NEVEROVATNA PROFESIONALNA PRIČA MILOŠA ORBOVIĆA: U GAT pravo sa fakulteta, pa do zamenika generalnog direktora!

Deluje kao nemoguća misija da se danas mlad čovek tek tako, odmah po završetku studija, zaposli u velikoj i uspešnoj firmi. Kompanija GAT, jedinstvena po mnogo čemu, izdvaja se i u tom segmentu jer upravo mladima pruža mogućnost zaposlenja i sticanja radnog iskustva, što dalje rezultira to da većina njih postanu ozbiljni stručnjaci u svom poslu.

Kao najbolji dokaz da je to zaista tako je Miloš Orbović, zamenik generalnog direktora kompanije GAT, kome je zaposlenje u ovoj firmi, verovali ili ne, bio prvi posao. Punih 16 godina zajedno rastu i Miloš Orbović i GAT.

Tragom ovih neverovatnih informacija, redakcija Srpskog telegrafa posetila je kompaniju GAT, gde smo razgovarali upravo s Orbovićem.

- Zvuči zaista neverovatno, ali ja sam u kompaniju došao 2008, nakon što sam diplomirao i masterirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu. Firma se tada pretežno bavila trgovinom elektromaterijalom i elektroopremom i jednim delom izvođenjem građevinskih radova u formi inženjeringa. S prometom u toj godini oko 10 miliona evra, važila je za uspešnu firmu, ali nižeg-srednjeg nivoa pravnog lica.
Nakon toga firma počinje neki svoj put razvoja, u različitim delatnostima, a paralelno s tim smo radili i unapređivali svoj segment u oblasti građevinarstva. Polako smo počeli da proširujemo taj segment zapošljavanjem kvalifikovanih radnika iz te oblasti jer smo prepoznali u tom momentu problem koji danas imamo, a to je nedostatak kvalitetne radne snage na tržištu - navodi naš sagovornik i dodaje:

- Vremenom su poslovi koje smo počinjali da radimo postajali sve složeniji, pa se povećavao i broj zaposlenih, ali i kapaciteti u pogledu tehničke opremljenosti, voznog parka i svega što jedan takav posao i zahteva. Kao dobar primer uvek dajem to da, kada sam ja došao u ovu kompaniju, bilo nas je svega dvadesetak zaposlenih, a danas GAT broji preko 460 ljudi. Poseban akcenat smo dali na zapošljavanju inženjera, gde smo jedna od retkih firmi koja ima toliko veliki broj zaposlenih inženjera, s preko 80 njih iz različitih struka. Tako je danas GAT firma sa velikim prometom i u nalazi se u kategoriji velikih pravnih lica.

On dodaje da je veoma važno da naglasi da nije odmah postao direktor, već je prošao sve sektore, kao i faze razvoja i profesionalne afirmacije.

- Vremenom, 2011. sam imenovan za rukovodioca finansijsko-pravnih poslova i 2022. za zamenika generalnog direktora kompanije, s jednim segmentom koji i dalje pokrivam u oblasti finansija i računovodstva, uz naravno obavljanje nekih drugih poslova koje moja trenutna funkcija zahteva, a to su organizacija, menadžerski deo, kao i donošenje strateških odluka.

* Kada govorimo o projektima, a bilo ih je dosta, koje projekte biste izdvojili kao ključne?

- Mi smo kao firma pretežno orijentisani ka tržištu tendera-javnih nabavki i velikih državnih projekata i to su kapitalni objekti javne namene. Možemo reći da smo jedna od firmi koja je specijalizovana za poslove kao što su rekonstrukcija bolnica, domova zdravlja i tih zdravstvenih ustanova, ali pored toga smo radili i veliki broj škola, preko 50 objekata... Od onih koje bismo istakli kao najveće i ono čime volimo da se pohvalimo svakako su projekti kao što je izgradnja fudbalskog stadiona u Leskovcu, projekat koji je počeo da se radi 2021, a koji je završen 2023, u okviru državnog projekta obnove sportske infrastrukture. Zatim, rekonstrukcija Interne klinike u Novom Sadu, koju smo u rekordnom roku, od 360 dana, uspeli da rekonstruišemo u vremenu korone i izuzetno teških uslova za rad, iako je rok bio duplo duži. Tu bih dodao i izgradnju osnovne škole u Sjenici, koja je jedna od najmodernijih u Srbiji. Ona poseduje i bazen kao novi koncept razvoja osnovnog obrazovanja u našoj zemlji. Pored toga, važno je da spomenem i izgradnju zgrade Fonda PIO  u Novom Sadu, kao jedan projekat koji je veći i koji je za nas bio značajan s obzirom na složenost temelja i konstrukcije koju smo imali prilikom izgradnje.

* Pored građevinarstva, aktivni ste i u oblasti energetike, gde ste, takođe, radili na brojnim projektima?

- Da, naša firma je podeljena, jednim delom imamo građevinarstvo, dok je drugi deo taj koji se odnosi na energetiku. Kada već govorimo o tome, tu imamo na desetine izgrađenih trafostanica, dalekovoda, nadzemne i podzemne mreže, pored rekonstrukcije, radili smo i na izgradnji brojnih objekata, gde bih svakako istakao izgradnju četiri pogonske stanice u Rudarskom basenu Kolubara, zajedno s firmom "Kopeks" iz Poljske.

* Zdrava konkurencija je poželjna, šta je ono što vas izdvaja od ostalih?

- Pre svega upornost i želja da sve probleme koje imamo u toku projekata rešavamo proaktivno, zatim istakao bih i tu našu sveobuhvatnost, opremljenost u svakom pogledu. Mi smo uvek težili i isticali važnost zaposlenja i očuvanja radnika, kvalitetnih kadrova unutar firme i upravo taj kadrovski potencijal nas sigurno izdvaja u odnosu na konkurenciju. Druga stvar je zaokruživanje nekog poslovnog procesa s određenim proizvodnim delatnostima u okviru kompanije, gde mi stičemo određenu fleksibilnost u odnosu na konkurenciju, u smislu da brže možemo da odreagujemo na određene probleme nedostatka kapaciteta kod firmi koje se bave proizvodnjom, na primer: stolarija, spoljna, unutrašnja, ili recimo bravarski radovi... Sve su to stvari koje nam daju veliku fleksibilnost i brzinu rekcije, koju ne bismo mogli da osiguramo na drugom mestu na tržištu. Pored svega, tu je i tehnički kapacitet koji mi posedujemo, a koji se ogleda u preko 150 transportnih sredstava, kao i velika količina opreme za gradnju, skele, ali i veliki broj kranova i ostalih stvari koje su nam potrebne.

* Kao neko ko je u kompaniji od 2008, radite pretežno kapitalne projekte, finansirane iz javnih, državnih sredstava, da li osećate pomak u načinu poslovanja i u čemu se on ogleda?

- Moram biti iskren i istaći da je razvoj kompanije svakako povezan s razvojem i napretkom države, koju naša zemlja doživljava poslednjih deset godina, naročito u građevinarstvu, gde su započeti brojni projekti u oblasti, pre svega rekonstrukcije i izgradnje objekata javne namene, jer su pre toga ti objekti bili zapušteni, nije se u njih ulagalo, tako da se inicijativa države da obnovi i izgradi sve društveno i socijalno značajne objekte i te kako osetila. Jednostavno, tržište je pružalo dovoljno posla i zaista se oseća ogromna promena, kako u delu obnove i izgradnje tako i u delu industrije, dovođenjem novih stranih investitora, pogona i kapaciteta.

BONUS VIDEO: