Na samitu o strateškim sirovinama Srbija potvrdila geopolitičku orijentaciju

Posle tri godine blokade projekta litijuma Srbija je prelomila u korist svog  razvoja i odlučila da proaktivno pristupi ovoj temi. Rizikovali smo da budemo jedina država u Evropi koja bi se svesno odrekla svoje komparativne prednosti. Tokom današnjeg samita Vučić-Šolc, nazvanog Samit o strateškim sirovinama, javnost je iz prve ruke saznala da je održivo rudarstvo moguće i izvodljivo. Sa tim u vezi kancelar Šolc je istakao da su standardi prioritet uključujući ekologiju ali i socijalne aspekte. Sa aspekta Srbije od suštinske važnosti je evropsko zakonodavstvo koje ne dozvoljava plasman proizvoda koji uništavaju životnu sredu i to je precizno određeno Zakonom o kritičnim sirovinama i institucijom „baterijskog pasoša“.  

Odluka Srbije da potpiše Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima kreira potpuno novi investicioni ambijent za koji predsednik Vučić navodi da može privući 6 milijardi eura stranih direktnih investicija. Ulaskom u strateško partnerstvo sa EU Srbija se obavezuje na primenu evropskog zakonodavstva u pogledu kritičnih sirovina i njihove prerade.

To znači da će se primenjivati propisi čija je garancija dostupnost evropskog tržišta. Nakon potpisivanja Memoranduma predstoji nam dug put u okviru zakonskih procedura i tehnoloških rešenja. Pored .godinama napadanog . rudarskog projekta ovaj samit je otvorio vrata za globalne lidere autoindustrije poput Merceds-Benc korporacije čime je poslat jasan signal da je Srbija spremna da učestvuje u Velikoj zelenoj utakmici kao vodeća zemlja u Evropi. Srpski izbor u korist Evropske unije pre svega je motivisan ekonomskim razlozima, zaštitom životne sredine i u uslovima rada, a što se sve uklapa u širu sliku jačanja međunarodne i geopolitičke pozicije Srbije. Kao deo evropskog rešenja po pitanju strateških sirovina Srbija postaje nezaobilazni centar Evrope, prva adresa za buduće investicije u fabrike baterija i električnih vozila. Reindustrijalizacija Srbije je logičan korak nakon izgradnje puteva i prateće infrastrukture, povoljna okolnost je što raspolažemo litijumom kao centrom ekonomije 21. veka.

Uspešne države se razlikuju od neuspešnih na osnovu sposobnosti da kreiraju nove izvore rasta. I Rusija, Norveška i Ujedinjeni Arapski Emirati raspolažu naftom ali nisu sve tri države iskoristile ovaj resurs za unapređenje svoje socio-ekonomske perspektive. Upravo u mogućnosti da organizujete svoju stratešku prednost leži šansa da napredujete na ekonomskom i tehnološkom polju. Predsednik Vučić je na konferenciji za štampu jasno istakao da će Srbija u skladu sa pravilima EU prerađivati 80-85% litijuma što znači da će se prerađivački kapaciteti otvoriti u Srbiji i zapošljavati srpske građane. Upravo sve suprotno od onoga što su govorili protivnici razvoja Srbije kada su nam dodeljivali ulogu afričkih država. 

Kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja i geopolitičko takmičenje, tako i zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima.  Sa potencijalom od 58.000 tona litijuma i 285.000 tona borne kiseline godišnje, Srbija poseduje resurs s kojim bi mogla da značajno doprinese divrsifikaciji evropskih lanaca snabdevanja i na taj način poboljša svoj ekonomski uticaj korz jačanje evropske strateške autonomije u odnosu na Kinu. Time bi ujedno ojačala i sopstveno geopolitičko pozicioniranje jer opredeljenost za kritične sirovine predstavlja i određivanje prema Evropskoj uniji kojoj Srbija kao dugogodišnji kandidat za članstvo teži. Potpisivanjem sporazuma o kritičnim sirovinama Srbija neće ispustiti priliku za dalji razvoj.

Propuštanje razvojne šanse zbog dezinformacija i politikanskih manipulacija bio bi štetan i iracionalni potez prema razvoju Srbije. Zahvaljujući strateškoj viziji Predsednika Vučića Srbija ima istorijsku šansu da napravi novi ekonomski sektor elektro mobilnosti koji će mapirati Srbiju kao investicionu destinaciju za čiste tehnologije sa visoko kvalitetnim radnim mestima. Korišćenjem srpskog litijuma proizvodiće se srpska baterija koja može ići u srpski električni automobil. 

Srbija je eliminisala rizik da se suoči sa međunarodnom arbitražom i plaćanjem astronomskih kazni zbog grupe neodgovornih politikanata, interesnih grupa koji kroz raspirivanje strahova među građanima vide svoju političku priliku. Zabrinutost za životnu sredinu je legitimni interes ali ignorisanje činjenica kroz plasman apokaliptičnih scenarija predstavlja hibridnu pretnju protiv ekonomske bezbednosti Srbije. Temu za analizu predstavlja izražen anti-evropski narativ onih koji su do juče važili za zagrišene evropejce, a danas napadaju nemačkog kancelara i Evropsku uniju. Društveni dijalog je potreban, briga za ljude u Nedeljicama nije manja nakon potpisivanja ovog memoranduma. Skoro sva imanja su dobrovoljno prodata što će olakšati posao u okviru socio-ekonomskog dijaloga i kandidovanja rešenja koja se tiču lokalne zajednice. Dobar korak predstavlja objavljen nacrt Studije o životnoj sredini.

Nemački mediji potenciraju sporazum kao geopolitičku protivtežu Kini. U srpskom slučaju radi se o jednostavnom pragmatizmu gde Srbija bira EU kao partnera koji može ponuditi ono što Kina ne može bez ikakvih geopolitičkih motiva. Srbija ima interes da bude članica EU te je i prirodno da koristi ono najbolje što EU može ponuditi a to su standardi, investicije i tržište. Danas je tužan dan za sve one koji su svoju karijeru gradili na predstavljanju Srbije kao anti-evropske države.

BONUS VIDEO