PRVI ČOVEK OPŠTINE KUMROVEC NEMA NIŠTA PROTIV ŠAPIĆEVE IDEJE! Šaljite nam Tita, znamo gde ćemo ga zakopati!

Pa šta ako nam vrate Tita iz Beograda? Smestili bismo ga ovde, pokraj njegove vile.

Ovako načelnik opštine Kumrovec Robert Šplajt reaguje na ideju kojom je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić pre nekoliko meseci uzburkao duhove širom bivše Jugoslavije. Podsetimo, on je izneo ideju (pročitajte opširnije u okviru) da se posmrtni ostaci Josipa Brza Tita, maršala i doživotnog predsednika SFRJ, izmeste iz Kuće cveća i prenesu u Hrvatsku.

Robert Šplajt poznaje sve meštane svoje opštine. I ne čudi to, jer ih je svega 304. Turista je, s druge strane, mnogo više. Zbog toga što se radi o Titovom rodnom mestu, naravno. Posetila ga je ekipa Jutarnjeg lista, a od Zagreba do rodne kuće (muzeja) Josipa Broza ravno je 47 minuta vožnje.

Evo kako je izgledao taj razgovor.

Dugo ste opštinski načelnik?

- Sedam godina.

Koliko ćete još?

- Pa ne znam. Koliko me ljudi hoće i koliko sam im potreban. Nadam se da ćemo dugo sarađivati... Nismo još napravili sve što treba. Moramo obaviti sve što smo naumili. Ne piše na plakatima uzalud "Najpoznatije selo na svetu".

Ovde je 10.000 ljudi slavilo 132. rođendan Josipa Broza.

- Pevali su, plesali, jeli i pili. Bilo im je vrlo ugodno, kao i nama Zagorcima. Možemo uvek primiti 10.000 gostiju u jednom danu. Kumrovec i prateća infrastruktura napravljeni su u bivšoj državi tako da mogu ugostiti mnogo turista. Nekada je za Dan mladosti svake godine u tri dana dolazilo 100.000 ljudi. I Tito je često svraćao u svoje rodno selo. Imamo dobru klimu, dobre puteve, puno parkirališta i zaista mnogo dobre volje. Znate, Kumrovec godišnje posjeti 160.000 ljudi. Svaki dan autobusima ovde dođe bar oko 500 gostiju.

Imate svoju reku.

- Da, Sutlu, koju Slovenci nazivaju Sotla. Možemo se kupati u njoj.

Gde je središte mesta?

- Opština Kumrovec počinje na glavnom trgu Zelenjaku. Na njemu dominira visok kameni spomenik u čast hrvatske himne, podignut pre 90 godina. Antun Mihanović je napisao reči himne, a Josip Runjanin uradio muziku. Mihanović je baš tu na Zelenjaku napisao reči "Lepe naše domovine".

Da li je Tito dolazio u Kumrovec i izvan protokola?

- Tito je često bio ovde, a poslednji put 1979. Moram demantovati sve one koji govore da je Tito Rus. Tito nije bio Rus. Tito je naš Zagorac. Kad je dolazio u Kumrovec, uvek je zvao sve stanovnike sela da mu se pridruže. Moj deda je bio Titov prijatelj i komšija. Zabeleženo je to fotografijom.

A vi?

- Šta ja?

Jeste li videli Tita s dedom?

- Nisam se tada još rodio. Tito je naš domaći dečko. Poštujemo ga. Pa, naš je.

Čuli ste da Beograd namerava da Titovu Kuću cveća pošalje u Kumrovec?

- Mislim da neće biti ništa od toga. Neće do toga doći. Ali, mi smo uvek sposobni svojeg Kumrovčanina prihvatiti i smjestiti ovde. Smestili bismo ga pokraj njegove vile.

Titova rodna kuća je lepa, bela, velika...

- U toj kući je 1892. rođen mali Josip, sedmo dijete porodice koja je imala 15 dece. Mama je Marija Javoršek, a otac Franjo Broz. Mama Marija je Slovenka. Tata Franjo Hrvat. Nakon Drugog svetskog rata, 1948. godine, uz kuću Broz podignuta je Titova skulptura, koju je napravio slavni umetnik, vajar Antun Augustinčić, Brozov prijatelj. Kuća je velika, nalikuje tadašnjim urednim slovenačkim kućama. Uostalom, Kumrovec je na granici Hrvatske i Slovenije. Kuću je podigao Martin, Titov deda. Uz nju je zidana staja za domaće životinje i alat. Na primjer kovačnica. Imali su vrsne kovače. Obitelj Broz bila je prilično imućna. Uz kuću teče potok Škrnik. I danas teče, naravno. U podrumima kuće čuvala se hrana za zimu i vino. Krajem 19. veka bio je u selu poznati kovač Karlo, član velike obitelji Broz. Postoji fotografski dokument potkivanja konja u kovačnici Broz. Vrlo je zanimljiva kuhinja koju su ovde zvali kuhja, a koja se nalazi u gornjem delu kuće Broz.

BONUS VIDEO: