RAT ZA SRBIJU! Makron i Šolc u klinču - lome se koplja: Žestoka borba za primat u Evropskoj uniji!
Ne samo što se zaoštrava politička borba Zapada i Istoka, naročito usled ukrajinske krize, već oko Srbije koplja lome Francuska i Nemačka.
Emanuel Makron, francuski predsednik, predložio je, naime, formiranje nove, paralelne političke zajednice u Evropi za zemlje u "čekaonici" EU - Ukrajinu i države zapadnog Balkana, te i Srbiju.
Iz Nemačke, koju predvodi kancelar Olaf Šolc, pak uzvraćaju da ne bi želeli da budu kočničari, ali da imaju i te kako drugačije poglede na budućnost ovog regiona.
- Makron je u nekoliko navrata i otvoreno govorio o tome da bi proces pridruživanja država koje čekaju na članstvo u EU trajao godinama. Unija je već izvesno vreme opterećena svojim raznolikim problemima, koji se množe i usložnjavaju otkad je počela agresija Rusije u Ukrajini. Makron se zalaže za izmenu strogih kriterijuma za članstvo u EU, koji su, uzgred, konstatno pooštravani, da bi se ubrzao proces prijema. Berlin se, međutim, oštro protivi - priča sagovornik Srpskog telegrafa iz diplomatskih krugova.
U prevodu, kako ističe, Makron je za prijem Srbije u EU, a Šolc protiv.
PRIVILEGOVANI PARTNERI
Makron je u ponedeljak posetio u Berlin, što je njegova prva posete inostranstvu pošto je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. Tamo se sastao sa Šolcom i predložio formiranje nove političke organizacije, čiji je cilj da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti, ali nisu deo bloka:
- Centralni deo zajednice činila bi EU - tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU.
Šolc je Makronovu ideju ocenio "veoma zanimljivom".
Makron je ideju, koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj - kao svojevrsnu zamenu za punopravno članstvo, predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala konferencija o budućnosti Evrope.
I želi da tokom predsedavanja Saveta EU, do kraja juna, organizuje samit o zapadnom Balkanu. Šolc je pak uzvratio da je moguće doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine i usput najavio forsiranje "Berlinskog procesa", koji je započela prethodnica Angela Merkel, da bi se napravio zajednički ekonomski prostor u regionu.
- Rivalstvo između Francuske i Nemačke, ma koliko deklarativno bile u dobrim odnosima, i te kako postoji. Bore se, iz svojih interesa, za "prevlast" na ovim prostorima. Ne bih bio u koži naših lidera - kaže u razgovoru za Srpski telegraf Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.
Makronov predlog vidi kao "utešnu nagradu pošto od prijema u EU, u doglednoj budućnosti, nema ništa pošto je opterećena svojim problemima, koje prvo mora da reši da bi se proširila".
- To su pretkvalifikacije za EU. Ipak, Makronov plan ne bi trebalo odbaciti kao nedovoljan, rđav, jer u politici mnogo zavisi i od ishoda, realizacije. Kako god, nas to ne sprečava da nastavimo da usaglašavamo zakonodavstvo i standarde sa EU.
ŽESTOK PRITISAK
Istovremeno, upadljiva je ofanziva iz Berlina na Srbiju u protekla dva meseca. I juče je u poseti Beogradu bio specijalni izaslanik savezne vlade SR Nemačke za države zapadnog Balkana Manuel Saracin, koji je razgovarao i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
- Saracin je težak i neprijatan sagovornik, ne samo oko Rusije već i BiH, odnosno RS, i nezavisnog KiM. Njegov politički mentor je Analena Berbok, nemačka šefica diplomatije. Oni su dva tela, jedna duša. Kao njen pulen i poslušnik, preneće njene grube poruke manihejskim pristupom - hoćeš, nećeš, gotovo. Trebalo bi imati u vidu okolnost da je Nemačka najavila da će uvećati vojni budžet za 100 milijardi evra, imaće najjaču vojsku u Evropi. Toliko novca nema niko, ni Francuska, Italija, Velika Britanija... To će voditi ka još grubljem rečniku, uz napomenu: "Mi smo vojno najjači" - objašnjava Božinović.
Ipak je optimista i u perspektivi očekuje da će oštrina pritisaka iz Berlina oslabiti, naročito oko zahteva za embargo Rusiji jer i oni zavise umnogome od njihovih energenata:
- Ponudiće paletu opcija, neke prelazne formule sankcija koje neće iritirati Rusiju. Možda je dobar primer Mađarska i premijer Viktor Orban. Zato je Srbiji potrebno strpljenje i da nastavi da vodi čvrstu, a mudru i kreativnu diplomatiju.
Francuska | |
---|---|
- 1,1 milijardu evra trgovinska razmena 2020, od čega je izvoz 468,4 miliona, a uvoz 638,8 miliona evra | |
- 100 i više francuskih kompanija posluje u Srbiji i zapošljava oko 12.000 radnika Brojke |
|
Nemačka | |
- 5,3 milijarde evra trgovinska razmena 2020, od čega je izvoz 2,2 milijarde, a uvoz 3,1 milijardu evra | |
- 400 izvorno nemačkih kompanija posluje u Srbiji i zapošljavaju oko 70.000 radnika |
Ofanziva Nemaca
11. mart Berbokova u Beogradu razgovarala s Vučićem
4. maj Vučić na sastanku s kancelarom Šolcom u Berlinu
4. maj predsednik Skupštine Ivica Dačić primio delegaciju Bundestaga
5. maj Vučić se sreo s Berbokovom u Berlinu
5. maj Kristin Lambreht, ministarka odbrane, sa Vučićem u Beogradu
9. maj Dačić razgovarao sa Tomasom Šibom, nemačkim ambasadorom u Beogradu
10. maj Saracin na sastanku s Vučićem u Beogradu
BONUS VIDEO:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)