ZA EKSPLOATACIJU JADARITA, ALI SU POTREBNE OZBILJNE MERE ZAŠTITE! Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta: Neistine su jako opasne!

Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Biljana Abolmasov, govorila je za NIN o eksploataciji jadarita i ekstrakciji litijuma iz rude, te istakla da je potrebno da se okupe stručnjaci i govore o ovoj temi kako bi čitav prosec bio izvršen što bezbednije i da je kontrola iskopavanja vema važna.

Na samom početku razgovora na pitanje da li će Rudarsko-geološki fakultet izaći sa zvaničnim stavom o eksploataciji jadarita, Abolmasov je rekla da neće i da je to posao Ministarstva.

- Rudarsko-geološki fakultet je, zajedno sa „Rio Tintom“, našao mineral jadarit iz kojeg može da se ekstrakuje litijum. Mi treba da obezbedimo da se podzemna eksploatacija vrši shodno najvišim standardima i tu se naš posao završava. Mi nemamo nikakve veze sa onim što se dešava dalje sa sirovinom, to su tehnološki postupci u mašinskim postrojenjima i to je u domenu rada Tehnološkog i Mašinskog fakulteta, koji projektuju dalja postrojenja za preradu - rekla je i dodala da postoji razlog zašto se profesori sa Rudarsko-geološkog fakulteta retko oglašavaju u javnosti po pitanju projekta ''Jadar'':

- Iz razloga što je sve što se dešava u poslednjih mesec i po dana do te mere ispolitizovano da svaki naš komentar predstavlja svrstavanje na jednu ili drugu stranu. Mi smo obrazovno-naučna institucija, koja pruža konsultantske usluge iz različitih oblasti rudarstva i geologije i ne želimo da učestvujemo u toj vrsti politizacije.

Šta su, po vašem mišljenju, najveći izazovi projekta „Jadar“, odnosno eksploatacije jadarita?

- Najveći je problem otpada, odnosno jalovine koja će ostati nakon ekstrakcije litijuma, odnosno litijum-karbonata i bora iz same rude. Ali ja kao geolog ne mogu da pričam o tehnološkom postupku, jer to nije posao rudara ili geologa, već posao ljudi koji se bave drugim tehnološkim postupcima, a ne čistom eksploatacijom. Kolege sa Tehnološkog i Mašinskog fakulteta su mnogo pozvanije od nas da pričaju o procesu prerade. Drugo, tehnička dokumentacija projekta „Jadar“ nije kompletirana. Zasad je na javnoj raspravi bio samo nacrt studije zaštite životne sredine. Dakle, ni studija zaštite životne sredine nije završena. Kao što nije završen ni glavni rudarski projekat. Sve ono što javnost pominje kao moguće opasnosti još nije zaokruženo u inženjerskom, odnosno tehničkom smislu. To je ono što je važno. Ja verujem svim svojim kolegama, profesorima sa drugih fakulteta, koji su na bilo koji način učestvovali u izradi studije, da je sve što su do sada radili urađeno na maksimalno profesionalnom nivou.

Foto: Tanjug/RADE PRELIĆ

Planira se podzemni rudnik. U čemu se rudnik jadarita razlikuje od bilo kog drugog podzemnog rudnika u Srbiji? I koje su glavne razlike u odnosu na površinske kopove?

- Podzemni kopovi se suštinski ne razlikuju između sebe, to je podzemni objekat. Jedino je razlika u tome šta se eksploatiše i u implementaciji savremenih tehnologija, koje stranci imaju. Tu su razni sistemi zaštite samog iskopa, automatizovani procesi, filtriranja, svega onog što nažalost u našim rudnicima nema, osim u podzemnoj eksploataciji u Boru. Tu su primenjeni najviši standardi, koje mi do dolaska „Ziđina“ nismo imali prilike da vidimo. Meni je žao što mi to sve nismo bili u stanju sami da uradimo. Podzemna eksploatacija ima svoje izazove, ali ja često umem da kažem da ne postoje problemi narušavanja životne sredine što se tiče rudnika, postoje samo loša tehnička rešenja, odnosno loša inženjerska rešenja ili loše izvedena projektovana rešenja. Vi u projektu morate da predvidite sve moguće opasnosti i da tome prilagodite svoj objekat i kroz rešenja obezbedite da ne dođe do inženjerskih problema. Što se tiče površinske eksploatacije, ona mnogo više devastira prostor nego podzemna.

„Kolubara“ je primer...

- Jeste, ali ne treba zaboraviti da nama „Kolubara“ i „Kostolac“ daju 75 odsto potrebne energije. Mi nemamo alternativu za površinske kopove lignita. Naši obnovljivi izvori, na primer hidroelektrane, i one imaju određeni kapacitet. A ako zaista uđemo u ono što se prognozira u vezi sa klimatskim promenama, naš hidropotencijal će biti sve manji i manji. Ili ćemo graditi više hidroelektrana na Drini ili ćemo morati da uvozimo električnu energiju. Ja nisam sigurna da su nuklearne elektrane rešenje za našu sredinu. Ni najnaprednije zemlje u svetu ne dobijaju više od obnovljivih ili alternativnih izvora od 10 odsto... Pa najveći eksploatatori lignita u Evropi su Nemci. Ali oni su primenili sve ekološke standarde...

Biljana Abolmasov je potom rekla da se ruda jadarita potpuno bezbedno može izvaditi na površinu.

- Da, ali u svakoj struci postoji rizik. I u našoj struci postoji, kao kada odete na operaciju slepog creva.

Potom se na površini pristupa ekstrakciji litijuma iz rude...

Čitav postupak tehnologije prerade rude se obavlja na površini terena. Ja moram da kažem da za tehnologiju prerade, za postrojenja, nisu odgovorne kolege sa rudarstva, odnosno geologije, nego kolege iz drugih struka. Ja apsolutno verujem u naše tehnologe i mašince, verujem da oni rade po najvišim standardima.

Jedan od glavnih problema koji se apostrofiraju je jalovina?

- Koliko ja znam, još nije opredeljena metoda ni kako će jalovina izgledati ni kako će biti deponovana. Prema poslednjim informacijama koje smo svi čuli, otpad će biti u obliku suvih briketa, ali koliko znam, to još nije usvojeno.

Da li ti briketi mogu bezbedno da se vrate u okno?

- Da, ali moraju da se sprovedu ozbiljne mere zaštite, potpuno izolovanje, odnosno plombiranje mesta gde se odlaže otpad.

Protivnici iskopavanja jadarita kažu da će najviše stradati reke, da će Korenita i Jadar biti potpuno zagađene, a govori se čak i da će Drina biti potpuno isušena...

- To je ozbiljno preterivanje, ali imamo kolege sa građevinskog fakulteta koje se bave hidrologijom i koje rade hidrološke studije, koje sve to treba da pokažu. Korenita je i sada zagađena, iz Stolica, iz jalovišta antimona, i pitanje je da li se kontroliše sadržaj teških metala u njoj. Oni su 2014. mogli da imaju potpunu ekološku katastrofu.

Znači, tvrdite da ako se poštuju standardi vađenja rude na površinu, sve može da se izvede bez problema?

- Apsolutno.

Da li eksploatacija može da bude ekološka, odnosno da zadovolji i potrebe za rudom i neophodnost zaštite životne sredine?

- Može pod vrlo strogim kriterijuma, koji pre svega podrazumevaju odgovarajuću zakonsku regulativu koja sprečava mogućnost da vi zagadite, na poštovanju te regulative i kontroli, koju može da obavlja Ministarstvo, a koja se obavlja pomoću savremenih sistema monitoringa, koji opet omogućavaju da u realnom vremenu pratite sve, od sleganja tla do zagađenja, i vazduha, i zemlje, i vode... Danas postoje senzori povezani sa satelitima preko kojih u svakom trenutku možete da znate sve šta se dešava. Koštaju, ali vrede. Kada je, recimo, građen „Ada mol“, čovek je iz Londona pratio vibracije i buku pomoću postavljenih senzora i zatvarao gradilište ako su pređene granice.

- Ali postoji jedan drugi problem. Protiv geoloških istraživanja se u Srbiji vodi hajka bazirana na ozbiljnoj neinformisanosti. Mi bez geoloških istraživanja nećemo moći ni da saniramo klizišta, ni da gradimo puteve, ni da gradimo zgrade... Niti da radimo ijedan projekat vodosnabdevanja, niti istraživanja koja su potrebna za zemljotresno inženjerstvo, za građevinarstvo, pa i za obične kamenolome, koji su neophodni na lokalu kako bi se gradili putevi. Te neistine su jako opasne.

Čini se da se i u ovom slučaju manje čuje glas struke, nego političara ili raznih drugih organizacija u kojima ima malo stručnih ljudi ili ih nema uopšte...

- Ovde je svako obrazovanje, odnosno struka, obezvređeno, a s druge strane su proširene mogućnosti da se svako izjasni na svaku temu, pogotovo na društvenim mrežama. Ja sam protiv toga da mi glumci pričaju o tome kako se vrši eksploatacija... Ne želim ni da doktori, ni ljudi koji su edukovani iz drugih oblasti, pričaju o stvarima o kojima sam ja edukovana najmanje pet godina i još plus godine rada u struci. Zamislite kada bi mi neko od lekara pričao kako treba da se sanira klizište? Ili kada bih ja neurohirurgu objašnjavala kako treba da se operiše neki neurohirurški problem? Svako može da iznese mišljenje, ali moramo da budemo svesni da su ona najčešće laička.

Ali mi na ulicama imamo veliki broj ljudi koji su iskreno zabrinuti za to šta će se dogoditi ako se otvori rudnik jadarita. Kako ćemo doći do rešenja, do odgovora na pitanje šta treba da uradimo s litijumom?

- Ja razumem zabrinutost ljudi koji nisu upoznati sa svim detaljima projekta „Jadar“. Jedan broj ljudi, žao mi je što to kažem, nije ni u mogućnosti da razume tehnička rešenja. Ali ne možete zvati nekoga ko je glumac da vam kaže da li je projekat brane „Đerdap“ dobar ili ne. Ili košarkaš, doktor... Kako će on koji nije konstruktivac ili hidraš, kako će dati mišljenje o tome? Vidite, kada uradite branu kao što je „Đerdap“, vi imate ozbiljno narušavanje ekosistema, kada izgradite auto-put imate ozbiljno narušavanje ekosistema, kada napravite naselje, imate to isto. Kada napravite Zlatibor, kao grad, imate ne samo narušavanje ekosistema nego i narušavanje celog pejsaža. Pa to nikome ne smeta. Ili smatrate da nije trebalo da imamo ni puteve, ni tunele, ni mostove, ni brane... jer sve to ugrožava ekosistem. Prosto nije tačno da svi rudnici ugrožavaju ekosisteme, odnosno ugrožavaju do mere koju smo dozvolili, zakonima, merenjima, inspekcijom... Ukoliko u tom lancu sve bude ispoštovano, vi nemate problem.

Da li mislite da su ljudi u Srbiji protiv eksploatacije litijuma ili protiv „Rio Tinta“ kao kompanije?

- Mi ne možemo mimo sveta. U nekom trenutku, kada nismo u mogućnosti da nešto radimo sami, mi moramo da zovemo nekoga iz sveta s kim ćemo ući u partnerske odnose ili kako god, tu je dobar primer „Ziđin“. Ja sam odrasla u socijalističko doba. Rudarstvo se u toj državi poštovalo, rudari su bili udarnici. Meni je najviše žao što mi nismo bili u stanju da sami uradimo ono što se danas radi u Boru i Majdanpeku, na kopovima bakra i zlata. Žao mi je što auto-put nisu gradile naše firme. Jer ono što su naši ljudi radili i dan-danas stoji. Ali to je druga generacija, druga filozofija, drugo vreme je bilo. Danas ako niste u mogućnosti nešto da radite, a želite kao država da zaradite, morate ponuditi nekom drugom. Da li će to biti „Rio Tinto“ ili neko drugi, to je pravo pitanje? Da li smo protiv „Rio Tinta“, a pristaćemo na neku kinesku ili nemačku kompaniju koja će eksploatisati... Po mom mišljenju, što se litijuma tiče, mi smo pet godina u zaostatku sa eksploatacijom. Da smo počeli pre pet godina, imali bismo pet godina zarade.

Kako ćemo da rešimo ovu situaciju, problem koji očigledno postoji? Zar ne bi trebalo stručnjaci iz raznih oblasti da se okupe i dođu do rešenja? Da se u javnost izađe sa jasnim stavom struke?

- Jedini način je da se posle završene kompletne tehničke dokumentacije, ne pred očima javnosti, ovo nije rijaliti šou, rudarstvo i geologija nisu rijaliti, okupe stručnjaci koji su za i stručnjaci koji su protiv, a koji će postavljati pitanja ljudima iz „Rio Tinta“. I iz toga mora da izađe rešenje. Znači ne možete vi ništa da ne znate, a da pričate o tome. Jedna koleginica je tvrdila da u Mačvi ima toliko vode da može 80 miliona ljudi da se snabdeva vodom. To je notorna laž, glupost. Ne postoji takvo izvorište u svetu.

Kako kaže, ove godine je rekordno mali broj upisanih studenata na Rudarsko-geološki fakultet, a sve je to posledica kampanje koja traje je četiri godine, koja se vodi u javnosti, gde se ovaj fakultet i indirektno i direktno optužuje za razne stvari.

-  Ljudi ne shvataju da kolege sa našeg fakulteta, rudari i geolozi, kao i profesori zaštite životne sredine koja je vezana pre svega za rudarstvo, rade svoj posao. Kolege imaju problema da rade na terenu, sprečavaju ih da rade poslove koji nemaju nikakve veze sa litijumom. A to su važni poslovi, od pitanja sanacije klizišta, izgradnje zgrada, trasiranja puteva, traženja vode za vodosnabdevanje, traženja kamena za puteve, to se u lokalu vadi... Kolege imaju probleme jer svi misle da traže litijum. To je potpuno pogrešna predstava. Ne možete da budete protiv kamenoloma, jer nećete imati put. Ne možete da budete protiv istraživanja vode, nećete imati vodu. Ne možete biti protiv istraživanja za izgradnju zgrada, kako ćete fundirati objekat? Ta kampanja protiv rudarstva i geologije kao struke mora pod hitno da stane.

Da li verujete da država može da kontroliše „Rio Tinto“?

- Kako ja to mogu da znam. Mislim da to pitanje ipak treba da postavite nekom iz resornih ministarstava.

BONUS VIDEO