje bi država i lokalna zajednica ostvarivale od ovog projekta.
- Kada se govori iz ugla ekonomije, treba imati u vidu brojne benefite. Planirana investicija iznosila bi minimum 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine, a sigurno se očekuje da bude i veća), što bi ujedno bila najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Republike Srbije. U fazi izgradnje projekta „Jadar” bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Projekat ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20,000 visokvalifikovanih radnih mesta. Pa se ukupan efekat na BDP očekuje u iznosu od 11-12 milijardi evra ili preko 16% BDP-a.
- Podsetiću da je uskoro u Kragujevcu počinje proizvodnja električnih automobila, kao i da je u Beogradu u julu bio direktor Mercedez Benza, jedne od najuglednijih automobilskih industrija na svetu.
- Tema koja je jako važna i opasna ukoliko se pogrešno prenose informacije je i raseljavanje naroda. Istina: Tačan podatak je da projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato Rio Tintu. Ova domaćinstva su već preseljena uz sveobuhvatnu podršku kompanije. Reč je dakle o raseljavanju ukupno 158 stalno naseljenih stanovnika, od čega je 156 već raseljeno. Nema govora o scenarijima kojima se zastrašuje javnost u kojima se govori o stotinama hiljada ljudi koji će biti raseljeni.
Rudnici u drugim zemljama
- U predlogu izmena zakona se navodi i da Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Austrija imaju više litijuma, ali da oni ne žele da kopaju svoje lepe zemlje kako kaže Ratko Ristić. To jednostavno nije tačno i dovoljno je da imate internet da biste sami proverili ove navode. Ali dobro zvuči nova teorija zavere da je Srbija kolonija i zemlja 3.sveta , zašto onda ne i rog na čelu?
- Sve navedene zemlje intenzivno razvijaju svoje litijumske projekte i njihova ležišta imaju značajno manje litijuma od Jadra. U Nemačkoj se razvija projekat Zero Carbon od strane Vulcan Energy, nedaleko od Frankfurta.
- Vulkan ima za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj već ove godine a očekuje se da će od 2025. ukupno pet fabrika proizvoditi oko 40.000 tona litijuma godišnje - što bi bilo dovoljno za skoro milion električnih automobila.
- Već ima i kupaca. Nedavno su potpisana dva ugovora na po 5 godina sa opcijom na još 5 godina: sa najvećim svetskim proizvođačem litijumskih baterija za električna vozila iz Južne Koreje i sa francuskim proizvođačem automobila Reno. Zaintersovana je i Opelova matična kompanija Stellantis.
- Francuska razvija Emili nekadašnji rudnik kalaja i volframa. Projekat se realizuje od strane kompanije Imerys i u fazi je studije predizvodljivosti. VLADA JE DALA PODRŠKU ZA RUDNIK LITIJUMA KOJI JE ZA NJIH PROJEKAT OD NACIONALNOG ZNAČAJA!
Planirana je podzemna eksploatacija počev od 2028. godine, sa vekom eksploatacije od 25 godina, čime se obezbeđuje dovoljno litijuma za opremanje 700.000 električnih automobila na godišnjem nivou.
- U Velikoj Britaniji u Kornvolu, nakon osam godina počelo je sa radom demonstraciono postrojenje za preradu litijuma koje se pušta u rad kako bi se proverilo na koji način i da li funkcioniše perada rude litijuma i o tome je pričao i britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson.
- Iako Srbija ima najbolje istraženo ležište litijuma, koje je 20 godina unazad predmet hiljada i hiljada analiza i gde imamo overene rezerve kritične mineralne sirovine za kojom postoji pomama svuda u svetu i koju sve razvijene zemlje pokušavaju da istraže na svom tlu, kako bi osigurale nezavisnost u lancima snabdevanja, mi umesto da otvorimo prvi rudnik, sada kasnimo za Nemačkom, Francuskom, Austrijom…
Medijska kampanja protiv projekta Jadar A zašto?
- U najvećoj meri tome je doprinela sveobuhvatna kampanja koja se vodi protiv ovog projekta godinama unazad na raznim medijskim platformama i društvenim mrežama. Daću samo primer:
- Glasila Junajted medije otpočela su sredinom juna 2024. godine drugu po redu kampanju, posle one iz 2021, protiv Projekta „Jadar“.
- Prema podacima sa sajta tog medija, tokom samo dva meseca, u periodu od 27. juna do 27. avgusta 2024, objavljeno je blizu 600 (592) priloga, ili u proseku oko 10 priloga dnevno gde je preko 90% ovih priloga je u potpunosti ili pretežno negativno intonirano.
Uglavnom su to prilozi u kojima dominira element širenja straha i panike posredstvom neistinitih i neodmerenih izjava o posledicama rudarenja litijuma.
- Navešću samo nekoliko primera: Sumpor se upoređuje sa paklom, a Srbija sa gasnom komorom (Zoran Kostić Cane), pominju se krateri kao na Mesecu (Zoran Drakulić), predviđa se trovanje čitavog rečnog sistema Srbije (Ljiljana Bralović), a zatim se navodi da je posle Jadra u planu otvaranje još 40 rudnika litijuma (Svetlana Ceca Bojković), iako overenih rezervi litijuma u Srbiji nema nigde osim u dolini Jadra.
- Ide se i korak dalje pa se priča o anomalijama novorođenčadi koje bi mogao da prouzrokuje litijum ako bi se našao u hrani i vodi (Duško Brković i Snežana Rakić), bez ikakvog obrazloženja na koji bi način to moglo da se desi. Širile su najneverovatnije teorije zavere o tome zašto se firma Rio Sava tako zove (Suzana Lazarević), neistine o više od 60 dozvola za istraživanje litijuma u Srbiji (Igor Radošević), kao i da će trećina teritorije Srbije biti raskopana (Borislav Novaković). Na sve to se kao kulminacija nadovezao i „aforizam“ Dinka Osmančevića objavljen u listu Danas, koji je tu sliku cinično zaokružio mrtvačkim posledicama: „Što se bude više kopao litijum, više će se kopati i rake. Ma, važno da se nešto radi.“
- DA LI IKO MOŽE DA POVERUJE U OVE TEORIJE I NEISTINE KOJIMA SE NAROD SVAKODNEVNO TRUJE. JA ISKRENO APELUJEM NA MEDIJE DA PRESTANU DA PRENOSE OVAKVE IZMIŠLJOTINE.
- U takvoj atmosferi, u ovim glasilima svakom je dozvoljeno da kaže šta god poželi i da za to ne snosi nikakvu odgovornost. Advokat Goran Zečević mogao je da bude zabrinut za „riblja prava“, a akademik Slobodan Vukosavić da govori o etrurskim i srednjevekovnim rudnicima koji već vekovima i milenijumima zagađuju Srbiju. Bivši košarkaš Vladimir Štimac zapitao se da li izgradnjom rudnika želimo da se prekopavaju kosti naših predaka, bivši sportski komentator Milojko Pantić vratio se u XIX vek da podseti kako je Miloš Obrenović napravio državu prodajući svinje, a ne litijum, da bi najzad finansijski stručnjak Goran Radosavljević utvrdio da je ekstrakcija litijuma možda bila šansa u XVIII, ali ne i u XXI veku, premda je taj najlakši metal otkriven tek početkom XIX veka, a svoju ulogu u zelenoj tranziciji dobio tek u XXI. Sve je odjednom postalo moguće, pa čak i to se bude protiv rudarske industrije u celosti.
- S druge strane onaj koji se u Srbiji zalaže za rudarenje - prodaje sopstvenu zemlju, izdajnik je i stavlja Srbiju i svoj narod u vazalni, kolonijalni položaj. Srbija postaje „rudarska kolonija“, a glagol „kopati“, koji bi sad trebalo da obuhvati rudarstvo u celosti, najomraženija reč i simbol podaništva i slabosti.
- Sa kolonijalnim diskursom pokrenut je i novi talas osporavanja Projekta „Jadar“ preko osporavanja samog litijuma, odnosno litijumskih baterija, iako je taj potez po mnogo čemu kontradiktoran, jer zašto bi nekom stranom faktoru bilo toliko stalo do iskopavanja litijuma u Srbiji ako je on neisplativ i ako postoje bolja i jeftinija rešenja za dugotrajne baterije.
- Srbija se poredi sa Papua Novom Gvinejom, Kongom, Nauruom... U isto vreme pogrešno su protumačene reči državne sekretarke Ministarstva ekonomije Nemačke Franciske Brantner iz njenog intervjua za BBC na srpskom od 22. jula tako što su ovi mediji, zaključili da Nemačka neće poštovati isti princip u Srbiji, odnosno da neće iskopavati litijum na svojoj teritoriji.
- Tehnologija za vađenje litijuma iz rude jadarit razlikuje od tehnologija za vađenje litijuma iz drugih tipova ležišta, a poruka Franciske Brantner za Nemačku se u suštini uopšte ne razlikuje od one koju u Srbiji javnosti šalje Aleksandar Vučić i Vlada RS, kada govorimo da Projekta „Jadar“ neće biti dok god se ne ispune svi ekološki standardi naše zemlje i EU.
- Ona je govorila i o tome da je Projekat „Jadar“ značajno unapređen u pogledu zaštite životne sredine od 2022. godine i da je praktično neuporediv sa prvobitnom verzijom projekta, na koju se najčešće pozivaju njegovi protivnici.
- S druge strane Dragana Đorđević i Ratko Ristić su profesore i naučnike koji su bili angažovani na internoj studiji izvodljivosti koju su radili za Rio Tinto, zbog toga u više navrata nazivali „plaćenicima“ i „izdajnicima“, tretirajući ih za moralno niže oblike ljudskih bića, što je izazvalo reakcije značajnog dela naše akademske javnosti među kojima je i akademik i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković, jedan od članova Proglasa i ponajmanje naklonjen aktuelnoj vlasti. On je 15. avgusta krtikovao u medijima ponižavanje njegovih kolega stručnjaka od onih koji znaju manje ili nemaju nikakve stručne ingerencije da pričaju o Projektu „Jadar“.
- Takođe je objasnio da je Rio Tinto imao obavezu da angažuje naučnike za izradu internih studija, da je dobro što je to radio sa domaćim stručnjacima i da oni samim tim najviše znaju o Projektu „Jadar“.
- Svedoci smo da se u tim medijskim glasilima nije našlo prostora upravo za stručnjake iz rudarsko geološke, tehnološke struke koji uz svo dužno poštovanje imaju više znanja o temi od ginekologa, glumaca ili šumara.
Struka o projektu Jadar
- U predlogu izmena zakona poziva se na Srpsku akademiju nauka I umetnosti. Nije SANU stao protiv ovog projekta, nego određeni pojedinci, a svakako ne institucija i to je tendeciozno iskorišćeno da se predstavi kao stav naših najistaknutijih akademika! Ovde pričamo o Slobodanu Vuksanoviću, predsedniku odbora za energetike SANU, koji je ujedno javno pre neki dan rekao da bi moratorijum na litijum bio kapitulacija društva i da zabrana ne vodi nigde.
- Akademik Cvetkovic je o ovom skupu u SANU rekao: Simpozijum u SANU nije bio javna rasprava, takvih skupova je do sada u Akademiji bilo na stotine, većina se bavila temama važnim za društvo, ali nijedan od njih nije bio zloupotrebljen za zasenjivanje nestručne javnosti, poput ovoga o projektu Jadar. Nešto što je zaista moglo da pokrene pravi stručni dijalog u akademskoj atmosferi i bez unapred određenih stavova, iskorišćeno je kao presuda, kao argument da tu nema šta više da se razgovara. Javno mnjenje je tako poverovalo u rečenice: „SANU se izjasnila!“ ili „SANU je rekla!“ i to bez ikakve rezerve, mada prema istraživanju IPSOS-a, četiri petine tog istog javnog mnjenja ne može da navede nijednog sadašnjeg člana Akademije, a preko devedeset procenata nije nikada prisustvovalo nekom događaju u SANU. I reći ću vam i ovo, ako neko izvan akademske zajednice kaže da je u SANU završena javna rasprava o projektu Jadar, on pokazuje da je ili naivan ili bezobrazan, ali ako to izjavi doktor nauka, onda je posredi samo ovo drugo - da vas podsetim, on je jedan od potpisnika vaseg proglasa! Za razliku od vas - bar je realan i posten iako ne podrzava politiku nase vlade i predsednika!
- Što se tiče stručne javnosti, citiraću i do nedavno dekanku Rudarsko-geološkog fakulteta Biljanu Abolmasov koja kaže u intervjua za NIN da eksploatacija može da bude ekološka I da zadovolji i potrebe za rudom i neophodnost zaštite životne sredine ako se sprovodi pod vrlo strogim kriterijuma, a danas postoje senzori povezani sa satelitima preko kojih u svakom trenutku možete da znate sve šta se dešava. Koštaju, ali vrede. Kao i da se protiv geoloških istraživanja u Srbiji vodi hajka bazirana na ozbiljnoj neinformisanosti
Aktuelni dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić demantovao je sve što se u predlogu zakona navodi na tvrdnje o otpadu “Prvo je bilo planirano da se odlaže u tečnom stanju, kao kod klasičnih flotacijskih jalovišta. Ali to je najnepovoljniji oblik odlaganja. Drugi način je zgusnuta jalovina, u obliku paste, i treći, suvi kolač ili „kek“. „Rio Tinto“ se posle mnogo testiranja odlučio za najbezbedniji način, za odlaganje jalovine u obliku suvog kolača”
- Dejan Barjaktarević, Predsednik Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije, 10.septembra 2024. kada su predstavnici opozicije predali predlog izmena zakona naveo je da su političari i narodni tribuni pokazali svoje pravo lice. Da su udarili na struku staru 6 vekova koja je svojim delovanjem dovela do razvoja države. Kao i da je predlog jednak vraćanju u srednji vek, u vreme vračara i gatara.
- Gospodo,ne možete da se zalažete za struku i nauku, deklarativno, pa da pogazite istu.
Napomenuću i Stevana Blagojevića, direktora Instituta za opštu i fizičku hemiju koji je demantovao navode u vezi sa sumpornom kiselinom koji se pojavljuju u medijima, a koje opozicija očigledno nije videla, kao što nije navela ni demant prof Dragane Đorđević. On je naveo da Srbiji sumporna kiselina nije nepoznata i da je trošimo oko milion tona godišnje, dok bi se u projektu Jadar koristilo 1/3 ukupne godišnje potrošnje u ovom momentu. Litijumske baterije su budućnost. Svi serveri za veštačku inteligenciju koriste litijumske baterije. Ipak, što se iskopavanja litijuma tiče, moraćemo da radimo sa strancima, ne možemo sami- rekao je Blagojević.
- Profesor RGF-a u penziji Dinko Knežević rekao je da struka nema nedoumica, da se ljudi plaše zbog uticaja onih koji su apsolutno nestručni i podvukao da onaj ko se razume u rudarstvo, nema razloga da se plaši od iskopavanja litijuma u okviru projekta Jadar.
Opozicija o projektu Jadar
- Uprkos tome što se zanemaruje stav stručnjaka i domaćih dokazanih eksperata, ujedno se bune i protestuju oni koji su sopstvenu zemlju prodali Rio tintu i omogućili da se rudnik razvija. To je najslikovitiji primer licemerja. Ja ne znam šta je veći pokazatelj toga da govorite neistine i zaluđujete narod, ako s jedne strane svoja imanja i dedovinu kako to kažete prodate Rio tintu, a s druge strane izlazite na proteste i govorite protiv Rio tinta.
Marinika Tepić je krajem juna objavila fotografiju sa protesta u Loznici. Naime, na protestu je bio Božidar Đedović koji je sa bratom prodao zemlju i kuću Rio Tintu a čija je supruga Dijana Đedović, liderka SSP-a u Loznici na poslednjim izborima ubedljivo izgubila. Na kupoprodajnom ugovoru koji su mediji objavili jasno se vide imena prodavaca, Božidar i Dragan Đedović, a sa druge strane kompanija Rio Tinto i njeni pravni zastupnici. Nekretninu su naplatili 76.763 evra.
- U isto vreme bliski Đilasov saradnik Marko Blagojević prodao je zemljište Rio Tintu leta 2021. za neverovatnih 717.000 evra
- Podsetiću vas i na ne tako davnu izjavu Dragana Đilasa iz 2017. kada se i dalje slagao da projekat Jadar treba da bude prioritetan projekat za RS, kao i u periodu 2004-2012.
Citiram: Đilas 25.10.2017.
- Evo, potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas, zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napraviti brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili u automobilu deo na kome piše "Made in Srbija"- rekao je tada Dragan Đilas.
- Citiram i izjavu Dragana Đilasa od 29.septembra 2024. kada je gostujući na televiziji izjavio da se Srbija rasprodaje i da naša zemlja nema nikakav interes da se eksploatiše litijum.
- Pa vi sada proverite koliko je konzisten u svojim izjavama u razmaku od par godina.
Nedavno, odnosno 17. jula ove godine u Narodnoj skupštini je naveo:
“Smatram da su prirodna i rudna bogatstva Srbije velika mogućnost za ovu zemlju i smatram da će verovatno jednog dana postojati i tehnološke mogućnosti, a postojati i država da bismo mogli da razmišljamo o korišćenju tih naših bogatstava”
- Slično kaže i Radomir Lazović, zeleno levi front
"To je trajna zabrana ali mi naravno ne možemo da utičemo da neko kasnije u nekoj drugoj realnosti to promeni. I to je u redu, možda će se promeniti okolnosti, možda će doći do nekih novih otkrića..."
- Odnosno opozicija se ne protivi iskopavanju litijuma, već se bori da se eksploatacija vrši onda kada oni dođu na vlast.
- Pre par dana u medijima Đilas priznaje greške DS-a, kao na primer što je bila prodaja NIS-a pretpostavljam, a onda navodi da ćemo da se razvijamo otvaranjem 50 rudnika širom Srbije, što je nemoguće jer bi nam za to trebalo 1000 godina narednih ako imamo u vidu da za jedan rudnik od istraživanja do otvaranja treba 20 godina. Pa kaže “kada se Nemačka spremi i kada počne da vadi litijum sa tehnologijom koja ne zagađuje životnu sredinu i kada Srbija postane država u kojoj ne možete da kupite ministre, predsednike ili nekog Peru na rampi koji će za 500 evra da kaže teraj taj kamion, onda možemo da otvorimo stručnu raspravu da treba raditi ili ne”
- Pa jel su vas kupili kada ste ih doveli gospodine Đilas? Vređate predsednika, ministre i građane da su korumpirani i da za 500 evra dižu rampe, a Rio tinto ste u Srbiju doveli Vi i vaša stranka, ne znam samo jel to iz ličnog iskustva iznosite ova inače potpuno neistinita zapažanja u ovom trenutku?!
- O izjavama gospodina Mikija Aleksića lidera Narodnog pokreta Srbije koji preti uličnim borbama ako izabrani narodni poslanici ne odluče kako je on zamislio u ovom domu parlamenta ne bih previše trošila reči. Inače, narodni poslanik Aleksić je imao konferenciju za medije gde je govorio o korupciji u Gvineji i kako je Rio tinto tamo korupcijom postavio vlast, ne znam da li je mislio na Koštunicu i DSS ili Tadića i DS koju su doveli Rio tinto I izdali mu prvih 9 dozvola. Miki Aleksić nastavlja svojim utabanim putem, ide protiv svojih koalicionih partnera kao i na izborima i optužuje ih za korupciju.
- Nisu samo Đilasovi bliski saradnici prodali svoja imanja Rio tintu, pa izašli na proteste protiv Rio tinta, još aktivista je uradilo isto.
- Nebojša Petković, aktivista udruženja "Ne damo Jadar", kao i njegova supruga Marijana, predvode proteste protiv Rio Tinta u Loznici. Međutim, kada je u u javnosti otkriveno da je Nebojšin otac, Milan Petković, prodao je zemlju Rio Tintu, o čemu svedoči ugovor o kupoprodaji, supružnici su za to optužuli bolesne roditelje.
- Zlatko Kokanović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije pre nego što je postao "ekološki aktivista" pokušao je da svoje imanje u Gornjim Nedeljicama na kojem se nalazi nelegalno izgrađeni objekat proda kompaniji Rio Tinto. Prema dokumentu iz 2019. godine Kokanović je pregovarao o prodaji zemljišta. Naime, Kokanović je sa drugim sugrađenima i bratom Zvonkom potpisao saglasnost i odgovorio pozitivno na predlog Rio tinta za otkup imovine u Brezjaku u kome prihvata ponudu za useve voćki i šumskih stabala, gde se traži cena za poslovne objekte od 1800 evra po kvadratu, za poljoprivredna i šumska zemljišta 300 evra po aru, za uređene stambene prostore 900 evra po kvadratu, za pomoćne zgrade 400 evra m2, uređene bunare koji se koriste 5000 evra, za uređene izvore koji se koriste 5000 evra. Kako su ti pregovori propali, s obzirom na to da rudnik nije planiran na delu gde braća Kokanović imaju posed, Zlatko je krenuo u opozicionu borbu. U međuvremenu je tu istu svoju zemlju poklonio Ćuti 28.7.2021. godine, da bi on onda mogao nadalje da ucenjuje kompaniju Rio tinto.
- Kokanović nastavlja svoju licemernu opozicionu borbu i tako je 9.avgusta ove godine rekao za svetsku novinsku agenciju citiram:
- “Svi mi ovde, spremni smo da izgubimo živote, oni mogu da pucaju. Samo tako mogu da otvore rudnik. Njihov profit nas ne zanima. Odrasli smo na ovoj zemlji i na ovoj ćemo zemlji umreti. Ova zemlja nije ničije vlasništvo, pripada našoj deci”.Očigledno da je ta ista zemlja imala cenu i nije pripadala deci kada je pregovarao da bunar proda za 5000 evra.
Pre izbora nije se ćutalo o projektu
- Moram da demantujem i sve one koje tvrde da su vladajuća koalicija i predsednik Aleksandar Vučić obmanuli javnost, jer pre lokalnih i parlamentarnih izbora nisu pričali o projektu Jadar. Čak i opozocioni mediji pišu da je kontinuirano tokom 2023.godine predsednik Aleksandar Vučić javno govorio da je napravio užasnu grešku što je dozvolio da se obustavi projekat u dolini Jadra.
- Što se tiče ministara u Vladi, ja sam lično više puta govorila da ovaj projekat treba razmotriti, a navešću precizno i kada 3.11.2022. za Euronews, DĐH, što je svega par dana od mog stupanja na dužnost u prvom mandatu.
- MIslim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi. Moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, šta nije i zašto nije. Sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga, na gubitku su.
- 19.4.2023. sa sastanka sa ambasadorom Normanom. Srbija je zemlja koja je srazmerno svojoj veličini bogata mineralnim resursima. Naš cilj je da se to bogatstvo koristi u interesu naših građana i da stvaramo uslove za održivo rudarstvo, kroz poštovanje svih domaćih i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine. Na tome ćemo raditi kroz unapređenje regulative, izradu strateških dokumenata i saradnju s međunarodnim partnerima, koji mogu da nam prenesu najbolja svetska iskustva. Pratimo aktivnosti EU na planu definisanja odnosa prema kritičnim mineralnim sirovinama, koje su važne za privredni razvoj i potrebe novih, ekološki prihvatljivih tehnologija, jer želimo da i Srbija svoje standarde u rudarstvu uskladi sa evropskim
- Forum Večernjih novosti, Naša održiva zajednica, 12. septembar 2023.
Đedović o litijumu: "Litijum je naš dar od boga. To je voz koji će proći, pitanje je hoćemo li ući u njega ili ostati na peronu da žalimo”
- Da zaključim: Pokušala sam precizno da predstavim i pokažem da opozicija ovim predlogom izmena zakona ne izražava svoju brigu za očuvanje životne sredine, već se radi o borbi za vlast, a sada želim da naglasim šta je za građane najvažnije.
- Poštovani građani, treba da znate da se ništa neće dešavati dok studije ne pokažu da je to bezbedno, a to neće biti barem još dve godine, dok se ne završe studije i za zaštitu životne sredine i za rudarski i za procesni deo projekta i dok nadležne insitutcije ne daju zeleno svetlo da su predložena rešenja u skladu sa zahtevima i standardima. Da pojednostavim, u ovom momentu MI NE ZNAMO ni da li će projekta biti i nema potrebe da zabranjujemo iskopavanje strateške mineralne sirovina koja je tražena u celom svetu, a za koju postoji jedno od najbolje istraženih ležišta globalno baš u Jadru.
-Pozivam sve na dijalog, da slušamo struku, a ne buku, da budemo transparentni i da se ponašamo odgovorno u cilju prosperiteta naše zemlje, privrede i građana. Hvala na pažnji.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)