MRAČNE JAME SU PROŠLOST - U RUDNICIMA JE NASA TEHNOLOGIJA: Savremeno rudarstvo ruši sve predrasude
Tehnologija „digitalni blizanac" koju je osmislila Američka svemirska agencija NASA planirana je i za Projekat „Jadar" za procese eksploatacije i prerade rude jadarita.
Čovečanstvo trećeg milenijuma nezamislivo je bez rudarstva. Bukvalno ne postoji nijedna savremena ljudska delatnost koja ne zavisi od materijala do kojih možemo doći samo zahvaljujući rudarstvu. Pored toga, ni planetu ne možemo da zaštitimo bez ove industrijske grane. Bez proizvodnje e-vozila, solarnih panela, vetroturbina..., koje se zasnivaju na takozvanim kritičnim sirovinama i drugim materijalima koji se moraju dobiti rudarskom eksploatacijom, uz imperativ da to bude na odgovoran i održiv način, ne bi bilo ni zelene tranzicije.
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Savremene tehnologije koje se danas primenjuju u održivom rudarstvu drastično su smanjile uticaje na životnu sredinu i povećale produktivnost i bezbednost na radu, a uz to su kreirale nova, drugačija radna mesta.
Predrasude koje smo imali o rudarstvu, kao o mračnim jamama punim vlage u kojima vladaju nehumani uslovi, davna su prošlost. Najbolji primer za to je rudnik Boliden u švedskom naselju Garpenberg, 250 kilometara severoistočno od Stokholma. Rudniku je, naime, pretilo zatvaranje, ali su zahvaljujući modernim tehnologijama i automatizaciji sačuvana radna mesta. Ljudi koji danas rade u Bolidenu mogu se slobodno nazvati "rudarima iz budućnosti". Rade na dubini od oko kilometar ispod površine zemlje, ali u klimatizovanim kancelarijama, izolovanim od galerija, gde se vrši bušenje cinka i srebra.
*3D mapa istražnog bušenja u Jadru, kombinovane dužine bušotina od preko 200 kilometara
Oni daljinski upravljaju teškom mašinom iz udobnosti svojih fotelja pomoću džojstika i ekrana monitora, a automatizacija je pomogla smanjenju rizika i podizanju produktivnosti, promovisanju integracije žena jer od 440 radnika u Bolidenu, čak 18 odsto predstavljaju žene.
- Usvajanje nove tehnologije za nas je način da zadržimo svoja radna mesta, a time i da preživimo - kaže Ulf Gustafson, predstavnik sindikata IG Metall u rudniku za portal Ilo.org.
Ista priča važi i za ostale rudnike u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj.
Posebno mesto zaslužuje priča o španskom rudniku volframa Saloro, u kom je sproveden revolucionarni napredak koji menja konture rudarske industrije. Oni su s ciljem održivosti, integrisali tehnologiju sortiranja rendgenskog prenosa (KSRT) u svoje operacije. Ovaj značajan iskorak ne samo da označava korak ka povećanju efikasnosti, već naglašava posvećenost upravljanju životnom sredinom u vađenju volframa, metala ključnog za vazduhoplovstvo, elektroniku i vojni sektor.
*Teškim kamionima bez vozača u rudniku Pilbara kompanije „Rio Tinto" upravlja se sa udaljenosti od 1.500 kilometara iz kontrolnog operativnog centra „Rudnik budućnosti"
JADARIT PREDNOST SRBIJE
Jedna od najsavremenijih tehnologija koje se koriste u industriji je tehnologija „digitalni blizanac", koju je osmislila američka svemirska agencija NASA. Ova tehnologija omogućava bliski nadzor aktivnosti u realnom vremenu i pomoći u predviđanju budućih događaja, kao i u optimizaciji načina na koji rudnik i postrojenje za preradu funkcionišu. Upotreba tehnologije „digitalni blizanac" je planirana i za Projekat „Jadar" za procese eksploatacije i prerade rude jadarit.
Podsećamo, savremene inovativne i zelene tehnologije su nezamislive bez bora i litijuma, koje mineral jadarit sadrži u značajnim količinama. Projekat „Jadar", prema kvalitetu mineralizacije rude, omogućio bi značajno veću godišnju proizvodnju u odnosu na bilo koji drugi poznati pojedinačni resurs litijuma u Evropi. Dodatno, u poređenju s drugim izvorima litijuma, visoki sadržaji korisnih elemenata u jadaritu znače da će biti potrebna eksploatacija manje količine rudnog tela, manje reagenasa u preradi i da će se generisati manja količina otpada za istu količinu litijuma.
- Postoji dobra osnova da se izvede projekat koji, sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, može da bude korektan, uspešan i bez incidenata - saglasni su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić i Nikola Lilić, koji su radili na Studiji procene uticaja na životnu okolinu Projekta „Jadar".
Na sajtu kompanije „Rio Tinto" navodi se da je Projekat „Jadar" osmišljen tako da se za preradu minerala jadarit ne bi koristili resursi pijaće vode. Tehnološki napredna i veoma efikasna rešenja za tretman voda ispunjavala bi sve standarde zaštite životne sredine, uz poštovanje propisa Republike Srbije i EU. Prema procenama, preko 78 odsto potreba za vodom mogu se podmiriti iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja atmosferskih voda, odvodnjavanjem podzemnih voda iz rudničkih prostorija ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade. „Rio Tinto" takođe značajno ulaže u prelazak na električnu rudarsku mehanizaciju na baterijski pogon, budući da ova tehnologija obezbeđuje niže nivoe buke, niže emisije štetnih gasova i bolji kvalitet vazduha.
Projekat je osmišljen tako da upotreba sumporne kiseline bude strogo kontrolisana i bezbedna. Sumporna kiselina je već u širokoj upotrebi u različitim proizvodnim procesima u Srbiji, navodi se iz kompanije. Temperatura na kojoj bi se sumporna kiselina koristila u procesu prerade, iznosila bi 90°C, što je ispod tačke ključanja i vode i sumporne kiseline, zbog čega u okviru procesa prerade ne bi došlo do isparavanja sumporne kiseline. Planirano je da se suvi ostaci iz procesa prerade rude zbijaju na deponiji koja bi bila progresivno rekultivisana.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)