EV­R­O­PA OD­L­U­Č­NA DA SU­S­T­I­G­NE KI­NU I SAD! Rudnici litijuma dovode gigafabrike! SRBIJA MOŽE DA ISKORISTI OVU ŠANSU!

Autor:

Vesti

20.03.2024

17:38

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Do 2030. proi­zvod­nja u Uni­ji obez­be­di­će 90 od­sto po­tre­ba pri­vre­de za ba­te­ri­ja­ma, za šta su neo­p­hod­ne klju­č­ne sirovine.

EV­R­O­PA OD­L­U­Č­NA DA SU­S­T­I­G­NE KI­NU I SAD! Rudnici litijuma dovode gigafabrike! SRBIJA MOŽE DA ISKORISTI OVU ŠANSU!

Foto: PR Lithium elektricni automobil

Na ko­n­fe­re­n­ci­ji Gi­ga Eu­ro­pe 2024, odr­ža­noj u Stokholmu od 12. do 13. mar­ta, predstavnici Evro­p­ske ko­mi­si­je (EK), vla­da ze­ma­lja čla­ni­ca, in­du­stri­je i fi­nan­si­j­skog sektora ja­sno su sta­vi­li do zna­nja da EU mo­ra otva­ra­njem ru­d­ni­ka li­ti­ju­ma na svo­joj  teritoriji da pri­vu­če što vi­še me­ga­fa­bri­ka li­ti­jum-jo­n­skih ba­te­ri­ja da bi uhva­ti­la ko­rak s Kinom i SAD. Sao­p­šte­no je i da Sr­bi­ja ima svo­ju šan­su.

NE­V­E­R­O­V­A­T­AN RA­ST POTRAŽNJE

Pot­pred­sed­nik EK za­du­žen za ene­r­ge­t­sku uni­ju Ma­roš Še­f­čo­vič izneo je oče­ki­va­nja da će evro­p­ske gi­ga­fa­bri­ke do 2030. ispo­ru­či­va­ti 90 od­sto ba­te­ri­ja po­tre­b­nih pri­vre­di EU. Međutim, i da EU tre­nu­t­no obez­be­đu­je sa­mo je­dan od­sto svo­jih po­tre­ba za klju­č­nim sirovinama, kao što su li­ti­jum, ko­ba­lt i ni­kl.

Republika

Foto: Michael Schmidt foto

Mi­hael Šmit

 

Vi­ši geo­log u Ne­ma­č­koj age­n­ci­ji za mi­ne­ral­ne re­su­r­se (DE­RA) Mi­hael Šmit izneo je procene da će po­tra­žnja za li­ti­ju­mom u evro­p­skim apli­ka­ci­ja­ma ba­te­ri­ja po­ra­sti za pre­ko 300 od­sto do 2030.

Ve­li­ka ko­ri­st za lo­kal­nu zajednicu

Bluit je na­gla­sio da sva­ka ak­ti­v­nost, bi­lo da se gra­di bo­l­ni­ca, put ili ru­d­nik, ima uti­caj na ži­vo­t­nu sre­di­nu. Ta­ko­đe, klju­č­no je da lo­kal­na za­jed­ni­ca ima ko­ri­sti od ru­d­ni­ka kroz vi­so­ko­pla­će­ne po­slo­ve, pro­gra­me pre­kva­li­fi­ka­ci­je, ra­zvi­ja­nje lokalnih ma­lih i sred­njih pre­du­ze­ća i in­te­gra­ci­ju s po­ve­za­nim in­du­stri­ja­ma.

- Sa­vre­me­no ru­da­r­stvo po­dra­zu­me­va no­ve te­h­no­lo­gi­je za re­ci­kla­žu vo­de, autonomnu opre­mu, pri­me­nu ve­šta­č­ke in­te­li­ge­n­ci­je, že­ne u in­du­stri­ji na svim ni­voi­ma i po­d­ze­m­ne ru­d­ni­ke čak na 500 me­ta­ra du­bi­ne - na­veo je Bluit i do­dao da to ni­je ona pred­sta­va ko­ju lju­di obi­č­no ima­ju o ru­da­r­stvu iz še­zde­se­tih godina pro­šlog ve­ka, s neo­bez­be­đe­nim ru­d­ni­ci­ma i ne­dos­ta­t­kom za­šti­ti­te životne sre­di­ne.

- EU mo­ra da ek­sploa­ti­še so­p­stve­na na­la­zi­šta li­ti­ju­ma ili će mo­ra­ti da ku­pu­je na globalnom tr­ži­štu, što će in­du­stri­ju Uni­je uči­ni­ti ma­nje ko­n­ku­ren­t­nom. Kan­di­da­ti su, između osta­lih, Ne­ma­č­ka, Če­ška, Fra­n­cu­ska i Au­stri­ja. U ovom tre­nu­t­ku u EU postoji 19 pro­je­ka­ta ru­d­ni­ka li­ti­ju­ma u ra­zvo­ju, od ko­jih bi ne­ki tre­ba­lo da bu­du otvo­re­ni već ove decenije - ista­kao je Šmit.

Di­re­k­tor Pro­je­k­ta "Ja­dar" Čed Bluit ista­kao je da je ru­da­r­stvo u skla­du s na­j­vi­šim standardima za­šti­te ži­vo­t­ne sre­di­ne i dru­štve­ne od­go­vor­nos­ti je­di­ni na­čin da ko­m­pa­ni­je po­put "Rio Ti­n­ta" i ze­mlje kao što je Sr­bi­ja uče­stvu­ju u ši­rem la­n­cu vred­nos­ti.

KL­J­U­Č­NO JE POVERENJE

Republika

Foto: Chad Blewitt foto

Čed Bluit

 

- Po­tre­b­no je ra­zvi­ti bez­be­dan i odr­živ la­nac sna­b­de­va­nja, po­čev od ru­da­re­nja, pa pre­ko pre­ra­de do ko­na­č­nog proi­zvo­da. Pro­je­kat „Ja­dar" pred­sta­vlja či­tav ekosistem, ko­ji omogućava vi­so­ko pla­će­ne po­slo­ve, tran­s­fo­r­ma­ci­ju pri­vre­de i dekarboizaciju ene­r­ge­t­ske mre­že - re­kao je Bluit.

Republika

Foto: CIC energiGUNE

19 pro­je­ka­ta ru­d­ni­ka li­ti­ju­ma ra­zvi­ja se u EU

 

On je ista­kao da je klju­č­na izgra­d­nja po­ve­re­nja i da ru­da­r­ske ko­m­pa­ni­je tre­ba da omoguće lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma da ima­ju di­re­k­tan uvid u po­da­t­ke o emi­si­ja­ma za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja i da ih upo­re­de s onim ko­je ko­m­pa­ni­ja obja­vlju­je na svom sa­j­tu.

- U Sr­bi­ji smo raz­go­va­ra­li s hi­lja­da­ma lju­di iz lo­kal­ne za­jed­ni­ce da bi­smo im odgovorili  na sva pi­ta­nja i ne­dou­mi­ce u ve­zi s pro­je­k­tom ko­ji su sa­svim opra­v­da­ni. Nastavljamo da odr­ža­va­mo sa­stan­ke s nji­ma na ne­de­lj­nom ni­vou - na­veo je Bluit.     

„Ja­dar" jed­no od na­j­pe­r­spe­k­ti­v­ni­jih ležišta

1. Pro­je­kat „Ja­dar" jed­no je od na­j­pe­r­spe­k­ti­v­ni­jih i na­j­bo­lje istra­že­nih le­ži­šta litijuma u Evro­pi, s re­ze­r­va­ma do­vo­lj­nim za ba­te­ri­je za mi­lion ele­k­tri­č­nih vo­zi­la (EV) go­di­šnje.

2. „Ja­dar" bi bio jed­na od na­j­ve­ćih in­ve­sti­ci­ja u Sr­bi­ji u poslednjim decenijama, s procenjenom investicijom od najmanje 2,55  milijardi evra. U fazi izgradnje bilo bi otvoreno  3.500 mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi.

3. Za pre­ra­du mi­ne­ra­la ja­da­rit ra­zvi­jen je te­h­no­lo­ški pro­ces u Ra­zvo­j­no-tehničkom cen­tru „Bu­n­do­ra" u Me­l­bu­r­nu. To je do­ve­lo do zna­ča­j­nih unapređenja te­h­no­lo­gi­je proi­zvod­nje, kao i bez­bed­nos­ti i zdra­vlja na ra­du i zašti­te ži­vo­t­ne sre­di­ne. Re­še­nja po mno­go če­mu pre­ma­šu­ju pro­pi­se Sr­bi­je i EU.

4. Za pre­ra­du ja­da­ri­ta ne bi se ko­ri­sti­li re­su­r­si pi­ja­će vo­de, a pri­me­nji­va­li bi se na­j­sa­vre­me­ni­ji si­ste­mi pre­či­šća­va­nja va­zdu­ha i upra­vlja­nja ot­pa­dom.

   

Bonus video

 

 

 

 

 

 

 

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading